Gotovo 60 godina nakon prve beogradske izložbe Henrija Mura, publika će u Narodnom muzeju u Beogradu imati prilike da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – Murovim grafikama
U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora
Neki Afrikanci veruju da je virus ebole izmišljotina koja služi za politička potkusurivanja ili da se prikrije trgovina organima, drugi da je bolest izazvao beli čovek koji je ponovo crnce koristio kao pokusne zamorce, dok treći, pak, ebolu vezuju za "džudžu", crnu magiju, kojom je vrač "naveo zmiju da ujede celu porodicu". Pored masovnog nepoverenja stanovništva, borba protiv ebole moguća je samo ako se uvažavaju lokalna verovanja i običaji u Crnoj Africi, naročito u vezi sa "tretiranjem mrtvih" i sahranama: Ebola se najlakše prenosi dodirom sa telom pokojnika koji je podlegao bolesti. Nažalost, potrajalo je dok su beli doktori shvatili da im je neophodna pomoć antropologa, kako bi oni mogli da pomognu lokalnom stanovništvu
U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja
U izdanju "Geopoetike" nedavno je objavljena obimna, zanimljiva i temeljno pisana studija Ivane Đurić Paunović posvećena delu američkog pisca Pola Ostera, pod naslovom Čudnoliki svet – Američki hronotopi Pola Ostera. Ivana Đurić Paunović se u svojoj knjizi bavi fenomenom Oster, kao i opsesivnim temama i motivima ovog i kod nas popularnog i rado čitanog pisca, među kojima su Amerika, Bruklin, nasleđe, samoća, slučajnost, otac, film, soba, nestajanje, rukopisi i granica. Uz dozvolu autorke u ovom broju "Vremena" prenosimo odlomak iz ove studije
Privreda stagnira, nezaposlenost raste, Brisel je zamenio Moskvu. Kako se radost zbog pristupanja Evropskoj uniji pretvorila u netrpeljivost usmerenu protiv homoseksualaca i zašto je populistima svih boja i vera uvek potrebna projekcija neprijatelja
Kako je Beograd na vodi predstavljen javnosti a kako ga vide stručnjaci, arhitekte
"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."
Živeo je pedeset godina i imao troje (zakonite) dece. Ubio je skoro 275 hiljada životinja. Nadvojvoda Franc Ferdinand, prestolonaslednik Habsburške monarhije, ubijen pre ravno stotinu godina, u istoriji je zapamćen kao svojevrstan čovek bez svojstava. Knjiga Grega Kinga i Sju Vulmans pokušava da predoči ljudski lik žrtve Sarajevskog atentata
Svaka spoljna politika je zapravo unutrašnja politika, a ova je još i istraga "unutrašnjeg neprijatelja"
S jedne strane Sao Paulo je skuplji od Londona, sa druge maloletne devojčice prodaju se za pet dolara. U zemlji ogromnih socijalnih razlika nije pitanje zašto ima protesta i nereda za vreme Mundijala, već zašto nisu mnogo veći
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
