Na današnji dan

Uliks: Susret na dan Leopolda Bluma

Nije baš na današnji dan, ali jeste prošlo sto godina od kako postoji Uliks, roman Džemsa Džojsa od koga po mnogima počinje savremena književnost. Tekst Zorana Paunovića prevodioca Uliksa na srpski jezik koji sada ponavljamo, napisan je povodom jedne druge stogodišnjice vezane za ovaj roman: 16. juna 2004. godine prošao je vek od onog običnog dablinskog dana u životu Leopolda Bluma, a koji je Džems Džojs učinio večnim samo zato što je tog dana sreo Noru Barnakl. („Vreme“ br. 702)

Nedelja

Serije: Borgen – Moć i slava

Nova iskušenja Hamletove praunuke

Tvorci Borgena bili su očigledno svesni da su u prve tri sezone u dobroj meri iscrpeli potencijal danskih “dvorskih” intriga, nadmetanja i pripetavanja, i da im je potreban neki širi pogled, a da istovremeno zadrže izvorni, domaći štih (“svetsko, a dansko”!). I pronašli su ga na najbolji mogući način. Njihova zlatna žila zove se – nafta, ali ne u arapskoj pustinji ili tako negde nego na – Grenlandu

Komentar

Besmislen razgovor: Hod po vodi u Mitrovićevoj Nedođiji

Zašto se upuštati u bilo kakav razgovor sa najvažnijom medijskom karikom svakog režima, čovekom zaštićenim i u međuvremenu pijanim od novca i moći, koji nije izmislio rijaliti, ali je u rijaliti pretvorio sebe i pretvara sve čega se lati? Svako ko se samo približi Željku Mitroviću  postaje deo njegovog začaranog sveta koji prevazilazi Zadrugu, budi najgore u čoveku i diže gledanost u nebesa

Reportaža

Ukrajina dve godine nakon Majdanske revolucije: Zamrznuti rat

„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju

Razglednica

Lisabon, Kaškaiš i pre svega – Portugalci

Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...

Iz arhive

Dragoljub Bakić: Urbanistički terorizam na delu

"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali", rekao je arhitekta Dragoljub Bakić u razgovoru za “Vreme” pre nepune dve godine. Povodom formiranja nove/stare vlasti u Beogradu nakon izbora 3. aprila koje je u toku, ponovo objavljujemo intervju iz "Vremena" broj 1550 od 17. septembra 2020.

intervju

Kokan Mladenović: Politika ocvale udavače

„Verujem samo u onu opoziciju koja ima hrabrost i ideje, u opoziciju koja se dokazala konkretnim akcijama i koja je pokazala da su joj zemlja, vode, šume, vazduh i budućnost zemlje važniji od fotelja i funkcija“

Nedelja

Kupovine vremena predsednika Srbije

U raljama odugovlačenja

U par navrata javnost je “čekićarila” mesecima da Aleksandar Vučić donese odluke o sudbini svojih saradnika koji su nešto, je li, zeznuli. Nikada se zapravo nijednog nije odrekao, ali je veoma uspešno – takoreći aikido zahvatom – iskoristio napise o njima u nezavisnim medijima, kako bi ih marginalizovao i ponizio. I inače, svako ko bi iz njegovog okruženja podigao glavu i, u paranoičnim vizijama, predstavljao mu potencijalnu konkurenciju, bivao je javno išamaran, ali mu na kraju ipak ništa ne bi falilo. Tek da svako zna svoje mesto u hijerarhiji moći. Najviše ceni saradnike koji se sami šamaraju i ponižavaju, poput premijerke Brnabić

Iz ateljea

Otaš, kuda se motaš

“Stručnjaci u SANU su dizali glas još dok je projekat Beograda na vodi bio samo maketa, pa to niko nije hteo da čuje i makar zastane. Sada je potrebno upotrebiti neka druga sredstva, inače ćemo dobiti i most sa kafićima na livadi, a realizovaće se i jednom već zaustavljena gondola”, kaže akademik Dušan Otašević, slikar

Razglednica

Kafa kod Gustava Klimta

Detalji iz Beča: Marija Terezija je dobila najveći sarkofag a Sisi najviše cveća, epidemiološka maska koju je kreirala Klimtova unuka, egzotične životinje iz ekspedicija Habzburga