“Meni je, priznajem, potpuno neshvatljivo – ko god da se prepozna – da preživeli akteri scene o kojoj govorimo ćutke posmatraju urbanističku destrukciju i iživljavanje koje se nad Novim Sadom već duže vreme sprovodi. Naočigled ‘uglednih zvanica’ ubrzano se devastira grad u kom žive – njegov urbani duh, priroda – dok oni, volterovski kazano, obrađuju vlastiti vrt”
Komentar na tekst “Selena” Vase Pavkovića (“Vreme” br. 1678, 2. mart 2023.)
Toliko dobri da ih treba zabraniti! To bi mogao da bude slogan reklame za četbotove, kada bi bio marketinška dosetka, a ne realna slika
Mogao bih na Petoj aveniji da ubijem čoveka i da se izvučem, rekao je jednom prilikom bivši predsednik SAD Donald Tramp. Hvalio se tako kolika je njegova moć u Njujorku, koliko je omiljen, koliko može sve, samo da hoće. Danas će se u 14.15 časova po lokalnom vremenu, 20.15 po srednjeevropskom, izjasniti o sasvim drugačijoj i, dakako, u poređenju sa ubistvom daleko lakšoj tužbi: za mito koji je, pod po njega otežavajućim okolnostima, navodno 2016. godine dao porno glumici Stormi Danijel da ćuti o njihovom seksulnom odnosu
“Uža specijalnost” reditelja Egona Savina je da komad koji je pisan u jednom vremenu delikatno pomeri u pravcu našeg vremena, ali tako da drama ne izgubi kvalitete koje ima zahvaljujući svom kontekstu i da ti kvaliteti rezoniraju sa našim savremenim trenutkom. Ovaj pristup primenio je i u postavci Razvojnog puta Bore Šnajdera
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Boris Grojs: Komunistički postskriptum s nemačkog preveo Dragan Prole Akademska knjiga, Novi Sad, 2023.
O kvartetu francuskih filmova viđenih na Festu, a sada udomljenih na našem bioskopskom repertoaru
Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, pa se pozicionirala između Avganistana i Mjanmara, pokazuje izveštaj Fridom Hausa u posebnom izdanju "Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju". Uprkos tome, Srbija i dalje slovi za delimično slobodnu državu
“Pravosuđe ima toliko veliki značaj za funkcionisanje pravne države da je jasno da su za zakone koji uređuju njegov položaj zainteresovani svi politički činioci, uključujući i opozicione. Prilikom izrade zakona ukrštana su koplja između članova radne grupe, što smatram pozitivnim, rešenja su bila pažljivo razmatrana iz različitih uglova, imajući u vidu njihovu društvenu uslovljenost i primenjivost. Nisu sva rešenja rezultat konsenzusa, ali je njima u celini unapređen pravni okvir koji je, u poređenju sa rešenjima u drugim državama, veoma zadovoljavajući”, kaže Dragana Boljević
