Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor
Pravosuđe u Srbiji još "liže rane" koje mu je nanela tzv. reforma, sprovedena za vreme prošle vlasti. Ali, kako to biva, tek mu predstoji borba sa ispravljanjem te reforme koju "nova vlast" u poslednje gotovo dve godine skoro da nije ni započela i koju bi tek trebalo da započne buduća, nova vlast, s obzirom na to da su opet raspisani izbori
Nije bilo pitanje da li će, već kada će da eskalira sukob premijera Redžepa Tajipa Erdogana i moćnog imama Fetulaha Gulena. Međutim, bez obzira na ishod, ovaj obračun dvojice najmoćnijih Turaka današnjice Tursku je udaljio od Evrope i opasno, prvi put posle 1923. godine, približio Orijentu
"Jako je prijatno saznanje da u Demokratskoj stranci ima više od dve trećine ljudi koji misle da budućnost DS-a nije u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom"
Koji su to sve laboratorijski uslovi potrebni Tadiću da okuša svoju sreću još jednom u okršaju sa Đilasom; da li mu sem podrške Aleksandra Vučića i svih medija bliskih SNS-u, kampanje protiv Đilasa u stranci usred kampanje za gradske izbore i lobiranja za neposredne izbore u stranci nasuprot dosadašnjoj praksi delegatskog izbornog principa treba još nešto
Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena
Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara
U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"
Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma
Velike sile se ponovo bore za "crnu Afriku". Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih država je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance – najsiromašnije potrošače na svetu. U senci okršaja velikih, u decembru je južno od Sahare započela nova serija bratoubilačkih sukoba. Ekonomija predstavlja zajednički imenitelj svih priča na najgladnijem kontinentu – i onih koje bude nadu i onih najtragičnijih
Za devet meseci preokrenuo je odnos svetskog mnjenja prema Rimokatoličkoj crkvi. U centar je stavio čoveka i njegove probleme, siromaštvo, usamljenost, bolest, tugu, nepravdu. A onda, na svoj način, poručio: "Kada se zaista, kao Crkva, posvetimo ovim problemima, bavićemo se i nekim drugim"
Iako nam se tokom protekle godine stalno činilo da se i u privredi nešto ozbiljno događa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno važnih (negativnih i pozitivnih) događaja nepovoljan. Zbog toga se stiče utisak da je najvažnije da smo proteklu godinu, kao društvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preživeli, a kako ćemo dalje – videćemo
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Pretražujući arhivu saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, lako se može doći do statistike o izvršenim policijskim akcijama. Tu se misli na veće, organizovane akcije koje su imale svoje "šifrovano ime". Hendikep takve pretrage je to što se podaci na internetu objavljuju tek od 2009. godine
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
Svega sedam godina otkako je projekat "Južni tok" najavljen, a u godini kad je gas po prvobitnom planu već trebalo da poteče, radovi na deonici kroz Srbiju su počeli, doduše simbolično: prve dve cevi svečano su zavarene, a sledeće će ući u postupak tek na proleće, jer još ni tender za izvođača radova nije raspisan. "Biće i to uskoro", tvrdi Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa"
Kako se dogodilo da se u pregrupisavanju na srpskoj političkoj sceni pokrene i pitanje preduzetničkog pozicioniranja porodice najpoznatijeg živog Srbina
Odlukama koje mnogi nazivaju "istorijskim" CK KP Kine u kineskom socijalizmu tržištu dodeljuje "odlučujuću" ulogu. Reforme obuhvataju i politiku jednog deteta, radne logore i migracije ruralnog stanovništva
Ja sam se u početku nešto nadao, nego danas vidim da je zasad jugoslavenstvo idealna riječ koja samo praznijem glasom lijepo zveči... Jugoslaveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu. Ovo je vječna muka za one koji su njihovi i za one duše koje ovo osjećaju. Nego sve jedno biva kad naša braća ne umiju razumjeti što je dična svoboda
Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici izdao je nalog za privođenje Aleksandra Vulina, ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju, zbog ranijeg "ilegalnog ulaska na Kosovo". Da li će Vulin na Kosovo ipak doći sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kome je poseta odobrena, znaće se u četvrtak 31. oktobra, kada ovaj broj "Vremena" već bude u prodaji, ali je put kojim je Vulin stigao do mesta na kome je danas – prilično zanimljiv
Rasterećen slobodom odmetnika koji je brutalno rano osetio da više nema šta da izgubi, šunjao se kroz život kao greškom zaboravljeni junak iz nekog noir romana – sasvim svoj i okrenut duboko u sebe čak i onda kad se nalazio pod jarkom svetlošću reflektora: mrak koji je izbijao iz njega bio je jači od svakog svetla. Zbog toga je u svakom trenutku svog sedamdeset jednu godinu dugog života mogao da bude ono što bi mu se tog časa prohtelo: pogani cinik ili ranjivi romantik, unajmljeni hitmejker ili beskompromisni istraživač novih puteva umetničkog izraza; umeo je, crn kao Poov gavran, da gnevno ćuti godinama, a umeo je i da u Centru "Sava" na bis zajedno s razdraganom clap-your-hands publikom peva "Walk on the Wild Side" – da učini ljudima
Svirepa uspomena iz doba okupacije Dvadeset šestog oktobra navršilo se 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, a 13. novembra navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša. Ovim povodom objavljujemo tekst Miloša Crnjanskog napisan povodom prenosa Njegoševih kostiju u obnovljenu kapelu na Lovćenu 1925. godine, o tome kako su i zašto austrougarske vlasti raskopale Njegošev grob na Lovćenu za vreme okupacije 1916. godine
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Mnoge pozorišne predstave viđene na ovogodišnjem BITEF-u pomerale su granice pozorišta ka stranputicama, koje su bile ne samo nemušte nego i neinteligentne
Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji "Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti": Nereformisani sektor bezbednosti i sam zahvaćen korupcijom, nedovršen i pravno neusaglašen sistem demokratske kontrole i kompromitovani kadrovi. Borba protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija, koje kontrolišu delovi ili cele službe bezbednosti, koristi za političke obračune i eliminaciju poslovne konkurencije
Odnosi Srbije i Evropske unije dosegli su novi nivo. To više nije država izvan briselskih granica sa kojom Unija ima "najbolje moguće odnose", već zemlja viđena za punopravno članstvo. "Mi sada u Briselu nailazimo na drugačiji prijem", kaže šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević i dodaje da se i u srpskoj administraciji "oseća sasvim drugačija energija"
