I Narodna banka u gubitku

Luping od 100 milijardi

Zašto evri iz naših deviznih rezervi nisu konvertovani u dolare kada je pre dve godine započeo rast američke valute; kako se izgubilo na zlatu i kakve veze sa svim tim imaju enormne plate u NBS-u

Turska i Islamska država

Strah od Kurda

Ankara u stvaranju nove regionalne kurdske autonomije vidi veću opasnost od Islamske države. Oklevajući da pomogne Kurdima u Siriji i Iraku u borbi protiv džihadista, koje je Zapad proglasio za neprijatelja broj jedan, Turska je sama sebe izolovala, pogoršala odnose sa SAD i titulu "najpouzdanijeg saveznika" na Bliskom istoku, pored Izraela, prepustila Kurdima

Intervju – Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije

Ministar Selaković mora biti smenjen

Mi, u stvari, moramo da budemo jako zahvalni gospodinu Nikoli Selakoviću: mi ga zovemo Nikola Ujedinitelj. Zašto: zaista nikad, ne u Srbiji, nego u bivšoj Jugoslaviji u kojoj smo imali 20 i nešto miliona žitelja i, u toj državi, negde između 12.000 i 20.000 advokata, nikada nismo uspeli da imamo skup na kojem bi bilo više od 500 do 600 kolega. Na nedavnom kongresu smo imali oko 4500 advokata, sala u Sava centru je do poslednjeg mesta bila ispunjena i potpuno je normalno da je skup toliko visokoobrazovanih ljudi sa položenim pravosudnim ispitom prošao nezapaženo u medijima, s obzirom na to da smo saznali iz izveštaja Evropske komisije da su mediji pod potpunom kontrolom

Film – »Iščezla« Dejvida Finčera

Kristal i glas

Finčerov rukopis u Iščezloj podseća ponešto na filmski rukopis Alfreda Hičkoka. Ritam filma je perfektan, ni na jednom mestu, u skoro puna dva i po sata, nema praznog hoda i nema dosade, a obim tema koje obuhvata ide od kritike savremene medijske situacije, preko odnosa roditelja i dece, braće i sestara do odnosa između dvoje ljudi u dugoj vezi

Sve moje parade

Karneval jugoslovenskog socijalizma

Na prvomajskim paradama u Jugoslaviji svaka opština, svako preduzeće ili škola hteli su da se pokažu u što boljem svetlu, izmišljali su originalne nošnje, kostime i maske, pravile su se scenografije i koreografije na vozilima koja su defilovala pred partijskim i državnim rukovodstvom. Kolone bi predvodile jedinice Narodne armije. Sredinom šezdesetih godina vojne parade koje su slavile pobedu nad fašizmom su razdvojene od prvomajskih. Poslednja je održana 1985. godine. Marširali su Jugosloveni, čvrstim strojevim korakom u budućnost. Šest godina kasnije počeli su da pucaju jedni na druge

Kriminal

Kruševac, kalašnjikov i kokain

Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad

Zoom

I još neki dinar za crkvenjaka – Crvena zvezda propada, SANU već igra u „trećoj ligi“, crkva se bruka tobožnjom brigom za budžet. Od svih stubova srbstva ostao samo A. Vučić

Ne znam da li je Denis Kuljiš, hrvatski novinar, svojim uratkom za neki bosanski sajt, dobio, recimo, stan u beogradskoj Ulici gospodara Vučića, ali toliko su nam ga puta na svaki "minut, dva", pa i duže kad treba, iščitavali kao pokaznu vežbu o tome kako treba pisati o Vučiću, da bi jedan stan bio mali za tako gabaritnog novinara koji je svojim veličanjem Vučića zasenio i doušnikovu naslovnu dojavu o veličini premijerovih testisa

Izložba – Henri Mur – grafičar, Narodni muzej, Beograd

Linija i volumen

Gotovo 60 godina nakon prve beogradske izložbe Henrija Mura, publika će u Narodnom muzeju u Beogradu imati prilike da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva – Murovim grafikama

Lični stav

Kako videti treći metak

Učesnici zavera nedorasli poslu u koji se upuštaju uvek me podsete na rečenicu kojom Miki Rork odvraća od zločina Vilijama Harta u filmu Body Heat. "Svaki put kad planiraš zločin, imaš pedeset načina da ga zajebeš. Ako predvidiš dvadeset pet, ti si genije. A ti nisi genije." U knjizi Treći metak, kojom autorski tandem Nikola Vrzić – Milan Veruović pokušava da podgreje stare teorije zavere i možda da plasira neku novu, ovo odsustvo genijalnosti izbija iz svakog reda

Škotska – Referendum o nezavisnosti

Panika u Londonu

Većina Škota bi glasala za odvajanje od Velike Britanije na referendumu zakazanom za 18. septembar, pokazalo je jedno od istraživanja javnog mnjenja. Čini se da nezavisnost Škotske nije samo pusta želja indipendista, pa je u Londonu zavladala panika, funta dostigla najnižu vrednost u poslednjih devet meseci, a britanska vlada obećava ubrzano donošenja zakona kojima bi Škotska dobila veću autonomiju, pokušavajući da spase šta se spasiti može

Kultura sećanja – Volfgang Leonhard (16. april 1921 – 17. avgust 2014)

Revolucija otpušta svoju decu

Otac mu je bio Lenjinov prijatelj, majka se družila sa Rozom Luksemburg. Bio je među prvih deset Nemaca koje je Staljin poslao u Istočnu Nemačku da grade socijalizam. Posle Rezolucije informbiroa prebegao je u Jugoslaviju. Sa parama i instrukcijama Udbe osnovao je Nezavisnu radničku partiju Nemačke. Verovao je u san o svetom trojstvu socijalizma, samoupravljanja i nesvrstanosti

Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)

Prekinuta linija

U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave

Intervju – Zoran Živković

Populistička patetika kao zamena za reforme

U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka

Kultura sećanja – Tragom netačne vesti

Tragična istorija porodice Baruh

Deo beogradskih medija je prošle nedelje objavio informaciju da je u Beogradu, u Gospodar Jovanovoj ulici broj 47, srušena kuća iz XIX veka u kojoj su živela čuvena braća Baruh, što je izazvalo niz potpirivanih gnevnih reakcija u javnosti. Ovu informaciju niko nije proveravao, jer da jeste, znali bi da ona – nije tačna. Srušena kuća nije bila kuća braće Baruh, niti bilo koga iz njihove porodice. Pa ipak, iako lažna, ova vest imala je jednu dobru posledicu – skrenula je pažnju na znamenitu beogradsku jevrejsku porodicu i njenu tragičnu sudbinu

Lični stav

Sipanje novca u propali bunar

Ugovor sa Etihadom je štetan po Srbiju. Tačka. Tu činjenicu ne može da promeni pozorišna predstava premijera u Vladi Srbije, jeftin pokušaj obmane javnosti i nastavak prenemaganja premijera kome je uvek neko drugi kriv. To je diletantski ugovor u čijem pisanju su učestvovali Mlađan Dinkić i Siniša Mali. Zbog tih i takvih ugovora, svih naših fijata i etihada, nerazumnih subvencija, svih naših pljačkaških privatizacija, Srbija danas i jeste u poziciji u kojoj jeste

Intervju – Svetlana Velimirović, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije

Za povratak je ključna pravna zaštita

"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"

Interno raseljena lica

Radikalni zaokret ili nastavak agonije

Plebiscitarna diktatura

Kraj početka ili početak kraja?

Čini mi se da se ljudi više foliraju, što iz straha, resentimana ili interesa, nego što Vučiću istinski veruju. Jer niko neće za sebe reći: "Ovo čudo će izgleda potrajati, a ja sam jedan bedni kalkulant, kukavica i oportunista, pa zato ćutim i trpim ovu laž, prevaru i iživljavanje."

Portret savremenika – Majkl Kirbi

Šta je diplomata želeo da kaže

Američki ambasador potpuno je dosledan od početka krize u Ukrajini. Danas, posle teze o teritorijalnom integritetu, Vučićevog podugačkog opravdavanja i veoma čudnog američkog izvinjenja, čini se da je došlo vreme da Srbija konačno prelomi kome će se okrenuti, a da je glavni nosilac te poruke upravo Majkl Kirbi

Portret savremenika – Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije

Ide Maja na čelu kolone

Čudu je ravna veština Maje Gojković da politički preživi. Hoće li joj se ponoviti šansa da još jednom u životu bude korak ispred, recimo, onih koji odluče da odu od Aleksandra Vučića? Možda i ne, ali Vučić ne mora više da se oslanja na istraživanja javnog mnjenja. Treba da se osloni na put kojim Maja ide. Po tome će znati sve o svom rejtingu

Još jedan tajni ugovor

Arapi mere srpsku struju

Zbog nesposobnosti EPS-a da u postupku javnih nabavki obezbedi strujomere, Vlada Srbije namerava da sklopi ugovor sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

Slučaj Alojzija Stepinca

Dobri sluga svoga pape

Od Jugoslovena i solunskog borca, preko molitvi za Pavelića, prekrštavanje Srba i fra Sotone, do narodnog neprijatelja i pretendenta za sveca, ili kako su Alojzije Stepinac i sveti Nikolaj Žički u početku bili na istoj, jugoslovenskoj strani, a u igru svetaca ušli kao veliki Hrvat i Srbin

Rad vlade u letnjem periodu

Princip bele lale

Sva je prilika da su socijalisti nezadovoljni zato što Dačić ne pokazuje ni najmanje ambicije da pruži otpor Aleksandru Vučiću. Ne zato što je to već sasvim lično pitanje u kojem Vučić na svakom koraku ponižava šefa socijalista već dve godine, nego zato što bi Dačić bar jednom trebalo da pokaže da je kadar da zaštiti stranku

Intervju – Mirko Demić, pisac

Po(v)ratnički rekvijem

„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom"

Lektira – Odlomak iz knjige Fajront u Sarajevu Dr Neleta Karajlića

Ravno do dna

Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem

Gasni spor između Rusije i Ukrajine

Južni tok ukrajinske krize

Evropljani su navodili Ukrajinu da njihovim parama plati gasni dug Rusiji, a istovremeno su politički podgrejali dugo tinjajući spor o tome da li je "Južni tok" nesaglasan sa Trećim energetskim paketom, pa je tako ukrajinska kriza počela da plavi i nas u Srbiji

Promene u DS-u

Dragan ili Bojan – da li je stvarno svejedno

Teško da bi se moglo pravdati to što se DS u poslednje vreme tako razbacuje liderima u trenutku kada se svi nešto žale na kadrovski deficit. Kako god, DS svoje lidere menja brzinom koja nameće logično pitanje: A šta posle Pajtića? Sve to liči na preveliku nervozu, želju da se postigne brz rezultat i dođe do neke dobitne kombinacije, instant rešenja, a niko sa sigurnošću ne može reći koja je to programska razlika između Bojana Pajtića i Dragana Đilasa