Opštenarodna saglasnost tražena je u vreme paljenja ratnog fitilja na području bivše Jugoslavije, a znali su da je upotrebe i Sadam Husein, i general Pinoče i drugi diktatori. Plebiscitarna izjašnjavanja građana korišćena su i u integrativnim procesima, poput širenja EU-a i NATO-a. Na referendumima su donošene i odluke o legalizaciji droge ili prostitucije, trudničkom bolovanju, gej brakovima, ali i o – neuvođenju mobilne telefonije
Prvi put posle pedeset godina imamo ne jedan nego više centara moći, što u našem hirovitom mentalitetu i tabloidnoj javnosti proizvodi političke euforije koje ponekad deluju kao samoispunjavajuće proročanstvo. Da li je to sada slučaj
U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora
Opera Zora D. je značajna za lokalnu sredinu, budući da je jedan od konstituenata scene savremene opere u Srbiji, i to upravo onog njenog fragmenta koji uspostavlja nekakvu "novu nacionalnu operu". U širem kontekstu, njen značaj i provokativnost drugačiji su i manji
Nastavak suđenja polako otkriva ne samo čudovišnost samog zločina nego i nakaznost unutrašnjeg uređenja JSO-a, Miloševićevog eskadrona smrti i oružane ruke organizovanog kriminala u Srbiji. Tim nesrećnicima kažu "ubij!", a oni pitaju samo – "koga?", jer je to, kao i prodaja narkotika, "državni posao", što reče njihov šef Ulemek. Posao je jasan: odbij "zadatak" i ode glava; a nađe se i po dvadesetak hiljada maraka. Sve ide usmeno i nasamo, obična policija ne sme ni da ih pogleda jer su oni iznad zakona zemlje, oni su "Jedinica" sa "pijetetom"
Koliko god se zvaničnici ovih dana kleli u "tradicionalnu međunacionalnu harmoniju u Vojvodini", činjenica je da nepoverenje i netrpeljivost između (nekih) Srba i (nekih) predstavnika nacionalnih manjina traju godinama. "Netrpeljivost je rezultat dugogodišnje državne politike, ratova na prostoru bivše SFRJ, ali i socijalne krize. Gubitnici reformi prilično su pogodno tlo za stvaranje nacionalne netrpeljivosti", kaže za "Vreme" vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec
Bura koju je prošli broj "Vremena" izazvao postavila je više pitanja nego što je dala odgovora. Neki se češu tamo gde ih ne svrbi; neki su se samo uvredili, bez dalje argumentacije; a neki se ponašaju po sopstvenim navikama iz realnog socijalizma. Niko pritom ne demantuje da je do spornog događaja zaista došlo; niko se nije ponudio da javnosti Srbije objasni šta se, kako i zašto desilo; svi su naglo zaboravili predistoriju te tužne priče, mada ta predistorija traje nekoliko meseci
Važnije od spora o tome da li bi prenos zemnih ostataka Slobodana Jovanovića u otadžbinu mogao ispasti politički nepriličan jeste to da li je njegov impozantni opus postao intelektualna svojina sadašnjih naraštaja
Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda
"Demokratska stranka Srbije na opštini Stari grad tačno zna šta i kako treba da se radi u sledeće četiri godine. Do sada smo pokazali da smo otporni na pritiske, nepotkupljivi i uporni. Stotine malih promena vodi ka velikim promenama, a to mi činimo"
Produkcija: BELEF i Atelje 212
Reditelj: Goran Šušljik; Autor teksta: Irina Dečermić; Igraju: Irina Dečermić, Goran Šušljik
Nataša Mićić, potpredsednica GSS-a, o izručenju četvorice generala Haškom tribunalu ("Blic")
(vest sa "TV Pink")
Vizija i duh „stare Evrope" bili su uočljiva ideološka pozadina ovogodišnjeg, novog koncepta Avinjonskog festivala. Stoga ostaje neprijatna sumnja da su pojedini delovi Evrope dragovoljno prihvatili, i to čak i u oblasti kulture, američke podmetačine, umesto da odlučno odbace bilo kakvu podelu na "staru" i "novu" i zastupaju samo ideju jedne i jedinstvene Evrope
"Srbija je specifičan slučaj i možda krivična gonjenja za teška kršenja ljudskih prava imaju prioritet nad lustracijom", kaže za "Vreme" Vesna Rakić-Vodinelić, član Lustracione komisije
"Koliko ja znam, 2001. i 2002. godine Sartid je mesečno koštao državu oko pet miliona dolara, a kada je došao US Stil, to se promenilo na plus pet. Dakle, njegov boravak vredi državi deset miliona dolara mesečno"
Kulminacija očaja bila je 2001. kad smo proizveli svega 743 tone belih limova. Marta 2002. ovde je došao US Stil. Prva proizvodnja već je bila u aprilu, tu godinu završili smo sa 48.000 tona. U 2003. proizvodnja skače na 90.000 tona. Plan za ovu godinu je projektovani kapacitet fabrike od 120.000 tona i mislim da ćemo ga premašiti. Za iduću godinu povećanjem brzina na linijama podići ćemo proizvodnju za još 30.000–40.000 tona
Možda će nekada hleb u Srbiji koštati tri dinara. Nikada, međutim, telefoniranje neće biti besplatno, kako to zamišljaju i praktikuju radikali
Bagzi neće biti jedini koji je pao u Solunu: neka se pripreme Dućine, Legijine i druge poslovne veze, ali i neki od begunaca sa optužnice za ubistvo Zorana Đinđića. Operativna obrada grčke policije trajala je dovoljno dugo da pohvata razne zanimljive "veze lica", a tehnička inteligencija službi bezbednosti opet je nadmašila konkurenciju zaposlenu kod organizovanog kriminala
Čija je bila puška iz koje je ubijen Đinđić i ko su ljudi koji su navodno hteli da ubiju Zvezdana Jovanovića
Oprezni ljudi upozoravali su i pre 17 meseci da se u vanrednom stanju ne prenagljuje. Ustavni sud Srbije tada je ćutao, ali sada donosi odluku prema kojoj su neki delovi vladinih uredbi u vanrednom stanju bili neustavni. Advokati odbrane u procesu za ubistvo Zorana Đinđića trljaju ruke, a dve udovice već od države Srbije traže šeststo miliona dinara odštete za rušenje čuvene zgrade u Šilerovoj 38–40 u Zemunu
