“Kada je sadašnje vreme u pitanju, današnji grad – kroz knjigu se provlači ta metafora: stalni rat između svraka i vrana. Nažalost, izgleda da su vrane oterale svrake. Nije isto da li te ujutro budi veselo keketanje svraka ili turobno graktanje vrana”
Ova država je objavila Dan žalosti a da nije pomenula imena poginulih, niti objasnila okolnosti pod kojima su stradali. Poslednjih trideset godina smo mnogo puta gledali te medijske krokodilske suze, a prvo mi na pamet padaju nastradali mladići u kafiću Panda, koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima. Za vlast je najvažnije bilo da se odloži fudbalski derbi u Beogradu, verovatno zbog pogrdnog skandiranja Vučiću. Neverovatno je da nekoliko dana u medijima vlada gromoglasna tišina
Istraživanja pokazuju da je 30 odsto dece uzrasta do 16 godina imalo kontakt sa klađenjem i da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica. Oko 300.000 građana je zavisno od kocke, najviše mladi između 18 i 25 godina
Zemljotres je pokrenuo talas solidarnosti diljem planete, a brojne zemlje pohrlile su da Maroku ponude pomoć, među kojima prva Francuska. Međutim, Maroko do danas nije odgovorio na ponuđenu pomoć Francuske – niti je pomoć prihvatio, niti ju je odbio. To svima ostavlja krajnje gorak ukus i baca novo svetlo na više nego delikatne, u najmanju ruku ledene, odnose između ove dve zemlje
U Asuari su tokom Španskog građanskog rata poginuli Finci braneći selo od Marokanaca-frankista. Tu je Hitler testirao taktiku blickriga
Premijer Kosova je briselske susrete sa Vučićem doterao do konačnog besmisla: hoće da razgovara o svemu, ali tek kada Srbija prizna nezavisnost Kosova, a pošto je Beograd spreman na razne kompromise, osim da prizna da je Kosovo nezavisno, nema o čemu da se priča. Međunarodni posrednici su ljuti što su posrnuli na njegovoj tvrdoglavosti, ali oni ne donose političke odluke
Da li je opozicija u pisanoj formi od Aleksandra Vučića tražila da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe ili da se raspišu do kraja godine? Predsednik Srbije tvrdi jedno, a predstavnici opozicije da je svima jasno da su tražili nešto drugo
Da li želite još deset–dvadeset godina ovakvog režima, koji je iz godine u godinu sve radikalniji i koji Srbiju vraća u jednopartijski sistem, ili će Srbija pokušati da ponovo uspostavi parlamentarnu demokratiju koja će zakon staviti iznad svih i relaksirati odnose i u društvu i u politici
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
“Važan je rezultat”, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levi front u Skupštini Srbije. “Mi ćemo se zalagati za onu formu opozicionog izlaska na izbore za koju istraživanja kažu da će biti najefikasnija. Važno je ukrupnjavanje, ali ne treba po svaku cenu insistirati na jednoj koloni. Nećemo ništa postići ako budemo ignorisali međusobne razlike, ali saradnja i koordinacija mora da postoji. Građanima, u svakom slučaju, mora biti jasno da postoji dogovor i plan koji vodi ka smeni vlasti”
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
