Sećam se

Službeni cirkus oko privatne posete: Zašto Aleksandar Vučić nije mogao da skokne do Jasenovca

Predsednik Vlade najmanje nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelo, moj prijatelj i čitalac mojih knjiga, poželeo je da me privatno poseti povodom mog devedesetog rođendana, preda mi orden Tiringije u užem krugu prijatelja i porodice i večera sa mnom u Klubu književnika. E, to tako nije bilo moguće. Iz Nemačke nisu hteli da ga puste bez dvojice naoružanih telohranitelja, Srbija mu je dodelila još dvojicu naših naoružanih bezbednjaka, a morao je da ispuni i još čitav niz protokolarnih zavrzlama da bi sa mnom, sa sve telohraniteljima, proveo nekoliko privatnih sati. Nema privatnosti kada si na određenoj državničkoj funkciji

Na današnji dan

Svakome svoje: Pevam pesmu o Buhenvaldu

Izgradnja koncentracionog logora Buhenvald počela je 15. jula 1937. Jednom esesovskom oficiru je nekoliko godina kasnije palo na pamet da naruči da se komponuje „Pesma o Buhenvaldu“. Raspisao je konkurs među logorašima i dobitniku obaćao 10 maraka koje bi mogao da potroški u kantini. Lako je pobedio dvojac iskusnih austrijskih muzičara Fric Lener-Beda (1883-1942) i Herman Leopoldi (1888-1959). Obećani honorar im je isplaćen. Ja tu pesmu pevam i danas

Goli otok

Mesto na kome su se spojili raj i pakao

Grafiti protiv ruske invazije, dokaz doslednosti stava ovog jadranskog ostrva prema Moskvi, plavetnilo neba i mora kroz šuplje krovove i prozorska okna, pitomi jeleni među kupačima na plaži Svetog Grgura i bodljikava žica za uspomenu

Lični stav

Brutalno skrnavljenje dokazanih činjenica

Negatori genocida u Srebrenici trebalo bi da odgovore na dva pitanja. Prvo, zašto su svi koji su uhvaćeni streljani i niko nije pošteđen? Drugo, zašto su prekopavane primarne grobnice i zašto je angažovano 1000 ljudi, desetine građevinskih firmi i desetine auto-transportnih preduzeća da se tela pobijenih prebace u sekundarne grobnice

Kultura sećanja

Spomenik iz kojeg raste drvo

Oči partizanu Đuri Kišu su obojene u sablasno plavo, mahovina prekriva imena poginulih i žrtava fašizma, bistu borca zamenio je dečak sa ribom… a sličnih priča o stanju spomenika iz NOB-a ima svuda po Sremu. Kao što ima i mesta u kojima je čelnicima stalo do svojih predaka i svoje kulture

Na današnji dan

Dijego Armando Maradona: Tri nebeska gola

Kada je 25. novembra 2020. preminuo Dijego Armando Maradona, čovek zbog koga je fudbal za stotine miliona ljudi širom sveta bio i ostao nešto mnogo više od puke igre i sporta, Dr. Nele Karajlić je za „Vreme“ napisao tekst „Tri nebeska gola“. Dva od ta tri nebeska gola je Maradona postigao na današnji dan, 22. juna 1986. godine, u četvrtfinalnoj utakmici između Argentine i Engleske na Svetskom prvenstvu u Meksiku

Kultura sećanja

Bogdan Bogdanović (1922-2010): Pesnik zelene kutije i ukleti neimar

Danas Aleksandra Šapića biraju za gradonačelnika Beograda. Jedan drugi gradonačelnik srpske prestonice umro je 18. juna 2010. u dobrovoljnom izgnanstvu u Beču, jer nije umeo da oprosti svojoj Srbiji i svom Beogradu ni kada se činilo da su se promenili, jer ih je isuviše voleo, napisao je Ivan Ivanji pre dvanaest godina. Bogdan Bogdanović je Beograd bio napustio zbog ljudi koji su danas ponovo na vlasti

Reportaža

Ukrajina dve godine nakon Majdanske revolucije: Zamrznuti rat

„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju

Filozofija

„Biće i vreme“: Muke sa Hajdegerom

S Hajdegerom filozofijom nikada nije bilo, niti jeste, jednostavno. Ako postoji moralna dilema da li se smeju upotrebljavati rezultati do kojih su dolazili nacistički lekari koji su eksperimentisali na živim ljudima, s Hajdegerovim spisima stvar stoji drugačije. Uostalom, i Platon je svašta muljao, i njegova je filozofija, naročito Država, apologija tiranije i diktature, i Platon je išao na noge Hitleru svoga doba, ali njegova filozofija je ubedljivo preživela i nadživela sve gluposti živog filozofa

Na današnji dan

Dnevnik Ane Frank: Od „dokumenta senzibilne mladosti“ do simbola Holokausta

Rođena je 12. juna 1929. godine. Njen portret visi na zidovima mnogih škola širom sveta. Njeno ime je podsetnik na najveće zločine u istoriji čovečanstva o kojima ona pišući svoj dnevnik nije imala pojma. Ona je bila nesrećna što ne sme da izlazi iz skrovišta, zbog svađe svojih roditelja, zbog života stešnjenog u mali prostor, ali pre svega zbog prve, nesrećne, bojažljive, ranotinejdžerske ljubavi. Pa kako je onda jedna takva sveščica sa ne mnogo nadarenim beleškama postala svetski bestseler

Intervju

Ginter Gras: Treći svetski rat uveliko traje

Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS  jedinici...

Sećam se

Povodom posete Olafa Šolca: Memento mori, kancelare

Nemački kancelar sigurno nema vremena da se bavi kabinetskim naukama. Ne verujem da ima mnogo vremena i sluha da mu neko od savetnika šapuće na uho poneku balkansku istorijsku istinu koja nije na dnevnom redu. On nije Vili Brant. Šteta