Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Dragoslav Mihailović se u svojoj – recimo to tako – apartnosti čitavog života nosio sa sablastima prošlosti bez ikakvog kompromisa, ali Mihailovićeva beskompromisnost počiva na supstanciji pravednosti, a s pravedničkom beskompromisnošću nemoguće je nositi se ukoliko ne postoji filter umetnosti
Ne zna se ko i s kojom namerom ruši Nemački paviljon na Starom sajmištu. Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu traži od Skupštine grada da ovo stratište zaštiti u celosti. Do sada je isti zahtev upućivan i prethodnim gradskim vlastima, ali je potencijal ove lokacije uvek bio jači od njenog kulturnog i memorijalnog značaja
Ako ovog proleća putujete u Amsterdam, bukirajte onlajn ulaznice za najveće muzeje nedeljama unapred, jer u suprotnom nećete biti u prilici da ih obiđete. Ipak, ako i ne uspete da vidite Vermerova i Van Gogova dela, u gradu ima još mnogo toga zanimljivog i vrednog da se otkrije
Čitavo ovo ukoravanje i pokoravanje Ivice Dačića i njegovih socijalista je posledica nezadovoljstva Aleksandra Vučića stepenom njihovog obožavanja njegove ličnosti, volumenom i učestalošću njihovog pljeskanja njegovim govorancijama tokom skupštinske sednice posvećene Kosovu. Neće da im dozvoli, kao na prošlogodišnjim izborima, da ponovo dižu sopstveni rejting na njegovoj muci, da se drže po strani, dok se on trudi da udovolji i ljubiteljima Putina i pobornicima Zelenskog, i onima koji bi u boj za Kosovo, i onima koji bi šprintom do Brisela
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Da bi prikrio činjenice da je on bio na vlasti kada je Kosovo izgubljeno, Alksandar Vučić odgovornost za gubitak Kosova prebacuje na petoooktabrsku vlast, što je, naravno, netačno. U trenutku kada se uspostavlja petooktobarska republika Kosovo de facto više ne pripada Srbiji, ona nema prerogative suverenosti na teritoriji KiM
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
U julu prošle godine Aleksandar Vučić je nadobudno izjavio da je Sajmište bilo “pod teškim naslagama zaborava” sve dok ga se on nije setio, te da, uz njega, srpsko društvo “konačno figurativno i stvarno oslobađa Sajmište”. A oslobađa ga onako kako su, pre 30 godina, Vučićevi tadašnji politički istomišljenici “oslobađali” Dubrovnik: iz porušene stare kule Beogradskog sajma niče “lepša i starija”, sve sa panoramskim liftom, čija je jedina svrha da posetiocima Memorijalnog centra, umesto podsećanja na prošlost, ponudi pogled na budućnost, Vučićev Beograd na vodi
Vojska je početkom novembra ponovo masovno dovedena na graničnu liniju sa Kosovom. To stanje traje do dan-danas. Šta se dešava u realnosti?
Iako je prolazila kroz zmijarnik partijskih intriga zbog kojih je, najzad, zajedno sa Markom Nikezićem “pala”, za nju se ne vezuje ni jedna. Mogu da posvedočim da je ona kroz sve te opasne godine i političke igre prošla neukaljana i poštena do kraja
