Socijalno nezadovoljstvo u Velikoj Britaniji
Kada se broje i vimbldonske jagode
Dok sindikati prete štrajkovima "kakvi nisu viđeni već sto godina", vlada insistira na drastičnom smanjenju javne potrošnje i reformi "trulog" penzionog sistema
Bečki pozorišni festival
Sociološka laboratorija
Bečki pozorišni festival je pokazao da je pozorište više nego ikada zaokupljeno preispitivanjem socioloških i političkih fenomena današnjice
Sirija
Sto dana haosa
U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje
Srbija i Rusija
Politika, diplomatija i uporedna analiza
Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Strateška konferencija
Samo partner i ništa više
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Islamabad
Terorizam i atomska sigurnost
Iran i previranja u muslimanskom svetu
Sezona državne sile
Teško je proceniti ko je licemerniji u svojim ocenama burnih događaja koji se već mesecima valjaju arapskim svetom: predstavnici zapadnih sila i njihovih arapskih saveznika ili Iran predvođen predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom. To licemerje se najviše ogleda u ocenama ko i gde ima pravo da koristi silu širom zatalasanog muslimanskog sveta
Život i karijera
Teroristička pop ikona
Svoju definitivnu reputaciju najopasnijeg neprijatelja SAD, vođe radikalnih islamista, simbola svetih ratnika, genijalnog terorističkog stratega, stekao je 11. septembra 2001. Nekoliko meseci kasnije, 13. decembra, Bin Laden se likujući oglasio video-porukom: "Mi smo unapred izračunali broj žrtava u redovima neprijatelja… Proračunali smo da ćemo pogoditi tri do četiri sprata. Ja sam bio najoptimističniji"
Svet posle likvidacije Osame bin Ladena
Simbol jednog rata
Po mnogim muslimanskim zemljama i velike svetske i regionalne sile namiruju svoje interese, a sve to daje eksplozivnu mešavinu u kojoj je Al Kaida jedan od sastojaka, pa ubistvo njenog lidera teško može "na terenu" nešto korenito promeniti, čak i u zemljama za koje se najčešće vezuje ime Osame bin Ladena
Smrt Osame bin Ladena
Kraj najtraženijeg teroriste na planeti
Od samog početka bilo je jasno da se Amerikanci neće smiriti dok ne dohakaju Osami bin Ladenu. Bilo je to jasno i njemu, jer se otvoreno hvalisao napadima na američke ambasade, na objekte u SAD i – što je najvažnije – na dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. Skoro deset godina je prošlo od tada i Amerikanci su ga konačno pronašli i ubili. Šta god ko o Amerikancima mislio, oni su ozbiljan svet: takvo poniženje kakav je bio 11. septembar nije moglo proći nekažnjeno
