Petnaest minuta iza ponoći Aleeksandar Vučić je na Instagramu objavio da se razgovori sa Lajčakom i Eskobarom nastavljaju, i da se o tablicama i većim pitanjima nisu dogovorili. Predsednik Srbije danas boravi u Osečini na Sajmu šljiva. Moguće je, što ne bi bio prvi put na sličnim manifestacijama, da će tom prilikom detaljnije obavesti javnost šta je dogovoreno o Kosovu
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Zajednice opština na KiM bi trebalo bolje definisati, jer ljudi moraju znati kako će izgledati njihovi životi, smatra ambasador SAD. Fokus je trenutno na uspostavljanju normalne situacije. Hil razume zašto većina Srba smatra da ne treba uvoditi sankcije Rusiji, ali poručuje da treba da se ponašaju kao da su deo EU
Građani Severa Kosova smatraju da postoji prećutni sporazum između Vučića i Kurtija. Kažu da je nepotrebno zastrašivati narod i stvarati nepoverenje. Predstavnici kosovske vlasti kažu da je Vučić lagao i pokazivao zastarela dokumenta
Vozač hitne pomoći Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Dejan Spahić priveden je nakon što je pri kontroli vozila utvrđeno da prevozi lekove i sanitetski materijal bez validne dokumentacije, kažu u kosovskoj policijskoj službi. Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića to je „otmica po naređenju Aljbina Kurtija“
Goranu Rakiću nije dozvoljeno da pređe Jarinje. Stano smatra da odlaganje odluke znači uklanjanje barikada. Provokacije grupe Albanaca u Vitini. Vučić verovatno sutra razgovara sa generalnim sekretarom NATO
Nakon sastanka sa međunarodnim partnerima, Priština je odlučila da implementiranje odluka o srpskim ličnim kartama i tablicama odloži do 1. septembra. Slučajno ili ne, tenzije na severu Kosova intenzivirale su se baš nepun dan pre održavanja konstitutivne sednice Narodne skupštine u Beogradu
Kosovski Albanci doneli su dve odluke i imaju podršku Kvinte u tome, rekao je večeras Aleksandar Vučić. Jedna je skraćivanje prava ulaska sa ličnim kartama na Kosovo, a druga je doneta sa jedinim ciljem da se proteraju Srbi, da se napravi jedna nova Oluja
Beograd i Priština dogovorili su sprovođenje sporazuma iz oblasti energetike, potpisanih još 2013. i 2015. godine. To je prva stvar oko koje su Beograd i Kosovo našli zajednički jezik od kada Miroslav Lajčak vodi dijalog kao specijalni predstavnik EU. Dogovor znači da će građani na severu Kosova početi da plaćaju struju nakon 20 godina. Srpska lista smatra da današnji dogovor ima višestruki značaj za srpski narod
Nakon diplomatske kanonade Nemačke, Vučićeve posete Berlinu i najave dolaska kancelara Šolca u Beograd, javnost i dalje ne zna kakve se mere očekuju od Srbije i dokle je Vučić spreman da ide. Jasna je samo poruka da “nema sedenja na dve stolice”, ali Vučić izgleda misli da još može da kupuje vreme i izbegava sankcije protiv Rusije
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
Utisak predsednika Srbije nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom je da i nakon devet godina još uvek nema napretka u implementaciji Briselskog sporazuma. O registarskim tablicama, bar na osnovu saopštenja, nije bilo reči. Umesto toga, Vučić je zaključio da je Priština ta koja ne ispunjava obaveze koje je na sebe preuzela
Ni posle sedam sastanaka Radne grupe o registarskim tablicama u Briselu i šest meseci pregovora između Beograda i Prištine, rešenje kako će se u budućnosti putovati i sa kakvim registarskim tablicama nije poznato. U četvrtak ističe rok, a dok kosovska strana ostaje pri stavu „reciprociteta“, srpska naginje da privremeno rešenje ostane još neko vreme na snazi
Posle tri i po meseca pauze delegacije Srbije i Kosova vratile su se za pregovarački sto. Odvojeni razgovori sa predstavnicima EU bili su intenzivni i konkretni. Da li se došlo do nekog napretka ostaje nepoznato. Kako sada stvari stoje, srpska strana i dalje insistira na implementaciji ZSO, a Kosovo na uzajamnom priznanju
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
Novi "vikend sukob" na granici/ administrativnom prelazu između Srbije i Kosova i Metohije, na prelazu Jarinje, nije doneo ništa novo. Ali, pokazao je da kosovska strana uz pomoć i prećutnu podršku Zapada zaokružuje svoju vlast na celoj teritoriji južne srpske pokrajine, a srpska strana to koristi za dodatno jačanje svog rejtinga
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
Jezik crkvenih velikodostojnika često je umeo da bude nerazumljiv većini ljudi. Način komunikacije sa javnošću izgledao je okamenjen, kao iz nekog prošlog doba. A koliko je samo bilo teško i zamisliti da će se prvi čovek Srpske pravoslavne crkve pozivati na bilo koga iz 20. veka, a kamoli na Džonija Štulića. Njegovo ophođenje u duhu vremena, poruke koje šalje prethodnih meseci, došli su kao pravo osveženje i prikaz jednog novog lica SPC, dok je on sam uspeo da se izbori za to da ga posmatraju izvan podele na "naše" i "njihove" – koji god bili i jedni i drugi
Da li bi Evropska unija mogla da pristane na još jednog Orbana ako Srbija prizna Kosovo
Dijalog o kosovskom problemu vratio se u Brisel, nakon što je privremeno zglajznuo u Vašington. Najave da bi "konačan sporazum" mogao da se postigne brzo, već su toliko puta viđene. Nasuprot Ričardu Grenelu, kojeg su zanimali politički poeni za svog šefa Donalda Trampa, Evropska komisija možda zaista radi na rešenju, ali joj baš i ne ide
Američki predsednik rekao je da se upravo dogodio "istorijski sporazum" koji je "svet učinio bezbednijim". Vest je obišla svet. Reči predsednika SAD odjekuju, pa bio on i Donald Tramp. Drugo je pitanje šta je to što su potpisali Vučić i Hoti u Ovalnom kabinetu – da li je reč o međunarodnom ugovoru ili razmeni pisama o namerama? Ko se tu s kim dogovorio i o čemu, da li je ono što je potpisano obavezujuće ili nije
Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta "1od5 miliona" kaznili su na ovim izborima jer nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti
Onima koji neće brinuti isključivo za pun frižider i plaćene račune ovog leta i jeseni, biće zanimljivo da posmatraju kako će se Aleksandar Vučić revanširati zapadnim prijateljima za pomoć u učvršćivanju vlasti. Kakva god bila smetnja na vezi Vašington–Brisel, čini se kao da Vučić na Zapadu nema više opciju za plaćanje na odloženo
