Srpski prljavi Hari
"Neko treći"; VREME 952
Zdravlje – Nacionalna kampanja borbe protiv raka
Bože, zašto ja
"Čim sam saznala da imam rak dojke, samo sam razmišljala kako da ga se rešim. Nisam padala u očaj i nisam se pitala ‘Bože, zašto ja?’ Dva dana nakon dijagnoze bila sam na operacionom stolu", kaže za "Vreme" jedna vedra pedesetogodišnja ekonomistkinja. "Tokom hemioterapije redovno sam išla na posao, imala sam periku koja je ista kao i moja frizura, nisam dozvolila da me iko sažaljeva i živim potpuno normalno. Jedino što me razlikuje od ostalih jeste to što se više ne sekiram ni zbog čega, jer me je stres i doveo dotle"
Izjava nedelje
»Imam para da platim i taj porez, ali neću. Ne dozvoljavam da me vlast diskriminiše samo zato što vozim jak auto.«
Velimir Ilić, lider NS-a, o najavljenom porezu na luksuz ("Pravda")
Istraživanje - Psihološki profil studenta
Odrastanje, sloboda i posledice
Oni predstavljaju najveći finansijski teret svojoj porodici, iako najčešće žive u ne baš sjajnim uslovima. Gotovo uvek su finansijski zavisni, pa ih i to izlaže dodatnim pritiscima. Obično preskaču doručak. Stalno su u "frci", ali se ponekad i opuštaju, uglavnom tako što izlaze, a onda ih opet sačeka problem sa sadržajem novčanika. Više vremena provode u razmišljanju o obavezama nego u ispunjavanju tih obaveza. Njihov život, naravno, ima i lepih strana. Jedna od najlepših je, kažu stručnjaci, nesvesno ignorisanje realnosti i pomisao da je spremanje ispita najveći problem u životu
Na licu mesta – Orlovsko naselje
Najstariji Beograđani
Ono što se u slučaju Orlovskog naselja može naučiti jeste da se decenijama stari problemi ne rešavaju preko noći, da je svaki korak napred važan i da se taj korak može napraviti
Istraživanje – Elektronika i deca
Nomofobija i druge boljke
Nedavno je i u Srbiji uhapšen četrdesettrogodišnjak optužen da se lažno predstavljao preko Fejsbuka. On je stupio u kontakt sa devojčicom iz Obrenovca koju je kasnije silovao. Kakve sve još opasnosti donosi elektronika? Da li su naša deca bezbednija kod kuće uz kompjuter, ili van kuće s mobilnim
Evropski pozorišni oskar – Premio Europa 2009
Zaverenički rituali
Ovogodišnji laureat pozorišnog Oskara je čuveni poljski reditelj Kristijan Lupa. Njegovo delo, pored ostalih, pruža opšti pravac u kome se može očekivati dalji razvoj "novih pozorišnih realnosti". Pozorište više ne inscenira dramske tekstove, već pripoveda i inkarnira, koristeći raznovrsna pozorišna sredstva uključujući i ona koja pružaju nove tehnologije
Lisica i ždral
Biće skoro propast sveta
Zmije osećaju kataklizmu i penju se uz naše cevanice, ne ujedaju nas jer od nas kao evolutivno razvijenijih očekuju spas
Knjige – Turistički vodič kroz sirotinjsko naselje
Grad u gradu
Knjiga "Beograd Gazela" jedinstveni je turistički vodič kroz sirotinjsko kartonsko naselje koje se nalazi ispod beogradskog mosta Gazela, napravljeno s namerom da Beograđane upozna sa delom njihovog grada pored koga svakodnevno prolaze, ali ga ne primećuju
Valjevo
Tadić u Tadića mlinu
Svetska kriza i popularna kultura
Milioneri iz blata
Svi znaju da će svet iz globalne krize izaći drugačiji. Ali kako će proći kultura? Odakle će doći naši novi idoli i ideali
Društvo – vrednost rada u Srbiji
Pusto tursko, pravoslavno i komunističko
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
Barbikin rođendan
Ideal od polivinil hlorida
Najpoznatija lutka na svetu u proteklih trideset godina bila je kritikovana sa raznih strana. Zamerano joj je zbog nerealnih proporcija tela, načina života koji propagira, uticaja koji ima na devojčice. Ali ona je ostala mlada i nasmejana, uvek podjednako savršena. Možda se baš u tome i krije razlog opadanja njene popularnosti
Izbori u Crnoj Gori
Izbori, pa šta
Jedan broj mlađih birača u Crnoj Gori može da se pohvali činjenicom da ne pamte ni dan u svom životu, a da na vlasti nije bila Demokratska partija socijalista. Sudeći po prognozama, ni prevremeni izbori, zakazani za 29. mart ove godine, neće doneti ništa novo
Intervju – Mladen Đorđević, reditelj
Smrad i težina stvarnosti
"Postoje dva načina da se od smrti i destrukcije pobegne. Ili ići u suprotnom smeru, baviti se lakim temama, komedijama i melodramama, što je, koliko vidim, uglavnom slučaj u savremenoj srpskoj kinematografiji, ili se suočiti s njima. Mene više zanima ovaj drugi način – produbljivati i nasilje i destrukciju i smrt toliko da se na taj način na kraju sve to obesmisli, razori. Kao u onoj završnoj sceni Maratonaca, kada bes na platnu postane toliko jak da od njega na kraju izgori i istopi se i sama filmska traka"
Gastronomija
Ljubav u tanjiru
Pripremanjem jela s raznih strana sveta može se putovati, koristiti tuđe iskustvo i uživati u spoju sopstvenog zadovoljstva i onog kome je ta hrana namenjena
Priča s naslovne strane – Slučaj Kovačević
Poverljivo iz Nemanjine 11
Kako se pokušaj "peglanja" posledica jedne tuče pretvorio u državni, diplomatski i medijski skandal
Umesto odgovora glavnog urednika
Nevreme u "Vremenu"; VREME 946
Knjige
Sestrožderska revolucija
Širin Ebadi: Buđenje Irana
Preveo Vladimir Arsenić
Portalibris, Beograd 2008.
Orašac – Centralna proslava Dana državnosti
Naša državna posla
Predstavnici raznih nacionalnih organizacija, čiji je rad "usmeren na zaštitu narodnih i nacionalnih interesa", tako su se drekenjali tokom govora premijera Cvetkovića, da je lično i bezuspešno morao Prestolonaslednik da ih smiruje
Nevreme u »Vremenu«
Povodom teksta Đorđa Vukadinovića
Esej
Zašto je odzvonilo čoveku sa ulice
S vremena na vreme se viđam sa stranim novinarima. Jedno od njihovih omiljenih pitanja ranije je bilo šta Bugari očekuju od Evropske unije. Odnedavno pitaju kako se Bugari osećaju u Evropskoj uniji. Uz ovo pitanje neizbežno ide još jedno: "Šta Bugari misle o korupciji?" Donedavno sam prilično nepromišljeno odgovarao u ime bugarskog naroda tako što sam izlagao svoje mišljenje. Nadam se da to nije narušilo sliku o narodu. Sada sam, međutim, mnogo oprezniji. Moram uz mrvu stida da priznam da ne znam šta narod misli o tome ili o bilo čemu drugom.
Cena mesa
Svinjska polutka u raljama tržišta
"Više bih voleo da imam 600 tovljenika a da je cena niža, nego svega 200 koliko ih imam sada, pa makar cena bila i viša od ove: ja radim, pa radim, samo što bi sa većim obimom a nižom cenom zaradio više. I svi bi bili zadovoljni: i ja, i klaničari, i trgovci i potrošači", kaže Jošo Bajić, svinjar iz Starih Banovaca. "Ali, ne vredi: svako grabi za sebe, svoj šićar gleda, za dugog ga nije briga. Tako je to"
Izjava nedelje
»Ljudi su reagovali moleći da se ne dozvoli da poskupi jedino što sebi mogu da priušte, jer od svojih plata ne mogu da prave kuće, već da piju kafu i kupuju cigarete. I mi smo se borili upravo za to da artikli ne poskupe mnogo.«
Dragan Marković Palma, zamenik šefa poslaničke grupe SPS–PUPS–JS, "povodom usvajanja amandmana o akcizama na cigarete" ("Politika")
Milan Vukomanović, sociolog religije
Religija i politika
"Zatvorena društva, koja su prolazila kroz duže periode kriza i sukoba, i u kojima je religijski identitet bio, pre svega, antagonistička kategorija, trebalo bi, svakako, da u periodu svoje konsolidacije naročitu pažnju obrate na razumevanje razlika, uključujući, naravno, i raznolikost religijskog života i prakse u svetskim, ali i lokalnim okvirima. Bez toga ćemo teško razumeti svet u kome živimo, pa čak i vlastiti komšiluk"