Solun

Mešavina lica i sećanja

Kako je Solun postao kosmopolitski grad i kako su ga njegovi stanovnici menjali i prilagođavali sebi

Kultura sećanja – Žilijet Greko (1927–2020)

Poslednji glas leve obale Sene

Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope

Dani evropske baštine

Za kim zvone bačka zvona

Ono što je u Baču prepoznala EU uloživši u restauraciju Franjevačkog samostana i Tvrđave, nisu na isti način videli nadležni u AP Vojvodini i Republici Srbiji koji jedini imaju budžetska sredstva i mehanizme da pokrenu turizam u ovoj oazi kulturne i istorijske baštine

Intervju – Radmila Gikić Petrović, književnica

Sa pričom nema šale

"Nekada su pisce slali na putovanja po drugim zemljama, ja ni do Kaća nisam ni na čiji račun stigla. Ne znam ni šta se u tim društvima radi, uvek ista lica, doživotni predsednici, pa se onda podele, osnivaju se druga"

Dezinformisanje javnosti

Proizvodnja laži kao biznis

Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo

Svetska ekonomija

Doba nereda

Studija Dojče banke predviđa da se globalna ekonomija dugo neće vratiti na pretpandemijski nivo. Godinu 2020. označava kao mogući početak novog "strukturnog super-ciklusa" koji oblikuje sve, od ekonomija i cene imovine, do politike i načina našeg života

Upoznajmo Vojvodinu

Endemska stvarnost opšteg zaborava

O bajkolikim dvorcima Novog Bečeja i jedinstvenoj kolekciji traktora u Muzeju Žeravica, o njihovoj sudbini i o nama

Intervju – Vladimir Kopicl, pisac

Nežni mačo u uzmicanju

"Proza je samo mlađa sestra poezije, vremenski razvučeno pevanje i pripovedanje kao svojevremene raga rok psihodelične mega-etide grupe Grejtful ded, samo s nešto manje improvizacija i više raznovrsnog garnirunga na tacni. I kao i svaka poezija, ni proza ne sme da bude dosadna, jer to je smrtni greh pisanja bar koliko i smrtni čas čitanja"

Intervju – Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Generacija koja ćuti i trpi

"Imamo kulturu starenja, nažalost obeleženu predrasudama i stereotipima o starijima i starenju. Ljudi uglavnom ne žive svoju starost već uverenja o starosti i često ispunjavaju tuđa očekivanja, što posebno važi za žene"

Pozorišni putopis – Jajce

Banket pod maskama u gradu AVNOJ-a

Lakoća pripovedanja i spontanost u razmeni je ono što daje draž festivalu, a za šta verujem da je deo identiteta Bosne i Hercegovine, a ne identitluk. Identitet, a ne stereotip. Ne samoobmana već specifičnost

Intervju – Vedrana Klepica, dramaturškinja

Pozorište nije i nikad neće biti u krizi

"Djeca iz radničke klase su pravi pankeri. Inherentno je u njih upisan dar lijenosti, koji je prva linija obrane protiv kapitalističkog pakla. I eto me, dramaturginja. Inercijom do uspjeha"

Intervju – Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji

Putin neće dati Belorusiju

Vladimir Putin je Emanuelu Makronu rekao da se Zapad ne meša u unutrašnje stvari Belorusije. Kada je trećeg dana protesta u Belorusiji Aleksandar Lukašenko tražio pomoć od Putina, rečeno mu je da je Rusija spremna da štiti belorusku zapadnu granicu od NATO-a. Time je jasno rečeno šta je šta, i šta je čije, da je Belorusija "unutrašnje dvorište" Rusije

Film – An American Pickle

Prokletstvo lake mete

Ovo je priča o čudnom susretu pretka i potomka – jevrejskog doseljenika u Njujork, koji je nekako preživeo punih sto godina nakon što je upao u ogroman fabrički kazan za pravljenje turšije, i njegovog potomka, nesuđenog genija za aplikacijske izume i, naravno, hipstera

Bitef intervju – Ivan Medenica

Kako preživeti distancu

"Ono do čega je nama u timu bilo veoma stalo jeste da se ipak uloži napor da se i ove godine Bitef desi. To nam je važno iz više razloga: zbog kontinuiteta festivala koji nije prekidan u svojoj istoriji dužoj od pola veka, zato da bismo pokazali, a misija Bitefa je da budemo prvi, da budemo ledolomci, kako je moguće pozorište u ovim uslovima. Volim da kažem da pokazujemo da je pozorište moguće u ovim uslovima ne samo kao umetnička praksa nego kao društvena praksa"

Kult

Srce zapušeno peskom

Iza ruskog umetnika Nikolaja Reriha, čije ćemo se slikarske zaostavštine uskoro lišiti odlukom srpske vlade, u Srbiji će ostati nekoliko prevedenih književnih dela i mit o njemu

Intervju – Bora Ćosić, pisac

Nema više »druge Srbije«

"Teško je utvrditi koja je ‘ideologija’ kriva za ovo ili ono. Kada se neko pita kome bi se morao podneti račun za krivi način po kome se danas živi, najpre bi ga trebalo ispostaviti sebi samima. Malo je koja vlast, i ona najnesimpatičnija, došla na vrh bez beslovesne podrške tih istih ljudi što se naknadno pitaju u čemu su se to našli"

Intervju – Vojislav Žanetić

Za ovaj sistem opozicija je samo dekoracija

"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."

Žene

Murasaki Šikibu o Genđiju

Prvi roman na svetu napisala je žena. Bilo je to u Japanu, u 11. veku, kad su žene bile cenjene zbog obrazovanja, a ne zbog izgleda, porekla ili bogatstva

Intervju – Vladimir Arsenijević, pisac

Mi smo i dalje rupa, ali nismo poslednja

"Vidim samo kontinuitet, ne vidim ništa suštinski drugačije u naprednjacima nego što je bilo ikada, niti da će biti suštinski drugačije nakon naprednjaka. Uvek ćemo imati predsednika sa nabujalim egom kao što smo uvek i imali, i uvek ćemo imati te ljigavce kojima je on okružen i tu vrstu politike koja je sama sebi svrha"

Nuspojave

Opsada i granatiranje Sarajevske

Ako se promeni jedno jedino ime, možete smatrati da su promenjena sva. Kao što su i promenjena još kada ste otćutali Zagrebačku, Travničku, Ohridsku, Zadarsku... I vi drugi takođe, u gradovima iz prethodne rečenice, a i svim drugim!

Film – Capital in the Twenty-First Century

Nade gotovo da nema, ali borba (nam) je neizbežna

Snimljen po znamenitoj knjizi Tome Piketija, Kapital u 21. veku je vrlo dobar i sasvim uspeo i rečit izdanak savremenog informativno-problemsko-polemičkog dokumentarnog filma

Festival poezije u Setu

Izgubljeni raj starog sveta

Sam čin održavanja festivala, u vreme kada se sve javne manifestacije širom Evrope otkazuju bez mnogo razmatranja, dostojan je svakog poštovanja i bez ikakve sumnje primer zalaganja za kulturu na koji se treba ugledati

Teatar i pandemija

»Sticanje uslova« kao Georginina trudnoća

Iskustvo nam veli da bi državi bilo lakše kada ne bi imala obaveze prema teatru. On nas, međutim, bez obzira na sve estetike i autorske poetike, uvek vraća na temeljna pitanja, na uspostavljanje dijaloga, a to je, u krajnjoj liniji, borba za demokratiju

Intervju – Katarina Peović, predsednica hrvatskog Radničkog fronta

Hrvatskoj članstvo u EU nije donelo ništa dobro

"Socijalizam je društveni i ekonomski eksperiment koji nam može poslužiti da se odbranimo od posledica nejednakog razvoja i podele na bogatu Evropu centra i siromašne periferije. Mi se u ovom okviru ne možemo razviti, niti dostići bogate zemlje centra. Tzv. slobodna tržišna utakmica odgovara onima koji su već u poziciji moći i reprodukuje globalne nejednakosti"

Istok i Zapad

Po istinitoj priči

U vreme podeljenosti zbog rasizma, roman Mirče Elijadea Bengalska noć / Maitreji, objavljen pre skoro devedeset godina, tačna je lekcija današnjem svetu o istovetnosti

Intervju – Andraš Urban, reditelj

Dosta mi je, izlazim

"Izuzetno me nervirao taj teror lažne i prave pozitivnosti, to jest kako su svi nudili opcije savršenog života i korisno provedenog vremena dok im je bio pun frižider, pričali su o tome kako sad shvataju šta su im bitne stvari u životu. Valjda se to zna i bez korone"

Mi u svetu

Država i njen jezik

Lektorati su nesumnjivo skupi, ali još je skuplje njihovo ukidanje. Lektorati su neka vrsta legitimacije jedne kulture u svetu. Oni su nezamenljivi