Spisateljice u tranziciji - Barbara Kosmovska
Bildungsroman „pete banke“
"Privatan posed" je jedna od onih knjiga koje dokazuju kako u malko razvijenijim i razuđenijim kulturama "bestseler" ne mora biti lepše ime za naduvenu banalnost i prostotu
Boško Mijatović
Neznanje ne opravdava
Dr Miroslav Ilić
Autonomija Vojvodine, ili o pravu na dve brade
Više čitalaca je reagovalo na tekst dr Boška Mijatovića "Vojvođansko pitanje: Ima li ozbiljnog temelja?" iz prošlog broja "Vremena". U ovom broju objavljujemo samo jedno pismo, kao uvod u polemiku. Pisma ostalih čitalaca objavićemo u narednim brojevima
Kanonizacija Nikolaja Velimirovića
Sporno slovo u crkvenom kalendaru
Lik Nikolaja Velimirovića još se prelama u različitim vizurama, što je dovoljan razlog da se sačeka sa njegovom sakralizacijom, ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne želi da kanonizuje sam kult sporenja, što baš i nije u duhu sabornosti za koju se stalno zalaže
Filozofija - Jirgen Habermas
Kaleidoskop uma
Habermas je bio, i ostao, najupečatljiviji pobornik ideja prosvećenosti u proteklom veku: njegova vera u ljudski um i snagu racionalnog argumenta nije se povukla čak ni pred probranim sumanutostima dvadesetog stoleća. Nakon podužeg odsustva sa ovdašnjih prostora, pojavile su se kod nas dve značajne Habermasove knjige: Postmetafizičko mišljenje i Postnacionalna konstelacija
Iz ličnog ugla
Vojvođansko pitanje: ima li ozbiljnog temelja?
Verujem da ne postoje ozbiljni objektivni razlozi za utemeljenje asimetrične autonomije ili, čak, republike Vojvodine. Subjektivan razlog – da znatan broj građana Vojvodine želi (umerenu) autonomiju – svakako predstavlja činjenicu koja se ne može zanemariti u političkom životu
Mape i strast
Utvrđivanje slike sveta
Nedavno objavljen Vodič kroz svet antike autora Dragana Brujića (Professional Pen Co, Beograd) predstavlja izuzetan poklon ovdašnjoj kulturi, naročito posle petnaestogodišnjeg neposrednog iskustva krvavih posledica političkog krojenja i prekrajanja mapa
Kulturna politika u Vojvodini
Ukrasi u dvorištu elita
Mada u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu tvrde da je "povratak nadležnosti označio i povratak domaćinskog poslovanja u najboljem smislu te reči – štedljivosti, racionalnosti, preduzimljivosti i reskira", suštinske promene u institucijama ipak nisu primetne. Poznavaoci prilika konstatuju da je u ustanovama još dominantan onaj poznati miris – socrealistički
Izjava nedelje
„Sve vrste viskija-analiza-VMA“
iz Službenog dnevnika Josipa Rajde, o poklonima bivšeg direktora carine Mihalja Kertesa. ("Blic")
Izložba - Beograd šezdesetih
Ljubav, moda i sloboda
Odluka da se od šezdesetih godina jedva minulog veka napravi muzeološka (i kulturološka) atrakcija nesumnjivo je hrabra, mudra i nekonvencionalna u najboljem smislu reči