"Đukanović i DPS su politička prošlost. Oni su razvlašćeni. To je gotova stvar. Poslednji trzaji oslikani u pokušaju izazivanja međunacionalnih tenzija u Pljevljima i drugim gradovima Crne Gore, organizovanjem kontramitinga i slično potpuno su pali u vodu, jer su građani koji žele mir, sklad i solidarnost spoznali rukopis i pečat režima"
Bili bismo mnogo mirniji kada bi Predsednik u TV nastupima manje glumio rijaliti igrača, a više omogućio ozbiljniju analizu i diskusiju potpisanih sporazuma
Da ovakvi sastanci nemaju nikakvog značaja, ne bi bili ni organizovani, a američki predsednik ne bi potrošio čitavo popodne (samo dva meseca uoči izbora) zamajavajući se sa ljudima čija imena, funkcije, pa i probleme njihovih država suštinski i ne poznaje
Ako se nešto ne promeni u metodologiji pregovaranja u vezi s normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, na Kosovu i Metohiji za dvadesetak godina više neće biti Srba. Ništa od dogovorenog do sada u Briselu, čak ni ovo poslednje u Vašingtonu, nije pomoglo njihovoj stabilizaciji kao ravnopravnog naroda na Kosovu, već suprotno
Važno je imati na umu da, bez obzira što je Vašingtonski sporazum po svoj prilici čisto politički instrument, on može imati ne samo negativne spoljnopolitičke, već i ozbiljne međunarodnopravne posledice
Kako se predsednik Srbije predstavio kao pravi rijaliti igrač? Zašto je bolje da ga Marko Đurić ne brani od Marije Zaharove? Da li su Vučiću bili važniji susret s Trampom i objave na društvenim mrežama od onoga što je potpisivao? I čime je sam doprineo da postane koloritna ličnost kojoj se smeju iza leđa
Američki predsednik rekao je da se upravo dogodio "istorijski sporazum" koji je "svet učinio bezbednijim". Vest je obišla svet. Reči predsednika SAD odjekuju, pa bio on i Donald Tramp. Drugo je pitanje šta je to što su potpisali Vučić i Hoti u Ovalnom kabinetu – da li je reč o međunarodnom ugovoru ili razmeni pisama o namerama? Ko se tu s kim dogovorio i o čemu, da li je ono što je potpisano obavezujuće ili nije
Zašto korona i veliki pad prodaje stripova koji ona podrazumeva ne utiče na izdanja iz osamdesetih, poput Povratka Mračnog viteza Frenka Milera
Protesti protiv rasizma i brutalnosti policije prema Afroamerikancima koji su se u maju razbuktali širom Amerike se ne smiruju. Nedavna ubistva u gradiću Kenoša izazvala su bojazan da bi moglo da dođe do većih oružanih okršaja. Donald Tramp, koji se predstavlja kao predsednik reda i zakona, ne samo da ne smiruje situaciju, već opravdava samoodbranu naoružanih belih Amerikanaca protiv "levičarskih anarhista" koji ugrožavaju imovinu "poštenih Amerikanaca" i optužuje demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena da ih predvodi. Tako je predsednička kampanja ušla u opasne vode
Razloga je pun kofer. Na prvom mestu sukob sa SPC zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je od DPS-a udaljio njegove tradicionalne glasače po onoj "i otac i đed i prađed su mi kršteni tu". Kad se tome dodaju ekonomska kriza kao posledica epidemije u zemlji koja je ionako ogrezla u korupciji, kriminalu i partokratiji i propala turistička sezona, 35 odsto na ovim izborima je odličan rezultat
Dobijate li napad anksioznosti i skače li vam pritisak kada gledate Vučića na televiziji? Da li ste sigurni da Ana Brnabić zna o čemu govori? Koliko pažnje i dalje obraćate na istupanje Kriznog štaba i postoji li ijedna javna ličnost za koju smatrate da je kadra nešto promeniti? Zbog čega se poverenje u opoziciju nalazi na istorijskom minimumu
Pandemija, psihologija i ekonomija, Kosovo, Amerika i Rusija, EU i reforme, opoziciona kuvanja, Crna Gora – to su ključne teme i ključni izazovi za dolazeću srpsku jesen i zimu
Teorija zavere o piceriji ispod koje Hilari Klinton siluje decu narasla je u globalni pokret, a prilično se raširila i u Srbiji
"Djeca iz radničke klase su pravi pankeri. Inherentno je u njih upisan dar lijenosti, koji je prva linija obrane protiv kapitalističkog pakla. I eto me, dramaturginja. Inercijom do uspjeha"
Može delovati apsurdno, ali litije koje su krajem 2019. i početkom 2020. godine organizovane u Crnoj Gori predstavljaju zvezdane trenutke crnogorskog građanstva. Ove molitvene šetnje su po svom karakteru i ciljevima primer građanskog otpora kakvim jedna savremena politička zajednica može samo da se podiči. I nema nikakve dileme – da je Đukanović znao koliko će loše posledice po njega i partiju čiji je predsednik proizvesti usvajanje onakvog Zakona o slobodi veroispovesti, nikada ga ne bi usvajao
Predsednik Srbije svakodnevno saopštava da se ne plaši, da neće popustiti pod pritiscima, a to njegovo prenemaganje očigledno pali kod onog ne malog broja građana Srbije koji razmišljaju u mitskim kategorijama. No, bez obzira na imidž beskompromisnog vladara, nisu baš toliko retki Vučićevi ustupci pod pritiscima – što spoljnim, a što onim unutrašnjim. Naravno, ta njegova uzmicanja u medijima se ne prikazuju kao nekakvi mali porazi već kao odluke mudrog, promišljenog i nepogrešivog vođe zabrinutog za svoj narod
Žena, iz braka Jamajčanina i Indijke, ideološki ni previše levo, ni previše desno, odana redu i zakonu, britka na jeziku, u najboljim godinama, sa iskustvom u politici i izvršnoj vlasti Kamala Haris je gotovo idealna kandidatkinja za potpredsednicu predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena, koji zbog mrlja u biografiji niti je popularan kod žena, niti kod manjina, slab je govornik i ima 77 godina
Ono što se Ivica Dačić pravi da ne zna kad često pominje pomoć koju je Srbija dala izbeglicama, jeste kako su ti nesrećni ljudi dočekani po progonstvu. Može noćenje u sportskoj hali u Sremskoj Mitrovici, ali uz pratnju policije, a onda ujutru taj konvoj nastavlja dalje, pa neko završi u odmaralištu Divljana kod Bele Palanke, neko u Vranjskoj banji, a neko u barakama kod Obilića na Kosovu
Slobodan Milošević je obećavao brze pruge Srbije, a Aleksandar Vučić da će se vozom stizati do Niša za sat i 20 minuta. Takođe, obojica su u raznim prilikama znali da se hvale stopama rasta: dvostruko višim od najviših u Evropi, odnosno najvećim privrednom rastom u Evropi – kako kad i kako koji. Milošević i Vučić su delili i isti odnos prema opoziciji, "spoljnim" pritiscima, domaćim neprijateljima, slobodi medija i još mnogo čemu drugom. Ipak, postoje i velike razlike. Između ostalog, Milošević je imao neuporedivo samostalnije saradnike od Vučića, partijske disidente i retko kad se pojavljivao u medijima. Sve to je danas nezamislivo
Hronika nesreće u Bejrutu izazvane eksplozijom 2750 tona amonijum-nitrata osvetljava ne samo haotično stanje u Libanu, već i sliku divljeg kapitalizma u prekomorskoj trgovini i "zamor saosećanja" Zapada za patnje Libanaca. Kancelarija predsednika Francuske Emanula Makrona saopštila je da će međunarodni donatori unesrećenom Libanu umesto petnaest milijardi dolara, na koliko je procenjena šteta, dati 298 miliona dolara, i to uz strogi nadzor
Kako smo upleteni u novu intrigu vlasti i zašto je država odlučila da na najgori mogući način zapreti i zastraši ljude i organizacije koje je markirala kao svoje neprijatelje
Sedamdesetih je, iz umetničkih razloga, mesec dana jeo samo spanać, a tek nedavno je, radom na spaljivanju drveta, došao do "filozofskog stava", da je gore isto što i dole, da je levo jednako desnom, a da je napred isto onome pozadi...
"Postoji određeni broj ljudi koji su uvek spremni da izađu na ulicu. Naravno da postoji hiljadu potencijalnih problema, i Vučić koji će da ih označi standardnim etiketama – nasilnici, teroristi, fašisti, kako god – otprilike, sve ono što važi za njega, on pripisuje drugima. Ne treba previše da se obaziremo šta njegova medijska mašina radi. Ako budemo konstantno gledali šta će on da kaže, kako će on da nas okleveta, onda smo opet u njegovom vrzinom kolu. On hoće mirne proteste, hoće ovakve izbore, lepi etikete… Dok god budemo igrali po njegovim pravilima, mi ćemo gubiti. To je sigurno"
Iskusni policajci kažu da za najmoćnijeg čoveka u policiji slovi pomoćnik direktora Ivan Ristić. Inače, on je bio u poslednjoj generaciji "regruta" primljenih u Jedinicu za specijalne operacije u Kulu i "junak" njihovog spota kad se u trpezariji uoči ručka čita zakletva JSO. Posle raspuštanja Jedinice prebačen je u SAJ, a kasnije je dobio zadatak obezbeđenja američkog ambasadora, što je radio vrhunski i profesionalno, kako potvrđuju i svi novinari koji su u to doba pratili aktivnosti ambasade SAD
Ovi protesti su ponovo pokrenuli spekulacije o državnim huliganima koji su napravili nerede i sukobili se s policijom. Nije li pokojni Miodrag Miki Rakić, nekadašnji šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, jednom napisao da je Vučić "politički autoritet" za milion aktivista spremnih "da se odazovu na poziv za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija"
Protesti su još jednom iscrtali paradoksalnu političku sliku Srbije, zemlje u kojoj ogroman broj građana ne može očima da gleda svog totalnog predsednika i njegove saradnike, a ovi pritom imaju potpunu, apsolutnu političku moć i stravičnu većinu u parlamentu. Ako ćemo da budemo realni, reći ćemo da situacija ne bi bila mnogo drugačija ni da je celokupna opozicija izašla na izbore, i to ne samo zbog naprednjačkog "izbornog inženjeringa" već i zbog toga što bi mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće
