Nedavno sam bio u poseti Izraelu. Zemlji sa malo više od osam miliona stanovnika i BDP-om od čak 320 milijardi dolara. Ova država ima konstantno otvoreno pitanje ugroženosti dela teritorije na koje pretenduju drugi narodi u njenom okruženju
Srbi na Kosovu se kako o situaciji u svojoj sredini tako i o političkim odlukama koje su bitne za njih, poput nekog novog sporazuma između Beograde i Prištine u Briselu, informišu iz beogradskih medija. Nastaje paradoksalna situacija u kojoj se oni o Mitrovici, Gračanici i drugim srpskim opštinama informišu čitajući medije iz Srbije čiji novinari jedva da ponekad zalutaju na Kosovo
"Oliver Ivanović je mesecima pred ubistvo obaveštavao sve institucije, predstavnike međunarodne zajednice i ambasadore o bezbednosnoj situaciji i izražavao zabrinutost za svoje saradnike. Zato sada mogu javno da kažem da za njegovu smrt svi oni snose odgovornost"
Ne zna se ko su izvršioci i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića. Treba verovati da će biti otkriveni i izvedeni pred lice zakona. Ali već sada je jasno nešto drugo. A to je da su ekstremisti i na srpskoj i na albanskoj strani – tačnije mafijaški klanovi i s njima spregnuta politička infrastruktura – spremni na sve kako bi po svaku cenu zauvek cementirali atmosferu straha i bezakonja kakva vlada na severu Kosova. Govor mržnje i podizanje nacionalnih tenzija zarad vlasti i dnevnopolitičkih poena samo utvrđuju njihove pozicije
"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"
U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče
Zaista je tačno da se na predstojećim izborima za vlast u prestonici radi o nečem daleko većem i važnijem od toga ko će upravljati gradskom kasom i odnositi smeće sa beogradskih ulica. Uz rizik da zvučim previše dramatično, rekao bih da se radi o pitanju da li se u dogledno vreme može preokrenuti trend kolektivnog ludila i društvene propasti, koji se sve jasnije pomalja ispod našminkanih statistika i lakiranih TV izveštaja
Nova mafijaška likvidacija na samom početku 2018. godine u Beogradu kao da najavljuje spektakularnu i turbulentnu godinu u oblasti organizovanog kriminala. Ono što takođe "izgleda" jeste da ovdašnja policija ne uspeva da reši većinu takvih ubistava
Kad Ivica Dačić kaže da mu je neko podmetnuo da se u isto vreme na istom mestu nađe sa sveže prvostepeno oslobođenim Predragom Bubalom, kad zbog te presude gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS-a Miloš Vučević u "svojstvu građanina" kritikuje sudstvo i sudije, kad premijerka Ana Brnabić iskaže razumevanje za Vučevićevu frustraciju, kad se predsednik Aleksandar Vučić složi da je "građanin" Vučević rekao istinu, kad je nešto malo neumrlih institucija na poslednjim bocama infuzije, postavlja se pitanje da li ovi napadi na sudstvo predstavljaju trajno ukidanje treće grane vlasti u Srbiji
Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića
Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline
"Ne verujem da Srbija treba da ima neku eksplicitnu politiku za smanjenje nejednakosti. Ona treba da ima politiku borbe protiv monopola, korupcije i kriminala, što su tri možda najznačajnija načina za bogaćenje i otuda raslojavanje stanovništva. Zatim, mora da ulaže mnogo više u javno školstvo da bi ono bilo kvalitetno i dostupno svima, što isto tako dovodi do smanjenja nejednakosti. I na kraju, da se trudi da ima što veću stopu rasta kako bi ti kvalifikovani ljudi imali gde da rade u Srbiji"
Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje
Umesto revolveraškog traži se sportski red. Ulični okršaji u Srbiji se nastavljaju i sve su opasniji jer kriminalci ne biraju mesto gde će zapucati. Prema Crnoj knjizi, u poslednjih pet godina počinjeno je 98 mafijaških likvidacija od kojih je pravosnažno rešeno tek pet, a počinioci su nepoznati u čak 73 slučaja. Neretko mediji izveštavaju da su u tim obračunima učestvovali vođe ili osobe bliske huliganskim grupama u Srbiji
Baš kada su svi pomislili da se ova godina završava uspehom koji je toliko godina iščekivan, bande koji su okupirale tribine potrudile su se da nas vrate u realnost – krvave glave na stadionima i oko njih slika su srpskog fudbala, a ne neočekivano dobri rezultati reprezentacije i klubova u Evropi
Ono što nam se dešava često deluje apsurdno, ali zapravo se odvija strogo po Zakonu idiotskih situacija
Pomalo tiho prolazi najveći uspeh srpskog klupskog fudbala u poslednjih nekoliko godina, kao da su već svi navikli da sa stadiona dolaze samo ružne vesti. Da li će rezultati na terenu promeniti odnose na tribinama i u upravama, i da li će fudbalsko proleće dovesti civile na stadione u Srbiji
„Već godinama gledam, i kod nas i u svetu, kako je vlastodršcima lakše da apstraktno raspredaju o nacionalnim interesima i identitetu nego da ljudima unaprede život"
"Ja već 15 godina imam želju da napravim eksperiment – da dovedem švajcarskog sudiju kod nas da sudi, a našeg da pošaljem u Švajcarsku da vidimo kakvi će biti rezultati. Prosto, ja sam ubeđen da će taj Švajcarac da bude isti kao mi, ako ne bude i gori, a da će naš biti perfektan tamo. Sistem je taj koji te tera da radiš dobro"
Kad Aleksandar Martinović kaže da "nijedan primer ne može da potkrepi tezu" da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom, koja će jednog dana "slučaj Mišković" razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces
Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
Višedecenijski predsednik Zimbabvea je sa vlasti svrgnut pučem, čiji se predvodnici trude da ga predstave kao primopredaju vlasti. Vojni pučevi su sastavni deo istorije afričkih zemalja, ali se na njih više ne gleda blagonaklono ili indiferentno kao nekada
Ko je kriv zato što se od Beograda do Čačka ne stiže za sat vožnje, i što se ne zna kada će to biti moguće
Politička ofanziva desnice u Indoneziji, nasilni antikomunistički mitinzi i napadi na aktiviste za ljudska prava nastavljaju se punom snagom nakon godišnjice političkog genocida od pre pet decenija
