02.novembar 2005. Goran Vladisavljević, elektronskom poštom

Srbi i Drnovšek

"Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno"; "Vreme" br. 773

02.novembar 2005. Muhamed Hadžiabdić, elektronskom poštom

Uljuđena Evropa

"Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno"; "Vreme" br. 773

02.novembar 2005. Aleksandar Josimović, Zrenjanin

Tadić na čelu tima

"Ko će pregovarati o Kosovu"; "Vreme" br. 773

Organizovani kriminal na Balkanu (7) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (3)

02.novembar 2005. Tamara Skrozza i istraživačiAntrfile: Darinka Mihajlović

Poluostrvo s blagom

Umesto poljoprivredom, mnogi žitelji Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Slovenije, uspešno se bave iskopavanjem antičkih predmeta. Arheolozi godinama upozoravaju, policija godinama "uporno traga", a biznis već godinama cveta bez većih problema

Na licu mesta - Kosovo

02.novembar 2005. Dejan Anastasijević

Čekajući Ahtisarija

U Prištini malo ko sumnja da će konačan status Kosova biti nezavisnost, a još manje njih se pita kako će ta nova država izgledati

Portret savremenika - Marti Ahtisari

27.oktobar 2005. Slobodanka Ast i Dokumentacioni centar "Vremena"

Kosovski insajder

Marti Ahtisari naglašava da ne tvrdi da sve zna o kosovskom procesu, ali smatra da zna dosta. Od ovog odmerenog diplomate i jedna optimistička poruka: Balkan je region sa velikom istorijom, ali još većom budućnošću

Kosovski pregovori

27.oktobar 2005. Milan Milošević

Su čim pred Miloša

Pred Savetom bezbednosti na godišnjicu UN-a, Koštunica izneo ranije usaglašene okvire u kojima je Beograd spreman da pregovara o statusu Kosova: bazični principi UN-a, celovitost državne teritorije, autonomija, ljudska prava i vladavina zakona

Tema broja

27.oktobar 2005. Vera Didanović

Ko će pregovarati o Kosovu

U trenutku kad je najviše telo UN-a dalo zeleno svetlo za početak pregovora o budućem statusu Kosova, bio je poznat albanski tim pregovarača, ime najverovatnijeg specijalnog izaslanika međunarodne organizacije, ali ne i sastav srpskog pregovaračkog tima

Organizovani kriminal na Balkanu (6) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (2)

27.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Beskrajna pljačka

U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

20.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.