Izgleda da se težište sukobljavanja pri kraju duge izborne kampanje u Srbiji premestilo na onu tačku u kojoj se uz dosta prelivanja dodiruju levi i desni centar, što je ipak bolje nego da protiče u znaku razrade testamenta živog haškog zatočenika Šešelja
Pola tone kokaina pronađenog u Makedoniji moglo bi da uzdrma neke važne ljude u Srbiji
Poslednja u prošlogodišnjoj seriji od pet tribina – u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" – sa zajedničkom temom – Put Srbije ka Evropi, održana je Paviljonu "Veljković" u Beogradu, u drugoj polovini decembra, u središnjici izborne kampanje. Učesnici tribine bili su Jelica Minić, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Srećko Mihailović, sociolog sa Instituta društvenih nauka, i Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". Glavno pitanje bilo je koliko je i kako tema evropskih integracija prisutna na izbornom tržištu političkih ideja i koliko je ta tema prisutna u srpskoj javnosti
Dvadeset lista na glasačkom listiću, 3806 kandidata iz više od trideset partija i pokreta koji se kandiduju za 250 mesta u Skupštini, 6.652.105 birača, 8462 biračka mesta – i samo jedno pitanje: "Kuda dalje?"
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Ovi su filmovi dobrim delom priča o onome što nam se desilo nakon što je "propao rokenrol" – od Slovenije preko Beograda do Kosova
Sudeći po odjecima koje izazivaju u javnosti, stiče se utisak da ovoga puta ekonomske teme imaju daleko bolju prođu u predizbornoj kampanji nego što je to bio slučaj uoči ranijih parlamentarnih izbora u Srbiji
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
Raša te večeri beše doneo novu jamahu da je isproba uživo: motrio je gde bi ju mogao odložiti ako pre prvog akorda udari Srbin na Srbina
Vesti i tumačenja: kraj Šešeljevog štrajka glađu i ohrabreni radikali, eho briselskih rasprava, kosovska karta, bitke u bliskom okruženju, bitka za glasove autonomaša, prethodno glasanje o listi DS-a, drumska i kalabrijska mafija...
