NATO u šezdesetoj
Zbunjeni slavljenik
Na jubilarnom sastanku Severnoatlantske alijanse, najbolje su se provele Turska i Rusija
Nuspojave
Deset nedogođenih godina
Svi ovih dana govore samo o godišnjici "onoga". Ali, šta bi bilo da toga nikada nije bilo? Evo jedne moguće kolumne iz alternativne istorije, one koja se nikada nije dogodila (to je, dakako, samo pogađalica, intelektualna igra bez namere da ikoga uvredi i povredi – ono što se uistinu dogodilo nije bilo igra, i povredilo je mnoge)
Na licu mesta – Kuršumlija
Hleb naš nasušni
U zapisniku koji je napravljen posle krađe piše i da je kod Milana Simića pronađeno "hleba kom. 2x780 gr i 1x800 gr i dve pogače od po 530 gr i 6 lepinja po 110 gr... Po normativima, težina hleba je 500 gr..."
Pominjanje srpstva
"Šta je tu nacionalno"; VREME 950
Vuk Mićunović, opozicionar
Borci i baštovani
Ovaj režim nalazi se pod sankcijama Ujedinjenih nacija i pod istragom za ratne zločine. To je jedina izborna tema, koju valja razviti tako da svi budu svesni toga šta to znači i o čemu se zapravo glasa
Dobrica Ćosić, regent
Stvarno i nemoguće
Od svega što je Milošević počinio, Ćosiću se nije dopala jedino njegova arogancija prema opoziciji. Shvatio je da je tenzija strahovito narasla i da bi Srbi mogli početi da pucaju jedni na druge. Za razliku od Miloševića, on zaista ume da sluša i da razgovara; radije pridobija ljude nego što se otvoreno konfrontira, tako da bi mogao da ublaži barem lične netrpeljivosti
Vreme 83 - Ibrahim Rugova, Albanac
Kolevka se ljulja
Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom
Iz ličnog ugla – Pitanje "klimavog" ustava
Srpska Peta republika
Budući da je trenutni ustav nedefinisan i protivrečan, te da neke odredbe vuku ka "čistom" parlamentarnom, a druge ka polupredsedničkom sistemu, valjalo bi da se novim ustavom (ili reformisanjem postojećeg) krene ili u jednom ili u drugom smeru, umesto da se ostane u nedefinisanoj sredini
Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu
Etničko čistilište
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII
Zašto smo se posvađali oko bombardovanja
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Intervju – Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije u ostavci
Ko, kako i koliko?
"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"