Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Zar su naše "službe" pale toliko nisko da nijedan ambiciozan falsifikat ili glupu zabludu ne mogu da doteraju i finalizuju bar do "standardnog evropskog kvaliteta" – što je i načelno nedovoljno za toliko grandioznu aferu, kakva je najavljena i priželjkivana
Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje
Dođe mi, na nervnoj bazi, da branim Olivera Antića preko koga napadaju Tomislava Nikolića. Ali, to je puno glupo, jer mi je Nikolić prirastao za srce baš koliko i Vučić. Dakle, nimalo! Još je gore s Antićem
Neočekivano učestala serija skandala u koje su umešani pripadnici Žandarmerije MUP-a Srbije dovodi vladu i ministra unutrašnjih poslova do veoma jasne dileme: hoće li i dalje zataškavati stanje u toj formaciji, sve u nadi da će proći – ili će konačno preduzeti nešto da se u Žandarmeriju uvedu osnovni red i disciplina svojstveni dobro uređenim državnim službama, da se ta služba depolitizuje i sekularizuje
Svega sedam godina otkako je projekat "Južni tok" najavljen, a u godini kad je gas po prvobitnom planu već trebalo da poteče, radovi na deonici kroz Srbiju su počeli, doduše simbolično: prve dve cevi svečano su zavarene, a sledeće će ući u postupak tek na proleće, jer još ni tender za izvođača radova nije raspisan. "Biće i to uskoro", tvrdi Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa"
Kad im mine mladost, a za njom mic po mic i sredovečnost, počinju se ljudi suočavati sa onim što su postigli, kod mene i to ide naopako: radim na katalogu mojih propalih ideja
Ismail Kadare (rođen 1936. godine u Đirokastri, na jugu Albanije) verovatno je najvažniji savremeni živući balkanski pisac. Pre tačno pedeset godina, Kadare je objavio Generala mrtve vojske, svoj najčuveniji roman. Posle ove knjige, u proteklih pola veka, Kadare je ispisao čitav niz romana koji ga s pravom smeštaju rame uz rame Ivi Andriću i Nikosu Kazancakisu, na vrhuncima književnosti Balkana, sveta tri civilizacije, tri kulture, tri jezika, sveta na ničijoj zemlji između smrti i života, sveta u kojem trudne udovice nisu Hercenova metafora, nego stvarne sudbine
Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim
