75. godišnjica nuklearnog napada na Hirošimu i Nagasaki

Dve bombe koje su promenile svet

Da je Frenklin Delano Ruzvelt poživeo još koji mesec duže, pitanje je da li bi SAD ikada na japanskom civilnom stanovništvu demonstrirale razornu moć atomske bombe. Za Harija Trumana, koji ga je kao potpredsednik nasledio, "Mali dečak" i "Debeli čovek" bili su ključni argumenti u političkoj preraspodeli sveta posle Drugog svetskog rata, u kome on sam nije imao značajnu ulogu. Konferencija u Potsdamu bila je njegov trenutak, njegova prilika da pokaže da može da se nosi sa Staljinom – da raspolaže atomskim oružjem

Epidemija u letnjem periodu

Kanda malo popušta

Broj zaraženih blago opada, za sada nema govora o popuštanju mera, a predsednik se sprema za jesen tako što počinje izgradnju bolnice koja će biti gotova do zime

Politika u sajber prostoru

Dua Lipa u raljama interneta

Te 1992. godine, kada se na prostorima Jugoslavije sve usijavalo, Dukađin Lipa je sa svojom suprugom Anesom emigrirao iz Prištine u London. Tri godine kasnije, rodila im se ćerka Dua

Pfliht i frajvilig

Životopis – Vajar Milomir Jevtić

Mile na točkiće

Sedamdesetih je, iz umetničkih razloga, mesec dana jeo samo spanać, a tek nedavno je, radom na spaljivanju drveta, došao do "filozofskog stava", da je gore isto što i dole, da je levo jednako desnom, a da je napred isto onome pozadi...

Pozorište, možda

Sedam lica gleda u tri pisca

Ako se pozorište pravi s tim da je svesno ukalkulisano da će imati tih sedam unapred selektovanih gledalaca, i možda nikada nikoga više, onda je ono možda ipak suvišno, samo stvara komunikacijski šum, privid vlastitog postojanja

»Teorije zavere«

Moderna lomača za jeretike

Zavere postoje i legitimno je o njima postavljati teorije. Mnoge od tih teorija su sulude, druge su pak izraz zdrave sumnje u zvanične verzije istine. Kada sve zajedno završe u istom košu kao "teorije zavere", imamo posla sa opasnim etiketiranjem

Kinesko-američki odnosi

U slobodnom padu

Amerika se do sada nije suočavala sa zemljom poput Kine – ogromnom, snažnom državom sa ubrzanim ekonomskim, vojnim i tehnološkim rastom, koji praktično nema granica. Kina je dovoljno jaka da odgovori na sve američke pokušaje – od vojnih, koji nisu isključeni, do strateško-ekonomskih i globalno-političkih

Rečnik korone u Srbiji

Prilog za istoriju neodgovornosti

Sveopšta napetost, broj obolelih koji nikako ne pada, bes lekara, arogancija vlasti i Kriznog štaba, sumnjiva statistika i čudni rezultati pi-si-ar testova postaju polako deo svakodnevice. U aprilu su nas upozoravali na "novu normalnost" iako smo mi ovde davno zaboravili kako izgleda i stara normalnost. Poštenije je reći da živimo "novu nenormalnost"

Proizvodnja neprijatelja u doba korone

Davljenje zdravog razuma

Sudeći po najnovijim dešavanjima, Srbija ulazi u novu, prilično opasnu – za neke očekivanu – fazu proizvodnje, markiranja i dezavuisanja "unutrašnjih neprijatelja" i "stranih plaćenika": čitaj – organizacija i osoba koje imaju kritički odnos prema naprednjačkom režimu i većinskom vlasniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ovaj model se već primenjivao u Rusiji i pojedinim zemljama kavkaskog regiona i bio je zamajac surovog obračuna autoritarne države sa nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama. Možda ćemo uskoro saznati, s tim u vezi, i da li Srbija jezdi ka Evropi ili Aziji. Pre će biti ovo drugo

Pandemija i politika – Pobuna lekara

Kriza Kriznog štaba

"Vatreno oko" je proradilo, Darija Kisić Tepavčević lovi epidemiologe na spisku onih koji traže smenu Kriznog štaba, ministar Lončar raskrinkava građane koji se testiraju triput dnevno dok testova nema, a Pelemiš ima izlive nežnosti nad novinarskim pitanjima o merama u vrtićima. To su, ukratko, aktivnosti Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19 u trenutku kada su bolnice popunjene i otvaraju se nove, u kojima nema ko da radi

Intervju – Katarina Peović, predsednica hrvatskog Radničkog fronta

Hrvatskoj članstvo u EU nije donelo ništa dobro

"Socijalizam je društveni i ekonomski eksperiment koji nam može poslužiti da se odbranimo od posledica nejednakog razvoja i podele na bogatu Evropu centra i siromašne periferije. Mi se u ovom okviru ne možemo razviti, niti dostići bogate zemlje centra. Tzv. slobodna tržišna utakmica odgovara onima koji su već u poziciji moći i reprodukuje globalne nejednakosti"