Moj muški život

Zabušavanje

Onda smo iz socijalizma prešli u feudalizam, a na najboljem smo putu u robovlasničku društveno-ekonomsku formaciju

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara (2)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu

Vreme Beograda – Unapređena medicinska briga za sugrađane

Novi sistem za efikasno zbrinjavanje pacijenata

Predviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja. Tako bi ekipe Hitne medicinske pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente

Medicina

Preminuo pionir transplantacije

Kultura sećanja – Pedeset godina od Kubanske raketne krize

Trinaest dana koji su promenili svet

Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta

Hipertenzija

Kad pritisak nije 120 sa 80

Koliko često merite krvni pritisak? Da li ste od onih koji to rade na svakih sat vremena, ili samo kad odete na sistematski pregled? Ukoliko ne osećate nikakve tegobe (i uspevate da živite zdravo), stalno merenje krvnog pritiska vam nije potrebno, međutim, ukoliko osećate mučninu, zujanje u ušima, imate glavobolju ili ostajete kratkog daha, trebalo bi da se zamislite

Kardiovaskularna mapa

Jedinstvena lista i pacijenti »na čekanju«

Česte krađe bakra

Ubistvo i ugrožavanje brojnih života

Intervju – Dr Nevena Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja

Radimo po planu

Da bi se stanje poboljšalo, potrebno je dosledno sprovođenje utvrđenog Plana aktivnosti, ali i učešće celog društva, što je mnogo više od aktivnosti Ministarstva zdravlja i zdravstvenog sistema. Jedino tako rezultat neće izostati

Sprečavanje i dijagnostikovanje srčanih oboljenja

Šta da radimo kad posumnjamo da srce ne radi

Mere prevencije se preduzimaju kada lekari identifikuju osobe u riziku. Pitanje je kako ih mogu prepoznati

Vreme zdravlja

Pet najčešćih bolesti srca

 

»Pušačke bolesti«

Intervju – Nebojša Krstić

Iskorak autsajdera sa Lekinog brda

"Kod majstora, automehaničara postoje pomoćnici; neki se bave auspusima, neki hladnjacima, a neki karburatorom. E, ja sam kod mog majstora pomoćnik zadužen za karburatore, tj. za medije, tj. za javnost, šta god to trebalo da znači"

Intervju – Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije

Odgovornost mora da postoji

Vlada Srbije je 2. novembra na hitnoj telefonskoj sednici donela odluku da će hitno obezbediti dodatna sredstva za nabavku vakcina, lekova i zaštitne opreme neophodne tokom pandemije novog gripa. Kada će vakcine stići u Srbiju, da li smo spremni za meksički grip i ima li razloga za paniku, ali i o aferi nenamenskog trošenja novca iz gradskog budžeta za nabavku nameštaja i o ostavci za "Vreme" govori ministar zdravlja Tomica Milosavljević

Izjava nedelje

»Svi naši ljudi na državnim funkcijama imaće nalog da ih vlast ne pokvari.«

Ivica Dačić , lider SPS-a, posle odluke Glavnog odbor SPS-a da podrži formiranje vlade sa listom "Za evropsku Srbiju" (B92)

Intervju – profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg

Ateroskleroza – srpski rulet

"Specifičnost Srbije je izloženost stanovništva produženom stresu kao faktoru rizika za vaskularne bolesti pa smo verovatno zbog toga stalno na nekom drugom ili trećem mestu rang-liste zemalja sa najvećim brojem obolelih", kaže dr Radak

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

Nastavak započetog posla

Zdravlje u Srbiji

Kriminal

Dve zle pare

Nakon nevolja na letovanju, Andrija Drašković i Sreten Jocić zajedno su proslavili povratak u Beograd na splavu Ambis

Vreme uspeha

Biznis

Od 2,63 miliona zaposlenih u Srbiji 62,1 odsto radi u privatnim firmama, 26,3 odsto u državnim, 8,9 odsto u društvenim, a 2,8 odsto u preduzećima ostalih oblika svojine

Zdravstvo

Donacije bez kamera i bliceva

Kako humanitarnim radom pojedinci u zdravstvu pokušavaju da sebi i pacijentima obezbede koliko-toliko pristojan život u bolnici. Oni ne doniraju svoje znanje, već odrađuju posao umesto države

Deset događaja 2006

Mirni dani puni istorije

U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.

Međuvreme

Broj nedelje

30

Smrt Slobodana Miloševića

Bolest, istine i spekulacije

Slobodan Milošević je imao ozbiljnih zdravstvenih problema. Bolovao je od hronične hipertenzije. Činjenica koja otvara prostor za spekulaciju jeste da ni u Beogradu ni u haškom pritvoru propisana terapija nije davala očekivane rezultate

Slobodan Milošević (1941–2006)

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

Intervju - Profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije

Kad se zna cena, nema mita i korupcije

"Sigurno ćemo se lečiti bolje jer, u odnosu na ono što smo preživeli, gore ne može da bude. Naravno, zakoni sami po sebi ne donose promene ako se ne primenjuju. Biće potrebno dosta vremena, navikavanja i strpljenja"