Kako sprovesti sporazum sa MMF-om

Ko će da plati budžetski deficit

Zašto je politički opasna ideja da se građanima smanje plate kako bi se očuvale srpska privreda i vladajuća koalicija? Jer, ako se "ekonomskoj destabilizaciji" pridruži i potencijalno eskalirajuća politička kriza, jer je najnervozniji narod kome smanjuješ platu, onda će se efekti "žiriranja" MMF-a u korist Srbije brzo istopiti, a strane banke koje su u Beču već MMF-u i našem guverneru Narodne banke Radovanu Jelašiću obećale da neće smanjivati svoju "izloženost" u Srbiji

Knjige – Torsten Veblen – Teorija dokoličarske klase

Moja privatna dokolica

Tražeći način da se razlikuju od drugih, imućniji pripadnici pljačkaškog ili kvazimirnodopskog društva klone se fizičkih poslova da bi mogli da uživaju u dokolici i potrošnji. Potreba za distinkcijom stvara dokoličarsku klasu

Portret savremenika – Angela Merkel

Kolova devojčica

Ćerka paroha, a fizičarka, funkcionerka komunističke omladine, a potom ministarka iz redova demohrišćana, Merkelova nikada nije otkrivala karte. U CDU-u ju je protežirao lično "kancelar ujedinitelj" Helmut Kol. Došla je direktno na partijski vrh preskačući hijerarhiju, da bi potom praktično izmislila skupove partijske baze koji su joj bezdušno davali podršku

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) VIII

Žrtve – kolateralna šteta

Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu

TV manijak

Ima li televizije nakon smrti?

Sanader u Beogradu

Koliko košta šlajfna prevoda

Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice

Solidarne prodavnice

Oštećeno pakovanje

Zamišljeno je da u ovim prodavnicama mogu da kupuju oni koji spadaju u socijalno ugrožene kategorije, kao što su nezaposleni, penzioneri i oni sa niskim primanjima, nakon što su dobili posebne potvrde o svom statusu

Vukovar, mrtvorođenče

Korov i trava

Vukovarskim grobovima, ili invalidima koji demonstriraju u Beogradu, izbeglicama, beskućnicima, gladnima, niko ne može reći prosto: "Izvinite. Zeznuli smo se. Malo smo se opustili pa smo izgubili iz vida neke detalje. Ispalo je da i Hrvati znaju da pucaju. A ono za Karlobag bilo je više u šali." Ali, što je nesreća veća, žrtve su lakovernije, prihvataju svako objašnjenje, pošto je najteže podneti besmisao velikog stradanja

Alija Izetbegović, očajnik

Žrtva zakona rata

To što je Izetbegovićev očajnički pokušaj spasavanja Bosne očigledno propao, ne znači, međutim, da je išta drugo uspelo i pobedilo. Bosna nije ni sačuvana ni podeljena

Lord Karington, cinik

Odglumljena lakovernost

Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri

Vreme 83 - Ibrahim Rugova, Albanac

Kolevka se ljulja

Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom

Pozorište – Bli Jelene Mijović, Atelje 212

Viza koje nema

Nepodnošljivost života u Srbiji je datost koja se ne problematizuje, pa se kao jedini problem javlja onaj čisto tehnički – kako dobiti šengensku, američku, englesku ili neku drugu respektabilnu vizu

Kobasice

Društvo – vrednost rada u Srbiji

Pusto tursko, pravoslavno i komunističko

Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")

Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu

Etničko čistilište

U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Zoom

Priča o mostu i ćupriji – Kad ćemo početi da o ekonomskoj krizi govorimo kao o vrhunskom političkom pitanju

Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Juriš lake konjice

"Mi, valjda, nismo narod sposoban da uči na svojim greškama. I u privatnom životu i u vitalnim stvarima presudnim za opstanak države. Možda i zato što smo, možda, svi mi potomci onih nekoliko koji su se na onom filmskom ratištu pritajili i vire iz senke, presrećni što su preživeli, gledajući kako dve žene vuku na kolicima dvojicu mrtvih glavnih junaka"

Izjava nedelje

»Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo i čuvamo ovce u Srbiji i na selu.«

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i poslanik, o Predlogu zakona protiv diskriminacije (Radio Slobodna Evropa)

Knjige

Dokolica, a ne revolucija

Robert D. Patnam: Kuglati sam: slom i obnova američke zajednice, Mediterran, Novi Sad 2008.

Irska

Od keltskog tigra do izduvanog babuna

Republika Irska je godinama važila kao raj za investitore, idealna država za život, sa malom stopom nezaposlenosti i velikim potencijalom. Poslednjih meseci Irsku svakodnevno potresaju štrajkovi radnika i studenata, otpuštanja, skandali, pljačkanje banaka. Čak je i IRA ponovo zapucala

Rusija, socijalna katastrofa i preraspodela bogatstva

Deoničarsko društvo Kremlj

Finansijska kriza i veliki pad cene nafte do srži pogađaju rusku privredu. Broj nezaposlenih ubrzano raste. Stale su proizvodne trake, plate se smanjuju. Čak i oligarsi iznenada stoje ni pred čim. Na kraju bi država, koja velikodušno interveniše i boji se socijalnih protesta, najviše mogla da profitira od velike preraspodele bogatstva

Novi identitet Beograda

Vidimo se kod Jupitera

Nijedan drugi grad u svetu još nije pokušao da se identifikuje tako što bi izgradio solarni model u razmeri grada i poistovetio svoj životni prostor sa Sunčevim sistemom

Intervju – Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije u ostavci

Ko, kako i koliko?

"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"

Znamenite Srpkinje

Sestre Janković

Svoju ljubav prema igri, kao jedinom životnom cilju, one će iskoristiti na najbolji mogući način: prikupiće i naučno obraditi kulturno nasleđe jedne od naših najlepših grana narodne umetnosti

TV manijak

Davos na Kopu

Film – Miki Rork u filmu "Rvač"

Sudbina i komentari

Sve loše što je moglo da mu se dogodi, dogodilo se. Dvanaest godina je bio sam, izgubio sve. A onda je "sreo" junaka koga će majstorski odigrati. Pronašao ga je u scenariju "Rvača". Junaka koga mora da je ugledao kad je stao pred ogledalo.