Navigator
Kako je pecala izborna mreža
VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.
Ko je kako prošao
Prenosimo kratku analizu od pre 23 godine: kako su stranački prvaci prošli na vanrednim pralamentarnim izborima održanim 23. decembra 1993. godine (u vreme rata Hrvatskoj i Bosni, te najveće inflacije i ekonomske propasti zemlje).
VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.
Kako se sećati zločina
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Zoom
Smederevci jedu štapićima – Željko Sertić, ministar privrede, ugovor s Kinezima ljubio je kao da je dobio Hatišerif, dok je Vučić u to ime, mimo običaja, popio »rakiju, dve«, što se posle videlo
Ugovor s "Hestilom" dobar je za Srbiju. To je ozbiljna kompanija koja se javlja kao prethodnica najavljene kineske penetracije u centralnu Evropu. Ako se ne pojave neke "briselske zavrzlame" – a to još nije isključeno – to bi trebalo da doprinese strateškom pozicioniranju Srbije u ovom delu sveta
Godišnjica – 400 godina od smrti Vilijama Šekspira
Kako vam drago
Dvadeset trećeg aprila navršiće se tačno četiri stotine godina od smrti Vilijama Šekspira. Šekspir, pesnik "izglobljenog vremena" i "izglobljenih ljudi", i dalje je naš savremenik. Za ovaj broj "Vremena" trojica anglista su načinila lični izbor po tri najaktuelnija Šekspirova komada
VREME BR.1263 | 19. MART 2015.
Čovek koji završava posao
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Srbija, Hrvatska i EU
Balvani na evropskom putu
Kao i mnogo puta ranije, najnoviji srpsko-hrvatski spor se mogao izbeći, ali šteta je već učinjena i preti da bude trajna
SAD – Druga strana predsedničkih izbora
Igra oko Vrhovnog suda
Nakon upražnjavanja jednog mesta u Vrhovnom sudu SAD, u nekim slučajevima već vlada pat pozicija koja parališe pravni sistem. Na predlog predsednika, sudije bira Senat. Od toga da li većinu čine liberalne ili konzervativne sudije mogu da zavise tako fundamentalne stvari, kao što su pravo na abortus, prava LGBT populacije, pravo na digitalnu privatnost ili na zdravstvenu zaštitu
Slučajevi
Kako je novinar »Vremena« dopao ćelije
"Ako u ovo uvedu nekog labilnog, taj će da flipne. Dobro, ja neću, i da ne spavam smišljaću tekst, ima bes da me hrani. Čuj, labilnog, šta ako je neko bolestan ili mu pozli? Taj može da umre bez problema ovde, niti ga ko vidi, niti ga čuje"
Košarka – Nova super zvezda NBA
Čovek koji je obrnuo igricu
Čak i ako Golden Stejt Voriorsi ne obore rekord Čikago Bulsa star 20 godina, nakon ove i prethodne sezone košarka je počela da se gleda drugačijim očima
Intervju – Prof. dr Džon E. Mekdonou, Univerzitet Harvard
Srbija mora da uvede nove lekove
"Srbija nije uvela nijedan novi lek na tržište u odnosu na EU koja primenjuje mnogo novih lekova. Na primer, postoje lekovi za hepatitis C i HIV koji pokazuju odlične kliničke rezultate i štede novac, budući da pacijente drže podalje od bolnice i bolničkih troškova"
Uz osamdesetu godišnjicu rođenja
Ko je bio Šaban Bajramović?
Najlepšu priču o Šabanu pričala je pokojna Ljilja Petrović. U doba kada pravi svoje senzacionalne rane albume, početkom osamdesetih, Šabana gotovo nije bilo na televiziji. Za to je postojao razlog, koji se desio na snimanju video-klipa za nestvarno lepu Šabanovu pesmu Parno gras – Beli konj. Snimljen filmskom kamerom, u nekoj beskrajno poetičnoj izmaglici, Šaban u tom spotu, u crnoj kožnoj jakni, zaista jaše belog konja. Po Ljiljinoj priči, nakon pada zadnje klapne Šaban je ukrao konja, odjahavši sa snimanja i nestao, da ga više ne nađu
VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.
Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma
Rezultati Drugoga svjetskog rata i njemu analognih sukoba ne mogu se promijeniti – poznato je tko su bili pobjednici, a tko je poražen – ali se tu pribjegava izravnoj revalorizaciji sukobljenih strana: rat je završio kako je već završio, ali tragedija je što nije pobijedila ona druga strana. Iako ta koncepcija ima svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji, ona je bazično oblikovana na Zapadu. U tom se smislu u Njemačkoj formiraju revizionističke škole, koje su posvećene preispitivanju uzroka i karaktera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog rata, te potpunom ili bar djelomičnom rehabilitiranju nacionalsocijalizma, relativiziranju ili čak i nijekanju razmjera ratnih zločina Wehrmachta u ratu, kao i holokausta, itd.
VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.
Karika koja nedostaje
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Nuspojave
Koliko Šešelja?
Šešeljeva potreba za jeftinom provokacijom idealno se nadopunjava sa potrebom političkih filistara za ritualnim zgražavanjem
Lisica i ždral
Veliko spremanje
Nije li zaostavština svakoga od nas odavno već prekomerna – nepotrebna ili pak neizdržljiva?
Panamski dokumenti – Ko se krije iza ofšor računa
Uzbuna u poreskom raju
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine
VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.
Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
Izložba
Svako dete je umetnik
U Dečjem kulturnom centru u Beogradu Rastko Ćirić je izložio svoje crteže iz detinjstva s namerom da na očiglednom primeru pokaže da je dečje likovno stvaralaštvo izvor stvaralačke inteligencije odraslog čoveka, i da je stvara i opažanje, a ne samo misao
In memoriam – Bogdan Denić (1929–2016)
Čovek koji je odživeo sve
Otišao je jedan od poslednjih velikih ljudi, neko bi rekao avanturista i šarmera XX veka. Profesor sociologije i doktor u Americi i na Sorboni, autor mnogih knjiga i članaka i do kraja života demokratski socijalista i aktivista, imao je život kakav bismo mi, skrušeni smrtnici, samo poželeti mogli
VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.
Ispovest članova biračkog odbora
Dnevnica je bila svima ista – i predsedniku biračkog odbora i posmatraču – po dve hiljade dinara; za te novce su mogli da rade vredno kao mravi, daleko od svih insinuacija o krađi i "visoke" politike; da iznova i iznova broje listiće, proveravaju biračke spiskove, pomažu drugima, odmenjuju ih, idu po stanovima građana koji su nepokretni kako bi i oni glasali; ili, pak, da veći deo Đurđevdana provedu sedeći, pijući kafu i pušeći cigarete
VREME BR.1106 | 15. MART 2012.
Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju
Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu
Intervju – Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra
Kako napustiti nasilnika
"U Srbiji svakih deset dana jednu ženu ubije partner, bivši partner ili član porodice. Statistika je takva već godinama, osim ako izuzmemo slučajeve masovnih ubistava iz 2013. ili 2015, kada je taj broj bio veći. Od 20.000 prijava nasilja u porodici tokom jedne godine, tek oko 3500 rezultira krivičnim postupkom"
Intervju – Vule Žurić, pisac
Moj Branko ne laže
"Ćopiću treba bezrezervno da verujemo, čak i onda kad izmišlja. On je jedan od prvih naših pisaca, a lako može biti i poslednji, koji je dobro poznavao svoj narod. On je tako dobro osećao kako narod diše, počevši od jezika njegovih junaka pa do onoga što ti junaci govore i, što je još važnije, do onoga šta ti junaci prećutkuju"
Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor
Ima li ko nešto lepo da kaže
"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"