Rusija – Ko je ubio Borisa Njemcova
Čečenska veza
Opozicionara Borisa Njemcova ubio je bivši policijski poručnik iz Čečenije. Šta to govori o severnom Kavkazu, a šta o odnosu vlasti i opozicije u Moskvi
Rat u Ukrajini i svetski poredak
Kotao Debaljceva i kremaljsko proročanstvo
Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem
Srbija između Moskve i Brisela
Mali Rusi ili pouzdani partneri
U Nemačkoj sa nelagodom posmatraju jačanje bratskih veza između Srbije i Rusije. Berlin u "velikom planu" Vladimira Putina prepoznaje ulogu koja je namenjena Srbiji: da se Srbi kao "mali Rusi" infiltriraju u Evropsku uniju i rade u interesu Moskve, ili destabilizuju region. U novom hladnom ratu pritisak Brisela i Vašingtona biće sve veći, a vremena sve manje, da se Srbija svrsta na stranu Zapada
Trgovina između Srbije i Rusije
Parada obećanja i prodaja sira
Srpski izvoz sireva raznih u 2008. godini je vredeo 12,9 miliona evra, u 2009. smanjen je na 10,2 miliona i od tada je u porastu: 2010. godine 11,2 miliona, 2011. je zabeležen dramatičan skok na 16,4 miliona evra, 2012. iznosio je 22,5, godinu potom 26,1 milion. U 2014. godini očekuje se da će biti premašena vrednost od 30 miliona evra
48. Bitef
Grobnica za relevantno pozorište
Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše
Ukrajinska kriza
Biznis i rat
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
Kultura sećanja – Volfgang Leonhard (16. april 1921 – 17. avgust 2014)
Revolucija otpušta svoju decu
Otac mu je bio Lenjinov prijatelj, majka se družila sa Rozom Luksemburg. Bio je među prvih deset Nemaca koje je Staljin poslao u Istočnu Nemačku da grade socijalizam. Posle Rezolucije informbiroa prebegao je u Jugoslaviju. Sa parama i instrukcijama Udbe osnovao je Nezavisnu radničku partiju Nemačke. Verovao je u san o svetom trojstvu socijalizma, samoupravljanja i nesvrstanosti
Ukrajina
U Donjecku ništa novo
Loša beskonačnost: sporovi oko humanitarnog konvoja, parade u Kijevu i u Odesi i "marš zarobljenika" u Donjecku. Na Saur Mogili štrči još samo noga bronzanog crvenoarmejca iz Otadžbinskog rata, a ofanzivama i kontraofanzivama na obe strane kraja nema, baš kao što se ni nakon razgovora u Minsku prošlog utorka o "miru u Evropi" ne nazire kraj rata
TV manijak
Beograd na maketi
Političari su najnežniji kada maštaju o neimarskim poduhvatima – ne uskraćujmo im to
Portret savremenika – Entoni Bler
Čovek koga istina ne zanima
Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"
Srbija između Istoka i Zapada
Ruski gas i nemačka medicina
Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu
Kinesko-ruski odnosi
Zajedno protiv Zapada
Gasni sporazum između Pekinga i Moskve samo je jedan u nizu sporazuma koji sve tešnje povezuju dve zemlje. Ne radi se tu samo o ekonomskim vezama već i o zajedničkom pogledu na svet. Dok Zapad pokušava da Kinu i Rusiju drži na nivou regionalnih sila, one međusobnom podrškom izrastaju u globalne sile
Knjige
Druga smrt Jozefa Šulca
Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena
Ukrajina – Između EU i Rusije
Zašto kažeš Julija, kad groši ne da’еš
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
Strani savetnici i rekonstrukcija vlade
Kabinet za iznajmljivanje
Savetnička istina ili varka: listi ministara, što bi rekao Slobodan Jovanović, neopterećenih knjiškim znanjem dodaje se lista moralno rovašenih imena neopterećenih domaćim iskustvom
Železnička nesreća u Španiji
Francisko Hose Garzon Amo na krivini Grandijera
Šta su uzroci saobraćajne nesreće, najveće u poslednjih 40 godina, koja je donela šok i bol, poljuljala poverenje javnosti u španski progres i podstakla strah od potencijalno velikih privrednih posledica
Palić 2013.
Kako osvetliti noć
Jubilarni, umalo pa neodržani palićki festival, protekao je u znaku pretencioznih priča ni o čemu i nepretencioznih priča o koječemu do čega nam je stalo
Spoljna trgovina
Ples sa divovima
Koliko su Srbiji važni ekonomski odnosi sa Nemačkom i Rusijom, koliko je njima taj isti odnos nevažan i kako Srbija da iskoristi mogućnost slobodne trgovine i na Istoku i na Zapadu
Dosije – Tokovi novca
Džet-set u poreskom raju
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
Bliski i Srednji istok
Zakon spojenih sudova
Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire
Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke
Dve stotine dana razaranja i smrti
Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona
Privredna komora Srbije – Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom
Robna razmena Srbije i Grčke
Povodom Valtera – Velimir Bata Živojinović
Veći od filma
U beogradskom Sava centru 4. novembra je održana premijera dokumentarnog filma Valter reditelja Andreja Aćina. To je priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. Mit je dobio još jedno poglavlje
Megaprojekti – »Južni tok«
Mali deo velike energetske šahovske partije
Za decembar se najavljuju radovi na "Južnom toku". Da li smo izgubili korak za priključak takvim megaprojektima? Na čelu borda direktora Hening Fošerau, bivši gradonačelnik Hamburga. Duga zamršena istorija trgovine gasom. Kakve efekte može očekivati Srbija
Intervju – Goran Masnec, direktor Hrvatske gospodarske komore u Beogradu
Neophodni su zajednički investicijski projekti Srbije i Hrvatske
"Nema smisla da vi kupujete španske tramvaje; ako se ti tramvaji proizvode u Zagrebu, u ‘Končaru’. Isto tako, nema smisla da naša brodogradilišta kupuju proizvode na stranim tržištima, ako se ti proizvodi mogu napraviti u Srbiji. Ako će nam sve raditi stranci, nećemo razvijati domaću pamet i bićemo sve više zavisni od stranog kapitala"
