Prvi utisak o Susretu, najnovijoj knjizi Milana Kundere, može biti pogrešan, naročito nakon čitanja podnaslova i letimičnog pregleda sadržaja iz čega se vidi da je Kundera ovde, između ostalog, ukoričio neke stare, ranije u knjigama neobjavljene tekstove. A ipak, nipošto nije reč o podgrejavanju starog ručka, odnosno iskorišćavanju restlova. Susret je verovatno najličnija i najpolitičkija Kunderina nefikcijska knjiga
"Kao rezultat napornog rada svih državnih organa u prethodnom periodu, 30. novembra u Briselu će biti održan sastanak na kojem očekujemo donošenje formalne odluke o ukidanju viza za građane Srbije. Da li će sama primena bezviznog režima otpočeti 19. decembra ili 1. januara, nije od presudne važnosti, s obzirom na to da smo toliko vremena čekali na trenutak da konačno ponovo budemo tretirani kao normalan svet. Ponovo ćemo početi da ostvarujemo pravo na slobodu kretanja, koje je jedno od fundamentalnih prava koje uživaju građani savremene Evrope", kaže Jeremić u razgovoru za "Vreme"
"Hronika naslućene smrti"; VREME 982
"Nema zemlje u regionu koja u proteklih nekoliko godina nije tražila pomoć od Rusije, nema zemlje u regionu gde ruski avion nije došao i gasio požar: ako se nešto krupno desi, a mi u Nišu budemo imali mogućnost da u toku leta tamo budu avioni, helikopteri za gašenje požara, ako budemo imali magacine sa ogromnom količinom opreme, primera radi za smeštaj lica koja morate da evakuišete, sa agregatima, sa poljskim kuhinjama, zaštitnim maskama, najveći benefit će od toga imati građani Srbije, a onda i građani zemalja u regionu, jer pomoć će stizati brže"
Kako se nekad govorilo, po formi rusko-srpski odnosi su tradicionalno dobri i u usponu, a po sadržaju, sada imaju više ugljovodonika
Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora
U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan
"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji
"Izgleda da se posle ovog jadnog događaja treba svega bojati. Treba strahovati od nasilja, razaranja, anarhije. U budućnosti više neće biti društva ni civilizacije koji će biti bezbedni" (Slobodan Jovanović)
Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja
Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju
