Srbija i NATO (3)

Nesvrstanost i njena cena

Do svoje smrti, Tito je bio glavna zvezda nesvrstanih, a Jugoslavija je u međunarodnim odnosima igrala mnogo veću i mnogo značajniju ulogu nego što bi joj po veličini, društvenom bogatstvu ili geografskom položaju pripadalo. Ako se izuzmu stalne članice Saveta bezbednosti, Jugoslavija je početkom sedamdesetih bila jedna od najmoćnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama: za svaku rezoluciju koju bi predložila mogla je u startu da računa na podršku bar šezdeset članica Pokreta nesvrstanih

Slučaj Joce Amsterdama

Stari predmet, nova presuda

Najpre zbog sudije Maje Kovačević-Tomić, a potom i svojevrsne naslednice njenog predmeta, sudije Mirjane Ilić – pokazuje se da vera u pravdu ipak – uprkos brljivoj reformi pravosuđa – ima nekog smisla

Istorija učešća afričkih timova na mundijalima

Afrika je svet

Afrički fudbal već 30 godina čeka veliki uspeh na svetskim prvenstvima, koga još uvek nema. Mnogi smatraju da je razlog za to nedostatak discipline i koncentracije, neophodnih na ovakvim takmičenjima, ali afričke reprezentacije se nadaju da će na "svojoj zemlji" konačno stići do tog uspeha

Kej

Fudbal i rat

Slučaj „Maksimir“ – dvadeset godina posle

"To je scena koja se mora videti", konstatovao je komentator koji je, sticajem okolnosti, umesto utakmice, komentarisao tuču, frljanje kamenicama, lomljenje i paljenje inventara. "Mora se videti da bi bila upozorenje za sve ono što nam se kasnije može dogoditi". Sve ostalo je istorija

Kultura sećanja

Otpori i zabrane – Prilog istoriji:Zvončići slobode

Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata "Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja", gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja Odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača Odbora, tada "poverovali da će ulogu Obora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"

Intervju – Predrag Simić, profesor FPN-a i autor knjige Tito i NATO

Razroka spoljna politika

"Samo dva puta je svet bio ugrožen mogućnošću trećeg svetskog rata: 1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su i NATO i Varšavski pakt izgradili mehanizme, ‘osigurače’ da do takve opasnosti ne dođe"

Srbija i NATO (2)

Veliki skok u vlastita usta

Nakon podrške Nikiti Hruščovu za vojnu intervenciju u Mađarskoj 1956, Tito je na Zapadu doživljen kao nesolidan i prevrtljiv partner. Iako pomoć NATO-a Jugoslaviji nije bila obustavljena, obe strane su se počele gledati sa velikim podozrenjem. Najuspešniji period saradnje Jugoslavije i NATO-a okončan je 1958. i više nikad nije bio dosegnut

Trideset godina od smrti Josipa Broza Tita

Fragmenti bolje prošlosti

Prilikom osnivanja KEBS-a u Helsinkiju 1975. kompleks "Finlandija" bio je tesan za 30 šefova država i vlada i njihove svite. I nehotice bi ti se lakat našao u bradi tadašnjeg predsednika Kipra, vladike Makariosa, ili na ramenu malenog predsednika Rumunije Čaušeskua. Kad bi se kroz tu gomilu kretali Brežnjev ili Ford, tadašnje vođe SAD i SSSR, njihovi telohranitelji bi nemilosrdno gurali u stranu čak i druge šefove država. Ali kada bi se Tito kretao kroz gužvu, ostali političari su se pred njim spontano sklanjali u stranu, kao što se Crveno more otvaralo pred Mojsijem. Preterujem? Bilo je tako, a nije se radilo o učenicima škola ili radnicima, koje su kod nas na silu izvodili da bi ga pozdravljali

Povodom smrti Džona Forsajta i Kristofera Kazenova

Blejk, Dinastija i sve naše karingtonke

Devojke su se frizirale kao Felon Karington, momci su uzdisali za lukavom Semi Džo, kancelarijske oštrokonđe iz OUR-ova zaradile su nadimak Aleksis, dok su momci "sumnjive" seksualne orijentacije za potrebe ogovaranja prekršteni u Stiven. Sudbine sirotih bogataša iz Denvera i bivših Jugoslovena isprepletale su se još jednom, u novembru 1995. godine. Mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni sklopljen je u Dejtonu, Ohajo, istom onom u kom Blejk pronalazi Kristl u trećoj epizodi devete sezone

Kultura Lepenskog Vira

Srbija i NATO (I)

Od komunističke oštrice do nezvanične članice

NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost