"Samo dva puta je svet bio ugrožen mogućnošću trećeg svetskog rata: 1948. sa Berlinskom krizom i 1962. sa Kubanskom krizom. Posle toga su i NATO i Varšavski pakt izgradili mehanizme, ‘osigurače’ da do takve opasnosti ne dođe"
Nakon podrške Nikiti Hruščovu za vojnu intervenciju u Mađarskoj 1956, Tito je na Zapadu doživljen kao nesolidan i prevrtljiv partner. Iako pomoć NATO-a Jugoslaviji nije bila obustavljena, obe strane su se počele gledati sa velikim podozrenjem. Najuspešniji period saradnje Jugoslavije i NATO-a okončan je 1958. i više nikad nije bio dosegnut
Prilikom osnivanja KEBS-a u Helsinkiju 1975. kompleks "Finlandija" bio je tesan za 30 šefova država i vlada i njihove svite. I nehotice bi ti se lakat našao u bradi tadašnjeg predsednika Kipra, vladike Makariosa, ili na ramenu malenog predsednika Rumunije Čaušeskua. Kad bi se kroz tu gomilu kretali Brežnjev ili Ford, tadašnje vođe SAD i SSSR, njihovi telohranitelji bi nemilosrdno gurali u stranu čak i druge šefove država. Ali kada bi se Tito kretao kroz gužvu, ostali političari su se pred njim spontano sklanjali u stranu, kao što se Crveno more otvaralo pred Mojsijem. Preterujem? Bilo je tako, a nije se radilo o učenicima škola ili radnicima, koje su kod nas na silu izvodili da bi ga pozdravljali
Devojke su se frizirale kao Felon Karington, momci su uzdisali za lukavom Semi Džo, kancelarijske oštrokonđe iz OUR-ova zaradile su nadimak Aleksis, dok su momci "sumnjive" seksualne orijentacije za potrebe ogovaranja prekršteni u Stiven. Sudbine sirotih bogataša iz Denvera i bivših Jugoslovena isprepletale su se još jednom, u novembru 1995. godine. Mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni sklopljen je u Dejtonu, Ohajo, istom onom u kom Blejk pronalazi Kristl u trećoj epizodi devete sezone
NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost
Nije presudna sudbina tužbe i kontratužbe, već rešavanje mnogobrojnih otvorenih posleratnih pitanja koja se tiču položaja velikog broja ljudi
Dva dana nakon početka 19. prvenstva sveta u fudbalu, koje će se od 11. juna do 11. jula odigrati u Južnoafričkoj Republici, fudbalski svet će obeležiti i jedan jubilej: osam decenija od Prvog svetskog prvenstva. Kako se na tom prvenstvu takmičila i reprezentacija Jugoslavije, a kako je naš državotvorni razvoj u to vreme pored srpske imao i jugoslovensku komponentu, srpska fudbalska javnost s pravom uzima učešće u ovom jubileju
Franjo Mihalić, osvajač srebrne olimpijske medalje u maratonu 1956. u Melburnu, još uvek važeći rekorder Srbije na 10, 15 kilometara i u trčanju na jedan sat, proslavio je u utorak 90. rođendan
Meša Selimović je vrlo lokalan pisac, zapravo najlokalniji veliki jugoslovenski pisac. Nije slučajno da Danilo Kiš nigde i nikad u svom opusu ne pominje Mešu Selimovića. Kiša je u književnosti malo šta nerviralo kao couleur locale, a Selimovićevo je delo uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti prepuno lokalne boje
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali
"Ovisnik o politici" bio je u prilici da se druži sa ljudima različitih političkih uverenja. Rezultat tog druženja je osam knjiga u kojima svedoči o ključnim događajima i akterima iz druge polovine 20. i početka 21. veka
Uz nesumnjivi muzičko-poetski potencijal, Idoli su odudarali i od rokenrol bendova u klasičnom smislu te reči, ali i od filozofsko-ideološke struje na jugoslovenskoj rok sceni. Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Srđan Šaper i Nebojša Krstić nisu bili ni "buntovnici bez razloga", ali ni zamišljeni teoretičari smisla života. Koliko god to kontradiktorno zvučalo, bili su sve to odjednom, upakovano u ambalažu prihvatljivu svim ukusima, slojevima i intelektualnim nazorima
Sedamdesetih je bio jedan od simbola Beograda, osamdesetih prodavac novina u novobeogradskom bloku 70, devedesetih "parking majstor" kod savskih splavova… Na scenu – raskrsnicu "Kod Londona", stupio je u vreme kad je "Kosa" imala beogradsku premijeru, umro je onog dana kad se u Ateljeu 212 opet pevalo "Daj nam sunca". Ostaće upamćen po tome što je od prozaično rutinskog posla – regulisanja saobraćaja na raskrsnici napravio umetnost
Pre četrdesetak godina, otprilike, regrutne komisije JNA imale su problem da odbiju momke čije psiho-i-fizičko stanje nije zadovoljavalo standarde neophodne za ulazak u "najveću školu bratstva i jedinstva", što je bio jedan od eufemizama za ondašnju vojsku. Kandidate je počesto pratila familija opremljena jaganjcima na ražnju da časti – ali i zgodnim motkama za slučaj da se regrutna komisija ne pokaže baš uviđavnom. Jer tada je još bilo rašireno uverenje da ko nije odslužio vojsku, nije baš sasvim muško, teško može da se oženi, a brkove da pušta može samo na prevaru
Za manje od godinu dana vojna obaveza, Demoklov mač i noćna mora muškaraca između 18 i 27 godina starosti, postaće prošlost: od 1. januara sledeće godine u vojsku će ići samo onaj ko hoće i za to će primati platu. Time će i obavezna tema u "muškim razgovorima" – ko je gde "služio", ko je kako "prošao" i ko je kako već nešto – zauvek nestati
Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala
Vinston Čerčil je nekoć sarajevsko slavljenje Principa proglasio sramotnim dodavši da su sramotni i Principov akt i narod koji ga slavi te je Sarajevo, u tom smislu, sprovelo samokritiku. Ipak, sam Smit kao da se do kraja ne slaže s Čerčilom, možda upravo zbog promene konteksta, jer mu se, izgleda, čini da su dečaci koji su se borili za slobodu i za Jugoslaviju umrli uzalud. Na jednom mestu u knjizi, on doslovce kaže: U jednom istorijski kratkom periodu, od pedesetih godina dvadesetog veka do Titove smrti i osamdesetih, Jugoslavija je, kao ujedinjena federacija socijalističkih republika, bila trijumf naroda i ostvarenje snova sarajevskih zaverenika. Gavro bi, mislim, bio ponosan na tu zemlju, kao što je i Jugoslavija, u to vreme, bila ponosna na Gavru
Sve se složilo: ideja, ljudi koji su je prepoznali i podržali i, iznad svega, okolnost da su Radomir Antić i njegovi "orlovi" poleteli put Južne Afrike
"Pred našim očima, na nama su se in vivo igrali sa tezama, dokumentima, implementacijama, ingerencijama, konstruktima, projektima, netvorcima… I mi bismo promišljanjem takvog jednog iskustva imali šta da kažemo i toj Evropi. Nije naš brend neki kajmak ili maline. Naš brend je iskustvo svedoka. Jer mi možemo da pomognemo da se ono što se ovde desilo ne desi više nikome nikada"
Knjiga posvećena strip crtaču Veljku Kockaru, koji je imao samo 24 godine kada je streljan 1944, osvetljava kako tragičnu sudbinu jednog talentovanog i zaboravljenog autora tako i vreme u kome je živeo
Formiran da bude centralna kulturna ustanova Kraljevine Jugoslavije, da bude reprezent države u svetu, Muzej kneza Pavla je bio sve ono što bi današnji muzeji trebalo da budu
Nema na svetu besplatne vakcine, veli stara kapitalistička poslovica, e, kod nas ima, a ljudsko je pravo da lekovitu tvar kojom te država čašćava primiš ili da ju odbiješ
Protekli vikend, računajući od petka 4. decembra do nedelje 6. decembra, odlična je ilustracija za to šta Ivica Dačić radi dok ostatak sveta odmara i kako je širok spektar aktivnosti kojima se bavi
