Prilog kulturi sećanja

Mesec mart u Srbiji

U novijoj srpskoj istoriji, najviše datuma kada se svako od nas seća gde je bio i šta je radio bilo je u martu. Tu su prve velike demonstracije opozicije 9. marta 1991, početak NATO bombardovanja 24. marta 1999, ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, smrt Slobodana Miloševića 11. marta 2006… Stariji sigurno pamte i demonstracije protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine. Moglo bi se reći da na ovim prostorima tragične martovske Ide iz starog Rima traju celog meseca, mada značajni martovski datumi u Srbiji u XIX veku nisu tako nešto najavljivali

Portret savremenika – Slavoljub Đukić

Optimista uprkos svemu

"Ovisnik o politici" bio je u prilici da se druži sa ljudima različitih političkih uverenja. Rezultat tog druženja je osam knjiga u kojima svedoči o ključnim događajima i akterima iz druge polovine 20. i početka 21. veka

Kolektivni portret – VIS Idoli

Ispeglana investicija u budućnost

Uz nesumnjivi muzičko-poetski potencijal, Idoli su odudarali i od rokenrol bendova u klasičnom smislu te reči, ali i od filozofsko-ideološke struje na jugoslovenskoj rok sceni. Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Srđan Šaper i Nebojša Krstić nisu bili ni "buntovnici bez razloga", ali ni zamišljeni teoretičari smisla života. Koliko god to kontradiktorno zvučalo, bili su sve to odjednom, upakovano u ambalažu prihvatljivu svim ukusima, slojevima i intelektualnim nazorima

In memoriam – Jovan Bulj

Plesač na raskrsnici

Sedamdesetih je bio jedan od simbola Beograda, osamdesetih prodavac novina u novobeogradskom bloku 70, devedesetih "parking majstor" kod savskih splavova… Na scenu – raskrsnicu "Kod Londona", stupio je u vreme kad je "Kosa" imala beogradsku premijeru, umro je onog dana kad se u Ateljeu 212 opet pevalo "Daj nam sunca". Ostaće upamćen po tome što je od prozaično rutinskog posla – regulisanja saobraćaja na raskrsnici napravio umetnost

Profesionalizacija vojske

Zbogom, gušteri

Pre četrdesetak godina, otprilike, regrutne komisije JNA imale su problem da odbiju momke čije psiho-i-fizičko stanje nije zadovoljavalo standarde neophodne za ulazak u "najveću školu bratstva i jedinstva", što je bio jedan od eufemizama za ondašnju vojsku. Kandidate je počesto pratila familija opremljena jaganjcima na ražnju da časti – ali i zgodnim motkama za slučaj da se regrutna komisija ne pokaže baš uviđavnom. Jer tada je još bilo rašireno uverenje da ko nije odslužio vojsku, nije baš sasvim muško, teško može da se oženi, a brkove da pušta može samo na prevaru

Vojničke priče

Nikad više ili nikad gore

Za manje od godinu dana vojna obaveza, Demoklov mač i noćna mora muškaraca između 18 i 27 godina starosti, postaće prošlost: od 1. januara sledeće godine u vojsku će ići samo onaj ko hoće i za to će primati platu. Time će i obavezna tema u "muškim razgovorima" – ko je gde "služio", ko je kako "prošao" i ko je kako već nešto – zauvek nestati

Deset godina od ubistva Željka Ražnatovića

Arkanova ostavština

Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala

Knjige – Dejvid Džejms Smit, One Morning in Sarajevo

Sanjari izgubljenog sna

Vinston Čerčil je nekoć sarajevsko slavljenje Principa proglasio sramotnim dodavši da su sramotni i Principov akt i narod koji ga slavi te je Sarajevo, u tom smislu, sprovelo samokritiku. Ipak, sam Smit kao da se do kraja ne slaže s Čerčilom, možda upravo zbog promene konteksta, jer mu se, izgleda, čini da su dečaci koji su se borili za slobodu i za Jugoslaviju umrli uzalud. Na jednom mestu u knjizi, on doslovce kaže: U jednom istorijski kratkom periodu, od pedesetih godina dvadesetog veka do Titove smrti i osamdesetih, Jugoslavija je, kao ujedinjena federacija socijalističkih republika, bila trijumf naroda i ostvarenje snova sarajevskih zaverenika. Gavro bi, mislim, bio ponosan na tu zemlju, kao što je i Jugoslavija, u to vreme, bila ponosna na Gavru

Kako je nastao multimedijalni projekt o kome se priča

Montevideo, Bog nas video

Sve se složilo: ideja, ljudi koji su je prepoznali i podržali i, iznad svega, okolnost da su Radomir Antić i njegovi "orlovi" poleteli put Južne Afrike

Intervju – Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju

Čin ljubavi i prijateljstva

"Pred našim očima, na nama su se in vivo igrali sa tezama, dokumentima, implementacijama, ingerencijama, konstruktima, projektima, netvorcima… I mi bismo promišljanjem takvog jednog iskustva imali šta da kažemo i toj Evropi. Nije naš brend neki kajmak ili maline. Naš brend je iskustvo svedoka. Jer mi možemo da pomognemo da se ono što se ovde desilo ne desi više nikome nikada"

Veljko Kockar – Strip, život smrt

Tragična sudbinajednog strip crtača

Knjiga posvećena strip crtaču Veljku Kockaru, koji je imao samo 24 godine kada je streljan 1944, osvetljava kako tragičnu sudbinu jednog talentovanog i zaboravljenog autora tako i vreme u kome je živeo

Monografije: Muzej kneza Pavla

Istorija u umetnosti

Formiran da bude centralna kulturna ustanova Kraljevine Jugoslavije, da bude reprezent države u svetu, Muzej kneza Pavla je bio sve ono što bi današnji muzeji trebalo da budu

Lisica i ždral

Besplatan siže

Nema na svetu besplatne vakcine, veli stara kapitalistička poslovica, e, kod nas ima, a ljudsko je pravo da lekovitu tvar kojom te država čašćava primiš ili da ju odbiješ

Politika i mediji

Svi vikendi Ivice Dačića

Protekli vikend, računajući od petka 4. decembra do nedelje 6. decembra, odlična je ilustracija za to šta Ivica Dačić radi dok ostatak sveta odmara i kako je širok spektar aktivnosti kojima se bavi

Pred sudom pravde (2)

Tvrdnje, stavovi i gledišta

Status Kosova

Pred sudom pravde

Fudbalske (ne)prilike

Anrijeva usluga fudbalu

Nesporno je da je igranje rukom, koje je Francuze odvelo u Južnu Afriku a Irce izbacilo sa Svetskog prvenstva, nesportski gest koji će ostati zapamćen bar kao Maradonina "božja ruka" 1986. u Meksiku, ali bi i mogao pomoći da "tvrde glave" u FIFA shvate da je došlo vreme za primenu moderne tehnologije (i) u fudbalu

Lisica i ždral

O Autonomnoj Pokrajini Vojvodina

I dan-danas me Milošević prijatno iznenadi

Izjava nedelje

»Deca su ipak čedna i poslanicima ostaje da se slože sa tim da imaju tu komponentu, bar u nekom segmentu svoje ličnosti.«

Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, kao odgovor na pitanje kako teče kurs engleskog za poslanike (Kažiprst B92)

Knjige – »Susret« Milana Kundere

Oboji u Brno

Prvi utisak o Susretu, najnovijoj knjizi Milana Kundere, može biti pogrešan, naročito nakon čitanja podnaslova i letimičnog pregleda sadržaja iz čega se vidi da je Kundera ovde, između ostalog, ukoričio neke stare, ranije u knjigama neobjavljene tekstove. A ipak, nipošto nije reč o podgrejavanju starog ručka, odnosno iskorišćavanju restlova. Susret je verovatno najličnija i najpolitičkija Kunderina nefikcijska knjiga

Intervju – Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova

Diplomata na koktel vakcini

"Kao rezultat napornog rada svih državnih organa u prethodnom periodu, 30. novembra u Briselu će biti održan sastanak na kojem očekujemo donošenje formalne odluke o ukidanju viza za građane Srbije. Da li će sama primena bezviznog režima otpočeti 19. decembra ili 1. januara, nije od presudne važnosti, s obzirom na to da smo toliko vremena čekali na trenutak da konačno ponovo budemo tretirani kao normalan svet. Ponovo ćemo početi da ostvarujemo pravo na slobodu kretanja, koje je jedno od fundamentalnih prava koje uživaju građani savremene Evrope", kaže Jeremić u razgovoru za "Vreme"

Dinamizam i poštenje

"Hronika naslućene smrti"; VREME 982

Intervju – Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova
za vanredne situacije

Civilna, a ne vojna priča

"Nema zemlje u regionu koja u proteklih nekoliko godina nije tražila pomoć od Rusije, nema zemlje u regionu gde ruski avion nije došao i gasio požar: ako se nešto krupno desi, a mi u Nišu budemo imali mogućnost da u toku leta tamo budu avioni, helikopteri za gašenje požara, ako budemo imali magacine sa ogromnom količinom opreme, primera radi za smeštaj lica koja morate da evakuišete, sa agregatima, sa poljskim kuhinjama, zaštitnim maskama, najveći benefit će od toga imati građani Srbije, a onda i građani zemalja u regionu, jer pomoć će stizati brže"

Istorijske hronike

Ruski visoki gosti

Kako se nekad govorilo, po formi rusko-srpski odnosi su tradicionalno dobri i u usponu, a po sadržaju, sada imaju više ugljovodonika

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Srbija prvi put, Srbi treći put

Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora

Oslobođenje Beograda

Naši tragični, slavni i veliki dani

U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan

Intervju – Aleksa Đilas, sociolog

Nade i planovi zaboravljenih emigranata

"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji