Intervju – Borka Pavićević

Kratka istorija kulturnog trovanja

"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"

Portret savremenika – Oliver Antić

Savetnikove tajne na javnoj sceni

Pitanje svih pitanja jeste šta je zapravo posao Olivera Antića. Da li je on Nikolićev čovek za prljave poslove? Ili čovek koji se oteo kontroli, pa za svoj groš, iz razloga koji nemaju veze s Nikolićem, ratuje sa Vučićem? Da li je plaćen za pravne savete? Ili za vansudske procese i vaninstitucionalne presude

Kultura sećanja – Sto godina od rođenja Vilija Branta (1913–1992)

Nemac koji je klekao

Bio je reporter u građanskom ratu u Španiji, borio se protiv nacista, bio u ilegali, u ratnom zarobljeništvu, u pokretu otpora. Njegovo ime vezuje se za najveću špijunsku aferu u Nemačkoj, dao je ostavku na mesto kancelara, bio razočaran što ga njegovi najbliži saradnici nisu podržali. Činilo se da je za visoku politiku bio isuviše častan i ranjiv, ali je uprkos tome, ili upravo zbog toga, u istoriju ušao kao poslednja ikona nemačke tj. evropske socijaldemokratije

Pozorište – Biljana Srbljanović, Princip (Mali mi je ovaj grob), Šaušpilhauz, Beč

Trivijalizacija istorije

U interesu novog komada Biljane Srbljanović Princip (Mali mi je ovaj grob) koja se u režiji Mihala Zadara odnedavno nalazi na repertoaru bečkog pozorišta Šaušpilhauz, morala bi se bukvalno shvatiti napomena u njegovom uvodu da je sve napisano samo čista fikcija i da u drami ne treba tražiti ništa više. Ali novo povezivanje u prošlosti drugačije povezanih činjenica istovremeno je i njihovo tumačenje, a odnos prema istorijskoj građi ujedno i vrednosni stav. Od toga ne može pobeći ni autorka ovog komada. Iz njegove celine nameće se zaključak o psihološkom diletantizmu, trivijalizaciji istorije i njenom tendencioznom, redukcionističkom tumačenju

Ljudi i vreme – Jovo Kapičić (1919–2013.)

Sudba i Udba

Odnosi Srbije i Crne Gore

Uzlazna putanja bez deseterca

Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje

Intervju – Mrđan Bajić, vajar i profesor

Iz komunističkog u konzumeristički raj

"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"

Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

AVNOJ bez naših dana

Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini

Kultura sećanja

Kratka hronika porodice Ribar

Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata

Književnost – Pola stoleća Generala mrtve vojske

Kolevka i grobnice

Ismail Kadare (rođen 1936. godine u Đirokastri, na jugu Albanije) verovatno je najvažniji savremeni živući balkanski pisac. Pre tačno pedeset godina, Kadare je objavio Generala mrtve vojske, svoj najčuveniji roman. Posle ove knjige, u proteklih pola veka, Kadare je ispisao čitav niz romana koji ga s pravom smeštaju rame uz rame Ivi Andriću i Nikosu Kazancakisu, na vrhuncima književnosti Balkana, sveta tri civilizacije, tri kulture, tri jezika, sveta na ničijoj zemlji između smrti i života, sveta u kojem trudne udovice nisu Hercenova metafora, nego stvarne sudbine

Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Kako sam i zašto pozvana da svedočim

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim

Potraga za spomen-pločom Gavrilu Principu

Nestala u vihoru

Dok u Nemačkom istorijskom muzeju tvrde da je spomen-ploča Gavrilu Principu uništena ili nestala za vreme ili neposredno posle Drugog svetskog rata, jedna fotografija u arhivu Nacionalne biblioteke Austrije tu teoriju dovodi u sumnju. Fotografija je datirana "oko" 1950. godine, a na njoj se vide troje ljudi koji stoje ispred Principove ploče. Dodatnu zabunu unosi podatak napisan uz fotografiju, da je, možda, napravljena u Sarajevu

Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka

Sindromi nacionalnog poremećaja

"Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici"

Priča o jednoj fotografiji

Srećan rođendan, gospodine Hitler

Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima

Veterani

Vojnici zle kobi

Dok njihove kolege u susedstvu uživaju brojne beneficije, veterani u Srbiji moraju da se nose sa nasleđem ratnih poraza i poricanja

Jovanka Broz (1924 –2013)

Stradanje po Jovanki

Jovanki Broz pripalo je da bude zauvek vezana uz čoveka-instituciju, da se unapred odrekne majčinstva, da predstavlja državu koja će nestati, da postane žrtva dvorskih spletki i bahatog mentaliteta i da starost provede bedno. Ona je 20. oktobra našla svoj mir, a svi koji su se o nju ogrešili moraće sami da se prepoznaju

Lisica i ždral

Carske mrvice

Dobro došli u zemlju neravnopravnosti, gde i rimski car može biti lišen autorskog prava: plači, Licinije, iako si ravnopravni koautor Milanskog edikta, iako si i sam rođen u kak se veli našim krajevima

Istorija – Tito u dnevnicima Ričarda Bartona

Varljivo leto sedamdeset prve

Iako je od njegove smrti prošlo više od trideset godina, malo je istorijskih ličnosti koje drastično poput Tita polarizuju ovdašnju javnost. Nedavne vesti o bolesti Jovanke Broz vratile su i Maršalovu udovicu u centar pažnje. U tom kontekstu može biti zanimljiv pogled sa strane, i to ne bilo čiji. Krajem prošle godine u Americi su objavljeni Dnevnici Ričarda Bartona, u kojim slavni glumac piše, između ostalog, i u druženju sa Titom i Jovankom Broz

Intervju – Vuk Drašković

Vučić je kao apostol Pavle

"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"

Esej

Istoričar i istorija

Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)

In memoriam – Andrej Mitrović (1937–2013)

Odlazak naučnika-institucije

Sirija – Eskalacija rata

Bagdad, Tripoli, Damask…

Poslovična Čehovljeva puška koja u prvom činu visi na zidu, a u poslednjem mora da opali, u slučaju rata u Siriji zove se hemijsko oružje. Još kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pre više od godinu dana rekao da bi upotreba tog oružja bila prelazak "crvene linije", posle koga bi morala da usledi međunarodna vojna intervencija protiv režima Bašara el Asada, bilo je jasno šta bi moglo da posluži kao izgovor za eventualni napad stranih sila na Siriju

Kultura sećanja – Aleksandar Ranković i njegovo vreme

Odani partijski vojnik

Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti

Zoom

Kako je deo Jugoslavije umro na moje oči – Tužni put ratnog broda u Albaniju, u staro gvožđe i legendu

S mola u mom selu početak tužnog puta ratne fregate "Split" pratilo je sedmoro, osmoro ljudi. Nisam ja bio jedini kome je bilo nekako žao. Daleko od toga da sam pustio suzu. Ali, posle oproštajnog zvuka sirene sa remorkera svi su nekako utihnuli. I deca su prestala da se kupaju. Minut žalosti protegao se, barem što se mene tiče, na celo popodne

Umetnost na banknotama

Kratka likovna istorija dinara

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"

Od Aeroputa do JAT-a i Er Srbije (2)

Jaje, perje i semafor

Očekivanja da će demokratske promene u Srbiji pomoći JAT-u da ponovo zauzme staro mesto u svetskoj podeli posla, brzo su se pokazala nerealnim. Pokušaj da se tokom 2003. i 2004, u saradnji sa Uzbekistancima, obnovi linija za Njujork bio je kratkog daha. Poslednji DC-10 prodat je 2005. godine

Nuspojave

Golgota i vaskrs Jugoslavije

Na kulturnom i simboličkom nivou, Jugoslavija je danas jača nego u vreme kad nam se ukazivala u obličju države