Poslovi modernog doba (V)

18.februar 2015. Vojimir Vukojević

Gospodar svog vremena

Verovatno ne postoji moderniji posao od računarskog programiranja. Zahvaljujući internetu, tržište posla u IT sektoru je toliko veliko da programere iz celog sveta može da sputa samo nedostatak ambicije, veštine ili volje

Intervju – Jasminka Šuljagić, predsednica Psihoanalitičkog društva Srbije

18.februar 2015. Jelena Jorgačević

Razumevanje sadašnjosti

Vreme u kome živimo opisuje se kao doba zbunjenosti; govori se o horizontalnosti – gubitku vertikalnog i istorijskog mišljenja, o homogenizaciji i strahu od različitosti, imperativu operacionalnosti i brzine, o proboju tržišta u sve oblike života, o iluziji beskonačne slobode i života kao šoping ekspedicije, o pitanju "ko sam kada nisam online"...

65. Berlinski filmski festival

11.februar 2015. Tatjana Ristić

Filmovi o snažnim ženama u ekstremnim situacijama

Prvu polovinu ovogodišnjeg Berlinala obeležili su filmovi koji se na različite načine bave psihološkim, seksualnim i društvenim životom žena

Intervju – Aleksandar Sedlar, kompozitor

04.februar 2015. Filip Švarm

Dokazivanje sebi i svima oko sebe

Muzika je ta koja prenosi poruku i utiske, a svaki slušalac će stvoriti svoje slike na osnovu onoga šta sam napisao

Poslovi modernog doba (3)

27.januar 2015. Milka Lalić

Svet ispod turbulencija

Prolazeći teške procedure za dobijanje posla, stotine devojaka i poneki momak iz Srbije rado odlaze da budu stjuardese i stjuardi u svetskim avio-kompanijama

Poslovi modernog doba (2)

21.januar 2015. Jovan Igrački i Mirko Rudić

Серби приехали для стол

Do krize sa ruskom rubljom, iz Srbije je svake godine na rad u Rusiju odlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Kako izgleda susret jednog mladog Beograđanina sa polarnim lisicama i polarnom svetlošću, temperaturom od minus 40 stepeni, Nenecima, Sibirom i samom Rusijom

Istraživanje – Svetska piramida bogatstva

20.januar 2015. Priredio Milan Milošević

Vlasnici pola planete

Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja

Hronika društvenog života – elitna prostitucija

07.januar 2015. Ivana Milanović Hrašovec

Oro i Sup

Da je švedski model ovde primenjiv, devojke koje žive od prostitucije bile bi "zatamnjene" u medijima. Umesto o njima, izveštavalo bi se o imenima makroa, političara, fudbalera i direktora.... Tek tad bi to postala i afera i slučaj sa pokrićem, a ovako – samo dim i ništa

Ateisti – Ugrožena manjina

07.januar 2015. Jelena Jorgačević

Stradanje nevernika

Pruski kralj Fridrih Veliki u pismu upućenom Fransou Mari Arueu, poznatijem kao Volter, zaključuje da će religija ubrzo doživeti svoj krah. Godina je 1760. U odgovoru, Volter ide korak dalje. On kaže – kraj religije će nastupiti u roku od pedeset godina. Nekoliko vekova kasnije, ateisti tvrde da su ugrožena manjina u svetu prožetom religijom i pravilima koje ona nameće

24.decembar 2014. Jovana Gligorijević

Najlonke

Sovjetska omladinska literatura – Karik i Valja Jana Larija

24.decembar 2014. Dragan Ambrozić

Staljinov nebeski gost

Roman Neobične avanture Karika i Valje danas se smatra klasičnim delom sovjetske naučnofantastične književnosti i jednom od najsmelijih ikad napisanih dečjih knjiga-fantazija. Ali, ona krije i neobičnu priču o njenom zamalo zaboravljenom autoru, koji se usudio da lično Staljinu pošalje najneobičniji poklon koji je ovaj ikad dobio

Politički i genocid turizam

24.decembar 2014. Zoran Ćirjaković

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"