Egipat posle revolucije
Otimači skrivenih milijardi
Reč demokratija u postrevolucionarnom Egiptu postala je šifra za novac, pa Egipćani i dalje svakoga dana demonstriraju po Kairu i širom zemlje tražeći da se Mubarak i njegovi saradnici koji su "pokrali milijarde" što pre izvedu pred sud, jer "što vreme više prolazi, para je sve manje". A očekivali su da će dolaskom demokratije ispružiti ruku i dobiti onoliko novca koliko im treba
Izrael – Palestina
Revizija kolateralne štete
Arapsko proleće – Sirija
Na rubu građanskog rata
Dosadašnji bilans "arapskog proleća" ne opravdava ushićenje koje je širom sveta propratilo početak "buđenja naroda". U Tunisu i Egiptu su Ben Ali i Mubarak sišli sa vlasti, ali korenitih promena nema na vidiku. Sporadični protesti u Tunisu traju i dalje, na trgu Tahrir u Kairu demonstranti traže sprovođenje onoga za šta su se borili; u Libiji besni građanski rat, u kome zapadna koalicija bombardovanjem podržava pobunjenike; u Jemenu i Bahreinu vlast se brutalno obračunava sa demonstrantima, trese se i Jordan, a došao je red i na Siriju
100 godina od rođenja E. M. Siorana
Kad Emil kaže da se boji
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
8. Beogradski festival igre
Bogatstvo plesa
Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje
Vojne intervencije SAD od završetka hladnog rata do Libije
Globalni pohod mirnog Amerikanca
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"
Politika i seks
Domet političke erekcije
Ukoliko se onaj ko je uhvaćen "na delu" ne ponaša izazivački, postoje šanse da ostane na vlasti. Ukoliko ima nekoga na svojoj strani, bilo da je to bračni partner ili stranka uz čiju je pomoć došao na vlast, šanse za opstanak su još veće
Knjiga koja je zbunila Evropu
»Pobunite se!«
Pažnja milionskog auditorijuma na koju je bivši francuski diplomata i publicista Stefan Esel naišao ukazuje na evropsko društvo koje je spremno na promene, na "pobunu". Mada svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nije uspelo da definiše, ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja
Naftna kriza
Puni rezervoari i prazni stomaci
Od početka previranja u zemljama Magreba cena nafte tipa "brent" porasla je za 21 odsto i dostigla 120 američkih dolara po barelu, najvišu od leta 2008, a cena lake nafte rekordnih 110 dolara. Ukoliko Libija i Alžir obustave proizvodnju nafte, cena barela "brenta", lako bi mogla da skoči na 220 dolara, izveštavaju svetski, a prenose domaći mediji
Intervju – Vladika Porfirije, predsednik Republičke radiodifuzne agencije
Javnost, profit ili zabrana
"Da li mi kao društvo, uopšte hoćemo televizijsku formu koja se zove rijaliti program? U programu te vrste ne može se predvideti šta sve može da se dogodi. On počiva na konfliktu i sukobu; na mržnji protiv onoga sa kim delite trpezu, na vulgarizmima i svakoj vrsti devijantnog ponašanja. Dok ih bude u etru, siguran sam, biće i incidenata. Oslanjajući se na evropsku praksu, znamo da naš Zakon ne zabranjuje njihovo emitovanje"
Intervju – Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj
Laboratorija državnog preduzetnika
"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora"
Lisica i ždral
Imam kuća na Pelister
Na povratku sa njegovog privatno-službeno-navijačko-pašenoško-grebatorskog putešestvija čekao ga je službeni automobil, medij koji mu pomaže da se vrati u službeni ministarski mod
Slavlje u Egiptu
Pedeset sudbonosnih reči
Zapadni novinari, koji ne znaju da se na egipatskom selu još uvek koristi vretenasta sprava za navodnjavanje koju je konstruisao Arhimed, "znali" su od prve da je nepismeni felah (seljak) "demokratski orijentisan" i takav stigao u Kairo da bi demonstrirao sa studentima, lekarima ili inženjerima, a pod parolom "demokratija ili smrt". Nije sve baš tako kako izgleda na televiziji
Teheran
Sos za gusana
Intervju – Tarik Ali, pisac, levičar, aktivista
Demokratija i kapitalizam
"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija"
Emigranti u Grčkoj
Preko minskih polja kroz „rajsku kapiju“
"Zovite me Murat", rekao nam je pedesetogodišnji Turčin u pograničnom gradu Jedrene, udaljenom desetak kilometara od grčko-turske granice. "Znam svaki kamen na granici. Niko od onih koje sam ja preveo preko reke Marice, nije nikada uhvaćen." Murat je čitavu deceniju za 100 dolara po glavi ilegalno prevozio emigrante iz Azije i sa Bliskog istoka u Grčku. Sve dok ga nisu "otkucali". Samo na potezu od 12,5 kilometara gde Marica zavija na tursko tlo, spoljnu granicu EU dnevno ilegalno pređe između 100 i 200 imigranata
Intervju – J. Majkl Pirson, izvršni direktor Valeant Pharmaceuticals International
Valeant dolazi na tržište Srbije
"PharmaSwiss je razvio izuzetnu partnersku strategiju, kao i portfolio generičkih lekova i proizvoda koji se izdaju bez recepta, a komplementarni su sa našim. To će učvrstiti prisustvo Valeanta u ovom regionu"
Povodom dolaska novog britanskog ambasadora
Duga veza
"Nijedan strani konzul nije uspeo da uspostavi tako prisne odnose sa bilo kojim srpskim vladarom u XIX veku, kao što je to učinio Hodžes"
Dani koji potresaju arapski svet
Revolucija u zemlji faraona
Severnom Afrikom i Bliskim istokom ovog januara širi se talas "jasmin revolucija", socijalno političkih pobuna protiv autokratskih režima koji se raspadaju poput kula od karata, skoro kao oni 1989. u Istočnoj Evropi. U Egiptu s velikom energijom nastupa mlada, pobunjena Fejsbuk generacija, ali u arapskom svetu je sve mnogo komplikovanije
Otvoreno pismo Emiru Kusturici
Za prava Palestinaca
Redakciji "Vremena" je stiglo otvoreno pismo francuske organizacije BDS (Boycott, Désinvestissement, Sanctions) kojim se Emir Kusturica poziva da se pridruži međunarodnom pokretu za nenasilan bojkot Izraela zbog kršenja prava Palestinaca i da otkaže zakazane koncerte svog benda No Smoking Orchestra u toj zemlji
Teroristički napad u Moskvi
Rukopis ekstremista i porok anarhije
Posle terorističkog napada na Aerodromu Domodedovo predsednik Rusije kritikuje anarhiju, traži odgovornost aerodromskih vlasti i bolju zaštitu vitalnih mesta. Pominje i Olimpijadu u Sočiju 2014
Mađarska na udaru EU
Brnjica za medije, porez za strance
Novi Medijski savet (mandat 9 godina, svih 5 članova iz vladajućeg Fidesa) može da menja zakonske propise, da ih tumači kako hoće i odmah i po sopstvenom nahođenju kažnjava medije: televizije sa najviše 800.000 evra, a novine ili internet portale do 90.000 evra. To doprinosi autocenzuri potencijalnih kritičara vlasti premijera Viktora Orbana. Ali, to ni izdaleka nije sve, čime zemlja koja trenutno predsedava EU nervira Brisel
Ima li pojma
Po volji – masakr, genocid, holokaust
"Pravo, kako to ide u svetu, jeste samo pitanje među onima koji su podjednako moćni – dok jaki rade šta mogu, a slabi trpe šta moraju." (Tukidid)
Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti
Srećna Nova 1948.
Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga
Intervju – Branko Milićević, upravnik Pozorištanceta Puž
Narodni učitelj Branko Kockica
"To što me ne angažuju za odrasle nije slučajno. Samo bi me tupavi reditelj uzeo da igram, recimo, Šekspira. Kladim se da bi usred mog srceparateljnog, najtragičnijeg monologa kralja Lira neko iz sale doviknuo: tata-ta-tira"