Nuspojave

Izvori jednog frktanja

Već četvrt veka, većinska Srbija i njena elita uvek se entuzijastično opredeljuju za antisistemske populiste, gde god da se pojave

Festival

Igrali se džezeri…

Nasred zemlje Srbije najveći domet 32. Beogradskog džez festivala jeste ukazivanje da mnoge "podrazumevajuće" stvari ne moraju biti kao što izgledaju

Mađarska – Proslava šezdesetogodišnjice revolucije

Zaborav i poluistine

Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti

Navigator

Plaćanje po ključu

Festival plus

Bioskop najboljih

Novi program "7 veličanstvenih", novi pokušaj da se ublaži nedostatak prostora za celovečernji dokumentarni film

Vojska Srbije – Nesuđeni angažman u Siriji

Ni moći ni para

Ako bi, uopšte, bilo zakonskog osnova (doduše, ova vlast je na slučaju Savamale dokazala da ume da pogazi i zakon i Ustav) da se srpski vojnici priključe ruskoj humanitarnoj akciji u sirijskom gradu Alepu, postavlja se pitanje kako bi jedna osiromašena i neopremljena vojska (a i država) bila u stanju da pomogne jednoj ruskoj armiji? Drugim rečima – su čim ćemo pred Putina

Brazil – Olimpijske igre

Na marginama sportskih bojišta

Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani

Program nove Vučićeve vlade

Kastro iz našeg sokaka

U svom novom ekspozeu Vučić je citirao Heraklita, antičkog filozofa, koji je rekao da se ne može dva puta ući u istu reku. Ali je njegov ekspoze 2016. reka obećanja baš kao i prethodni iz 2014. I nije u tome problem, ekspozei i jesu to – spisak lepih želja i obećanja, samo što kada dođe vreme da se odgovara građanima o tome šta je ispunjeno, Vučić najavi nove izbore, i – obećava još više

Intervju – Dr Vjekoslav Perica, istoričar

Narod, pleme, klan – Balkan

Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama

Palić 2016.

Tranzicija, odozgo i odozdo

Filmovi "Toni Erdman" i "Matura" daleko su odskočili na ovogodišnjem, osiromašenom ali koncepcijski neokrnjenom izdanju festivala evropskog filma

Lektira

Deset dana u »Islamskoj državi«

Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.

Intervju – Edo Maajka, reper

Zidovi i žica su budućnost Evrope

"Jako sporo se kod nas stvari mijenjaju. Populisti su jaki kao i uvijek, u krugu smo podsjećanja na ratove i rane, svi su žrtve i dodatno je tu i stara priča kojoj je u srži širenje straha. To je najbolja kombinacija za vladat na Balkanu i bilo gdje drugdje u svijetu. Kažem ti, tu svijet kasni za nama"

Intervju – Nikita Milivojević, reditelj, direktor, profesor

Kao brodom preko planine

"Činilo mi se da je zanimljivije pogledati neku predstavu koju nećete imati prilike da vidite, nego igrati domaće predstave. To je jedini razlog što nema domaćih predstava na Šekspir festivalu"

Kriza evropskog projekta

Od Grexita do Brexita

Referendum na kome su 23. jula 2016. Britanci sa 52:48 odsto izglasali izlazak svoje zemlje iz Evropske unije verovatno je najdalekosežniji događaj posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspuštanja SSSR nakon ostavke Mihajla Gorbačova 25. decembra 1991, pre nešto manje od četvrt veka

David Grosman u Beogradu

Nijansa je ključna reč

"Ljudi ne vide nikakav izlaz iz situacije, tako da se polako klizi ka ekstremizmu i nacionalizmu. Međutim, ja nikako neću da ćutim", kaže David Grosman

Intervju – Prof. dr Miladin Ševarlić, agro-ekonomista, poljoprivredni proizvođač, poslanik

Bez dobre poljoprivrede nema ničega

"Nemam ja ništa protiv da vlasnik poljoprivrednog zemljišta proizvodi ono što hoće, ali sam protiv toga da država plaća to što on hoće da proizvodi, već samo ono zašta nauka i struka kažu da postoje komparativne prednosti – voćarska, vinogradarska i stočarska proizvodnja. Apsurdno je davati subvencije nekome ko ima 20.000 hektara za ratarsku proizvodnju koja je potpuno automatizovana, gde se faktor čovek svodi samo na rukovaoca poljoprivredne mehanizacije: oni rade 15 dana u godini, koliko je potrebno da se završi ceo ciklus proizvodnje bilo pšenice, bilo kukuruza, šećerne repe, soje, suncokreta, dok se u stočarstvu radi 365 dana i 365 noći. A šta su uradili ovi naši vrli agro-biznismeni kada su pokupovali poljoprivredne kombinate? Prvo su otpustili radnike i stoku"

London – Izbor gradonačelnika

Uspon građanina Kana

Kako je sin pakistanskog vozača autobusa postao gradonačelnik najvećeg grada u Evropskoj uniji

Na licu mesta

Noćni život na partijski način

Ekipa reportera "Vremena" je izbornu noć pratila u štabovima onih stranaka koje su prešle cenzus. Za razliku od ranijih izbora, nije bilo mnogo alkohola, trubača, baklji, euforije

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera

Sećanje na Hansa Ditriha Genšera

Čovek sa ušima u žutom džemperu

Bio je osamnaest godina ministar spoljnih poslova Nemačke. Učestvovao je u rušenju dva kancelara. Ciljeve je prilagođavao trenutnim mogućnostima. Čestu sprdnju na račun sopstvenog izgleda umeo je da obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Bio je osvetoljubiv, ali istovremeno duhovit, neposredan i veseo čovek, a voleo je i da popije

Navigator

Začikavanje đavola

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija

Intervju – Jerko Bakotin, novinar i pisac

Nostalgija iz očaja

"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"

VREME | BR 560 | 27. SEPTEMBAR 2001

DR BOGDAN DENIĆ GOVORI ZA „VREME“: Terorizam – uzroci i izgovori

Umesto omaža sociologu i pacifisti Bogdanu Deniću (1929-2016) objavljujemo intervju koji je dao Vremenu 2001.

Rusija – Preusmeravanje privrede

U ogledalu sankcija

Sankcije Zapada primorale su Rusiju da se okrene trećim tržištima, a kontrasankcije koje je Moskva uvela zapadnim zemljama primorale su je da u većoj meri pokrene domaću proizvodnju. Ruski eksperti kažu da su negativne i pozitivne posledica sankcija uravnotežene i govore o starim boljkama ruske privrede – velikoj korupciji i uplitanju vlasti u biznis

Nuspojave

Gospodin Klajn i doktor K.

Tribunal sudi za "ratni zločin", ali šta je zapravo zločin? Stvaranje preteksta u kojem je zločin prvo moguć, pa poželjan, na kraju neizbežan