Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta
Mada ukrajinski rat gotovo potpuno okupira svetske medije kao da ništa drugo ne postoji, to ne znači da ostatak sveta miruje, naprotiv. Bliski i Srednji istok zloslutno podrhtavaju
U antifašističkom proleterskom kvartu južnog Milana nalazi se pijaca sa pedesetak tezgi, a među njima i tezga Frančeska Dikuonca sa sezonskim voćem, dehidriranim đumbirom bez šećera, grisinima sa lukom ili kimom iz Apulije, keksom od heljde iz Umbrije, i – porukama koje ispisuje na papirnim kesama
Nakon novogodišnjih praznika povećan je broj inficiranih kao što se i očekivalo, kažu stručnjaci. Problem sa Krakenom, novom varijantom omikron soja, je što se procenat obolelih brzo širi. Studija u Izraelu upravo potvrdila da buster vakcina smanjuje smrtnost za 86 odsto
Mladi dramski pisci i reditelji koji su napustili Rusiju zato što su protiv rata u Ukrajini, organizovali su festival „Eho Ljubimovke“ za tekstove koje su napisali nakon i zbog 24. februara ove godine. Posle nekoliko gradova u Evropi, juče je počeo i u Beogradu
Računajući na popularnost vojske Slobodan Milošević je nakon Kumanovskog sporazuma formirao jedinicu za povratak na Kosovo. Nikad nigde nije otišla. Nešto slično ponavlja sadašnji predsednik Srbije. U oba slučaja, reč je o jeftinom rijalitiju
Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u administraciji Donalda Trampa je rado i često viđen gost u Albaniji i Srbiji. Da rado dolazi u Srbiju može se videti na fotografijama iz noćnih izlazaka sa srpskim ministrom finansija Sinišom Malim. A kada je već ovda, u medijima uvek oplete po Aljbinu Kurtiju i vlastima u Prištini. Kaže da od srpskih vlasti nija za to plaćen
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
“Kad je Vučić došao na vlast, na Kosovu je bilo i srpske policije i srpskog pravosuđa i glasanja na izborima Republike Srbije. Sad ničeg od toga nema. E, to je rezultat ovih deset godina Vučićeve kosovske politike”
Predsednik Srbije u najnovijem obraćanju naciji nije rekao ništa o narednim potezima Republike Srbije u kovoskoj krizi, osvrnnuo se na događaje koji su doveli do ovog napetog trenutka za koji su krivi oni naši drugi i svi zapadni drugi, i objasnio da je Briselski sporazum Srbiji doneo deset godina mira koje je, pod njegovom vlašću, iskoristila za najveći privredni rast u Evropi
Oporavljajući se, Beogradski džez festival ovako sveden, valjda će znati da uhvati optimalnu ravnotežu, a ne da se prekomerno širi kao nekad. Manje nastupa, ne predugačkih, tako da svako ima vremena za zaslužene biseve pa i ovacije, ove godine kanalisani su u glavni prostor Doma omladine Beograda i uglavnom se završavali do ponoći, ne iscrpljujući onih par hiljada ljudi koji su stalna koncertna publika džeza u Srbiji
Njujork se posle pandemije vratio u svoj uobičajeni ritam. Jedino što se razlikuje je miris marihuane koji se oseća bukvalno na svakom koraku, što je njujorški portal “Vox” predstavio karikaturom Kipa slobode koji umesto baklje drži – veliki zapaljeni džoint
U noći između subote i nedelje, 29. i 30. oktobra, treba vratiti časovnike jedan sat unazad, u skladu sa Zakonom o računanju vremena. Javna rasprava o ukidanju letnjeg računanja vremena u EU je pokrenuta 2018. godine i nije donela nikakve rezultate. A sve je počelo 1916. u Nemačkoj
U sklopu inicijative Evropski nebeski štit 15 država, među kojima i Mađarska, Rumunija i Bugarska, kupiće zajednički najmodernije sisteme protivvazdušne odbrane. Inicijativa je potekla iz Nemačke
Poslednjih nedelja milioni Mađara su dobili anketu koju treba da popune u sklopu desetogodišnjeg popisa stanovništva. Na društvenim mrežama to je izazvalu provalu anksioznosti, ponekad i čiste paranoje. Zašto se vlada Viktora Orbana tako pomno raspituje o nečijem domu i životnom standardu? Da li treba da priznam da posedujem dva televizora sa ravnim ekranom? I gde će uopšte završiti svi ovi osetljivi privatni podaci? U Mađarskoj ovakvi strahovi nisu nimalo neosnovani
U trenutku kada cene nafte na svetskim tržištima skaču u nebesa, zemlje OPEK-a su, suprotno zahtevima SAD, odlučile da smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno što u potpunosti odgovara ruskim interesima. Bela kuća bezuspešno pokušava da izgladi stvari sa Saudijskom Arabijom, kojoj se zamerila zbog ponovnog uvlačenja Irana u svetsku naftnu jednačinu. Moskva na bliskoistočnom šahovskom polju za sada ima prednost u odnosu na Vašington
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Novinari “Njujork tajmsa” su dokumentovali da grupa Mudžahedin-e Khalk (MEK) učestvuje u kibernetičkom ratu sa Iranom i da deluje kao “fabrika trolova” i “ratnika s tastaturama”. Britanski “Independent” je objavio sopstvenu istragu o MEK-u, kao “miljeniku Vašingtona” koji je “stvorio državu u državi u Albaniji”. Al Džazira je analizirala “farmu trolova”, koja je omogućila MEK-u da se uključi u “manipulaciju društvenim medijima na industrijskom nivou”
Prošlonedeljni sukobi u Iraku imaju obeležja unutaršiitskih sukoba sa proiranskim političkim grupacijama, u političkom vakuumu koji je nastao u zemlji nakon izbora održanih u oktobru prošle godine. Stotine iračkih demonstranata, povezanih sa pokretom šiitskog sveštenika Muktade al Sadra, upali su u sredu 31. avgusta u zgradu parlamenta u Bagdadu. Ubrzo su usledili krvavi trosmerni sukobi sa iračkim bezbednosnim snagama i Sadrovim rivalima u okviru šiitskog “Koordinacionog okvira”, koji podržava Iran
Jens Pletner ne misli da je njegov posao da protivureči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike. A stav kancelara Nemačke Olafa Šolca je poznat: Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova
