Kavkaz – Sfera ruskih interesa

22.jul 2009. Jovan Hiršl

Svako gleda svoja posla

Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu

Zemlja ljudi – Mediteran

22.jul 2009. Predrag Matvejević

Problemi u kolevci

Razmena Evropske unije s mediteranskim bazenom osetno je smanjena nakon rušenja berlinskoga zida: tržišta u Srednjoj i Istočnoj Evropi izgledaju zanimljivijim ulagačima, unosnijim finansijerima. Države na afričkoj obali dobijaju s vremena na vreme simboličnu pomoć kao "zemlje u razvoju". Neke ne prihvataju "mediteranstvo" koje se nudi – drže da se iza njega kriju ambicije neokolonijalizma

Intervju – Gil Anidžar, filozof

15.jul 2009. Ivan Milenković

Bog u povlačenju

"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"

Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora

08.jul 2009. Andrej Ivanji

Na mestu zločina

S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost

Izrael

17.jun 2009. Jovan Hiršl

Košer klanje svinje

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu je doduše na jedvite jade prvi put izgovorio da može da zamisli palestinsku državu, ali je zatim objasnio da bi to morala da bude država bez osnovnih odlika državnosti i znao je da će to druga strana odbiti. Sve je to više ličilo na fatamorganu, a ne na programski govor, kome se administracija Baraka Obame nadala, nakon što je američki predsednik od Izraela zatražio da prizna palestinsku nezavisnu državu

Intervju – Luk Bondi, režiser i pisac

10.jun 2009. Katarina Rohringer Vešović

Režiser suptilnih tonova

"Ne zanima me neki pisac koji piše o trenutnoj krizi. Jer savremenost je sve i ništa... dok mi razgovaramo, ona već prolazi. Od takozvanih savremenih političkih tema nikada nije nastalo dobro pozorište"

Istraživanje – Specijalci u Srbiji (II)

03.jun 2009. Ivana Buš-Jović, Jasmina Čobanin, Mihailo Radojičić

Padobranci, ronioci, izviđači, diverzanti i Kobre

Pripadnici nekadašnje 63. padobranske brigade, poznatiji kao "Nebeske vidre", već su završavali sa zagrevanjem, proveravali opremu i pripremali teren za skokove sa 1500 metara. S druge strane poligona, izviđačko-diverzantski tim izvodio je vežbu eksplozivnog i brzog trčanja iz ležećeg stava, a zatim i uvežbavao druge veštine formacijskog kretanja s oružjem. Svega nekoliko trenutaka potom pojavila se i grupa vojnika pod punom, dvadeset kilograma teškom opremom. Grupa je s već vidljivim znacima umora privodila kraju pretposlednji krug u trčanju na 7200 metara

Masonska godišnjica

03.jun 2009. Zorica Janković

Ovde, sve je simbol

Danas u Srbiji deluje 29 masonskih loža sa više od 500 a manje od 1000 članova

Istraživanje – Specijalci u Srbiji

27.maj 2009. Ivana Buš-Jović, Jasmina Čobanin, Mihailo Radojičić

Uvežbani za svašta

Posle godina ratova devedesetih, petooktobarskih i postpetooktobarskih događaja, atentata, demonstracija, reformi, rasformiranja i formiranja, čak i relativno dobro upućen građanin Srbije nije više siguran kakve "specijalce" u policijskim uniformama Srbija ima danas. Viđamo ih uglavnom na rizičnim utakmicama, demonstracijama i, u poslednje vreme, na televiziji, prilikom takozvanih VIP hapšenja koja sprovode pripadnici policije u impresivnoj opremi. Ali, ko su uopšte ti ljudi iza maski i oklopa, u kojim su sve specijalnim i manje specijalnim jedinicama, kako se regrutuju, obučavaju, i kakva je njihova uloga u još uvek rovitoj Srbiji