Intervju - dr Igor Graovac, hrvatski istoričar

25.maj 2005. Tatjana Tagirov

O krivotvorenju istorijskih činjenica

"Prve mirovine pripadnicima četničkog pokreta isplaćivala je od sredine 1942. NDH, smatrajući kako obiteljima poginulih vojnika ‘savezničkih vojski’ NDH ‘pripada javna društvena skrb’, ako su pripadali, a jesu, ‘oružanima protukomunističkim družinama’ i sudjelovali skupno, a jesu, u aktivnostima s oružanim snagama NDH"

Privatizacija naftne industrije

25.maj 2005. Sijka Pištolova

Favorit sa istoka

Uticaj Međunarodnog monetarnog fonda i Srpske pravoslavne crkve na poslove NIS-a i način privatizacije javnog preduzeća

Vreme izazova - tribina

18.maj 2005. Redakcija Vremena

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Lokalni izbori u Hrvatskoj

18.maj 2005. Tatjana Tagirov

Apstitnencijom protiv političara

Srpska demokratska samostalna stranka pobedila je u deset opština, a u Kninu će, prvi puta nakon 1995. godine, sudelovati u vlasti

Portret savremenika - Svetlana Ceca Ražnatović

18.maj 2005. Biljana Vasić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Žitije sa pevanjem i pucanjem

Vrtoglava slava Cece nacionale počinje tek posle udaje za najozoglašenijeg paravojnog komandata na Balkanu

Dupli program na Ravnoj gori

18.maj 2005. Dragan TodorovićAnterfilei: Radenko Udovičić, Svetlana Vasović-Mekina, Tatjana Tagirov, Slobodan Kostić

Boj se bije, bije

Prvo, kako nego kapitalno, Ravnu goru pohodili Velja, Verkan i Unuk, onda se, sledećeg dana, kako nego državnički, sa svojim Ministrom, pojavio Vuk Drašković. Stvar je, dakle, po ko zna koji put, bila kapitalno – srpska

Britanski izbori

12.maj 2005. Slobodanka Ast

Gorka pobeda

Nova laburistička vlada biće izabrana sa gotovo najmanjim procentom biračke podrške u novijoj istoriji

Intervju - Ambasador Mauricio Masari, šef Misije OEBS-a u SCG

12.maj 2005. Duška Anastasijević

Čekajući nacionalnu strategiju

Borba protiv korupcije dug je proces. Napredak je uočljiv pre svega u oblasti zakonodavstva ali problemi nastaju prilikom primene tih zakona

Intervju - Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj

11.maj 2005. Jelena Grujić

Organizacija umesto homogenizacije

"Očekujemo da ćemo osigurati participaciju u vlasti u mestima gdje Srbi imaju većinu, ali i gde je nemaju. Mi jesmo manjina ali, i po ustavnom zakonu i po broju, imamo prava na donošenje odluka"

EU – godinu dana posle

05.maj 2005. Duška Anastasijević

Usporavanje evropskog voza

Mnogi će pohrliti da glasaju protiv evropskog ustava u želji da Francuska održi primat u EU-u, kakav je imala bezmalo pola veka. Oni koji će glasati "za" shvatili su da je Berlinski zid pao pre više od 15 godina, i da tek danas sagledavamo posledice tog čina. Kakav god bio ishod, Evropa će ostati tu gde jeste. Uostalom, preživljavala je tu i tamo, neko "non", "nein", "nej" i "no" mnogo puta do sada