Nemačka se polako okreće udesno. Ono što je dugo važilo za desničarski ekstremizam, danas se uvažava kao sloboda mišljenja. U anonimnom carstvu interneta više nema ustezanja kao na javnim trgovima – tu svako može da zaziva gasnu komoru za sve koji drugačije misle. A tek je mali korak od virtuelne pretnje do realnog podmetanja požara
"Kad kažemo ‘režim’, treba biti vrlo precizan: tu je reč o Aleksandru Vučiću i grupi ljudi oko njega. Nije reč čak ni o SNS-u, ni o vladi, nego o ljudima od kojih su neki možda vezani za SNS, dok neki nisu, ali su svi prijateljskim, kumovskim ili nekim drugim vezama vezani za Vučića"
Vlada Grčke traži više vremena da sprovede reforme koje bi pokrenule privredu, smanjile nezaposlenost i ublažile humanitarnu katastrofu. Uz to ne odustaje od ratne odštete za nacistička ubistva i razaranja u visini od više stotina milijardi evra
Grčka je sve bliže bankrotu. Na kriznom sastanku u Berlinu kancelarka Angela Merkel i premijer Aleksis Cipras nisu postigli nikakav spektakularan dogovor, ali su se potrudili da smire strasti. Levičarska vlada u Atini traži više vremena za sprovođenje svoje vizije reformi, ali je pitanje da li su konzervativni političari, pre svega u Berlinu, voljni da još jednom popuste
"Koliko je dugo trebalo da se probije stav Akademije nauka i Akademije arhitekata o ‘Beogradu na vodi’? Nije cenzura samo kada neko zove iz kabineta ovog ili onog i kaže: ‘Nemoj da objaviš, ili objavi.’ Cenzura je kada svetlo dana ne može da ugleda informacija koja je bitna za život građana, a koja dolazi iz neke ‘druge ruke’, a ne samo iz vladareve"
Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenjem i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverio protiv njega
Premijer Viktor Orban prvi put se suočava sa građanskom neposlušnošću i razdorom u vrhu vlasti. Dok traje njegov sukob sa Zapadom oko Rusije, korupcija u Mađarskoj cveta
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Kad je reč o podršci Aleksandru Vučiću, nije ona tolika kako se obično misli. Reč je otprilike o četvrtini punoletnog građanstva. A zašto? Zato što je oko polovine građana razočarano i ne podržava nikoga. Ubijeni su u pojam i još nisu došli u ono stanje razdraženosti kada moraju da se angažuju protiv vlasti. A to će vreme doći, jer autoritarna, a nesposobna vlast nesumnjivo mora naposletku izazvati razjarenost građanstva
Medijska slika Srbije, i tu je naš osnovni problem, nije samo proizvod želje Aleksandra Vučića da javnost oblikuje prema svojim ubeđenjima. Ona je isto toliko i posledica demokratskog kapaciteta našeg društva nespremnog da se suoči uopšte sa idejom da nema društvenog progresa bez slobodnih medija i objektivne informacije. Ko misli drugačije, neka pogleda podatke o gledanosti ili čitanosti
"Ja sam izabran za predsednika Vlade dva dana nakon Zoranove sahrane; to je, naravno, mesto broj jedan po moći u Srbiji. Čedomir Jovanović je postao potpredsednik, ali ne i drugi čovek Vlade. Boris Tadić je dobio Ministarstvo odbrane sa kontrolisanim mandatom... Miodrag Kostić je kao tajkun ili bogataš imao i dalje svoju moć, a Dragoljub Marković se nalazio u silaznoj fazi pošto njegov posao nikad nije bio takav da ga može pretvoriti u imperiju. Vladimir Beba Popović zaista nije bio važan u to vreme. Međutim, on se trudio da na svaki način stvori utisak kako je mnogo moćan"
Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti očekuju dva važna događaja
