Prenosimo kratku analizu od pre 23 godine: kako su stranački prvaci prošli na vanrednim pralamentarnim izborima održanim 23. decembra 1993. godine (u vreme rata Hrvatskoj i Bosni, te najveće inflacije i ekonomske propasti zemlje).
Kako se boriti protiv klimatskih promena usred ekonomske krize
RIK je dopustio da se falsifikovane izborne liste nađu na glasačkim listićima, predsednik ove komisije je u ostavci, listići će biti sečeni u nekoj privatnoj štampariji u Borči, glasači u dijaspori nemaju gde da glasaju, birački spiskovi su nesređeni
Liste spoljnih predizbornih podržavalaca političkih stranaka među javnim ličnostima govore nam mnogo o njihovim vrednosnim "aurama"
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Koje će korake morati da preduzme nova vlada ukoliko želi da ostane na dosadašnjem koloseku
Ugovor s "Hestilom" dobar je za Srbiju. To je ozbiljna kompanija koja se javlja kao prethodnica najavljene kineske penetracije u centralnu Evropu. Ako se ne pojave neke "briselske zavrzlame" – a to još nije isključeno – to bi trebalo da doprinese strateškom pozicioniranju Srbije u ovom delu sveta
Tokom kampanje, u medijima smo gotovo isključivo pratili promociju lidera i manipulisanje teškom ekonomskom situacijom građana
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Ma koliko se opirali vlastitim osudama nasilja i ma koliko nas bolela smrt Brisa Tatona – i ne samo njega u strašnim godinama smrti u Srbiji – mora nas uplašiti ta državna arbitraža u međunarodno važnim slučajevima, u kojima taman i bili sigurni da smo negde pogrešili zato što sasvim opravdano ne volimo huligane, dripce, navijače i barabe, prihvatamo državnu doktrinu o državnom razlogu da – za njih takve – možemo pristati i na nepravično suđenje i osudu
Nakon upražnjavanja jednog mesta u Vrhovnom sudu SAD, u nekim slučajevima već vlada pat pozicija koja parališe pravni sistem. Na predlog predsednika, sudije bira Senat. Od toga da li većinu čine liberalne ili konzervativne sudije mogu da zavise tako fundamentalne stvari, kao što su pravo na abortus, prava LGBT populacije, pravo na digitalnu privatnost ili na zdravstvenu zaštitu
Nebojša Popov sociolog, istraživač društvenih sukoba u jugoslovenskom društvu, pripadnik grupe Praxis i Koručulanske škole, angažovani intelektualac i antiratni aktivista, pokretač i urednik "Republike", glasila građanskog samooslobađanja, preminuo je 7. aprila u bolnici u Zrenjaninu. Umesto omaža, podsećamo kako je Nebojša Popov pisao i govorio ono što neki nisu hteli da čuju: o samoupravljanju, radničkim štrajkovima u socijalizmu i vlasti koju "spuštamo, ali ne ispuštamo"
