Izgleda da je Goranu Vesiću dozlogrdilo da bude skriveni čovek za tajne operacije ili antipatični politički gromobran. Zato je odlučio da – šta košta da košta – počne ozbiljno da radi na promeni svog imidža i tako ojača svoju poziciju u stranci. Možda, kao nekakvo nevoljeno dete, ima i iskonsku potrebu za ljubavlju
Kad smo i kako izgubili meru? Ko nas je i zašto na to naveo? Kako nismo primetili šta nam rade
U Srbiji se danas protestuje zbog Zi Đina i Linglonga, zbog Rio Tinta, Makiša i Reve, zbog odluke Vrhovnog kasacionog suda u bankarskim sporovima, zbog bruke u Vrnjačkoj Banji i sramote sa vodom u Zrenjaninu. Sav ovaj građanski bunt, da bi promenio Srbiju, mora da ima jedno ishodište – poštene izbore. I pobedu normalnog života na tim izborima
Prošle sedmice su se u Budimpešti sastali bećari, odnosno oni strani državnici koje Viktor Orban na dubokoj periferiji desnog esktremizma još uvek može da izvede na binu, među njima i Aleksandar Vučić. Ostali u Evropi su sa gađenjem okretali glavu na drugu stranu u stilu koleginice Maje iz Zagreba koja je napisala: "Koji vi bal vampira imate danas tamo… Čitam izjave i citate govora, pa se štipam… još samo da se počnu dizati i pjevati Tomorrow belongs to me… i eto ti kabarea"
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u nedelju je obišao Kopaonik i najavio da će tamo biti otvorena policijska stanica. Da usred krize na severu Kosova tamo odlazi ministar zbog jedne najave, teško je poverovati čak i kada je Vulin u pitanju
Kako od političara napraviti eksperta i koja je to "definicija" eksperta koja je merilo kvalifikovanosti za ulazak u vladu? Činjenica da ćemo odgovor na ova pitanja dobiti tek nakon što se budu saznala imena novih ministara, odnosno potpredsednika, već sama po sebi govori o napuštanju sadašnjeg koncepta vlade
Ovo je film legitimne sredine puta koji se ponajpre obraća poklonicima Zdravkovićevog opusa i tog njegovog prepoznatljivog javnog habitusa, i to je upravo prostor u kome će ovaj film praviti najsnažniju kopču i najtemeljnjiju komunikaciju sa širom publikom
Partokratija, plutokratija i teokratija su sa zajedničke strane barikade nasuprot demokratskom, građanskom i slobodnom društvu. U toj sprezi sumnjivog kapitala, kupljene političke podrške i zarobljene slobodne misli, građansko društvo je poput Davida koji još nije pronašao praćku
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
Vojnik po ugovoru ima u proseku 30–35 godina, završenu srednju školu, službuje u mestu gde živi, stanuje uglavnom kod roditelja (supruginih ili svojih) jer mu primanja ne dozvoljavaju da iznajmi stan. Kupovina stana na kredit za njega je misaona imenica budući da nema stalan posao. Taj vojnik ćuti i trpi, radi šta mu se naloži i moli Boga da ima onaj "turnus" po smenama: 12 sati radi, pa je 24 sata slobodan, onda opet 12 sati na radnom mestu noću, pa 48 sati slobodan. Zašto? Iz prostog razloga što onda ima vremena za dodatni rad – u poljoprivredi, kao nadničar u građevini, pomoćnik u zanatskim radovima...
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Građani Crne Gore nisu masovno izašli na ulice kako bi podržali Mila Đukanovića u još jednom njegovom napadu na Srpsku pravoslavnu crkvu. Mali broj sledbenika praćen je pojačanim nasiljem, što je direktna posledica daljeg radikalizovanja njegove politike u prvoj opozicionoj godini Demokratske partije socijalista. Druga posledica je da Đukanovića napušta ona najbrojnija grupa, a to su umereni birači
Sa seljaka, Egejaca i Albanaca, nostalgični (i gostoprimljivi!) Makedonci koji čeznu za boljim vremenima u prošlosti prebacili su se na mržnju prema migrantima. Hej, zamislite, cela jedna nacija sačinjena od izbeglica, mrzi izbeglice
Socijaldemokrata Olaf Šolc je neočekivano postao najveći favorit da nasledi Angelu Merkel na čelu Nemačke. Izgleda da je stvar upravo u tome što birače Šolc najviše podseća na omiljenu kancelarku, koja posle izbora ide u penziju
Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji
"Istraga mora da obuhvati i to sa kim je iz vlasti određena organizovana kriminalna grupa bila povezana. Nekada su u pitanju policajci niskog ranga, nekada sudije najvišeg ranga, nekada ministri, a nekada ljudi iz najviših bezbednosnih struktura. Ukoliko se utvrdi da te veze ipak nije bilo – što bi bilo veoma čudno ukoliko je u pitanju organizovani kriminal – onda to treba uz argumente saopštiti javnosti. Ukoliko se utvrdi da je veze bilo, onda treba da se to sprovede kroz krivični postupak i da takvi ljudi budu optuženi. U ovom slučaju, proizlazi da država nema nameru da istraži bilo šta drugo osim samih kriminalaca za koje nas je obavestila kakve su strahote činili"
Godinama se kao mantra ponavljaju fraze "Država objavila rat korupciji" ili "Nulta tolerancija prema korupciji". Kako ove fraze lepo zvuče, pogotovo u ušima "običnih" ljudi. Međutim, stvarnost je malo drugačija
Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
Obradović odlično zna da tzv. režim takvima poput njega postavlja svojevrsnu demagošku zamku, ali ipak svesno odlučuje da u nju upadne. Ali paradoks je prividan, zapravo je sve savršeno logično
Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Nakon šesnaest dana takmičenja olimpijski plamen je ugašen. Japan je uprkos vanrednim okolnostima položio ispit, a Igre u Tokiju biće upamćene po novim tehnologijama, ali i odsustvu vidljive politizacije takmičenja
U samo nekoliko dana u Grčkoj je izbilo 586 požara. Najozbiljniji su bili na severu Atike, na južnom Peloponezu, u Fokidi u blizini antičkih Delfa i na severnoj Eviji. Vlada Kirijakosa Micotakisa se našla na žestokom udaru kritike
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Bili Ajliš već sada je velika umetnica, koja dostojanstveno radikalizuje pop matrice po sopstvenim kriterijumima. Njena saga o ženi što joj je društvo namenilo ulogu mučenice, ali koja to sebi neće dopustiti da postane – relevantno je štivo u svim vremenima
"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"
