Intervju – Saša Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije a.d.

Bitka za sirovinu i izvoz

"Ne vidim šta u Srbiji trenutno nije problem. Da bismo živeli, moramo nekako da izađemo iz problema. A da bismo u tome uspeli, treba da vidimo gde smo konkurentni. Treba imati jasnu viziju i ulagati u nešto što se prodaje na inostranom tržištu. Petrohemija više od 70 odsto izvoznog dela proizvodnje prodaje po odličnim cenama u zemljama Evropske unije, u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, a to nije bilo koje tržište"

Istraživanje – Opštine i gradovi pred šalterima banaka po novac za asfalt i cevi

Globalna beda za lokalne rupe

Država je odlučila da za 2011. godinu uveća iznose transfera lokalnim samoupravama u odnosu na prethodnu, ali će novca i dalje biti manje nego što propisuje zakon, pa gradovi i opštine poručuju da će zbog toga ponovo morati da "stradaju" mnoga planirana ulaganja

Intervju – Boris Barjaktarović, potpredsednik Vlade AP Vojvodine

Šansa za profit od »putarine«

"Primeri projekata koji se nalaze u Dunavskoj strategiji izabrani su tako da imaju širi značaj od nacionalnog, jer upravo u tome i jeste smisao makroregionalnih strategija"

 

Dragan Đilas izabran za ličnost godine nedeljnika »Vreme«

Intervju – Nataša Krstić, Eurobank EFG

Virtus za evropske vrednosti

Činjenica da Eurobank EFG pet godina kontinuirano i sistematski sprovodi društveno-odgovorno poslovanje, jasan je znak da nije reč o sporadičnim donatorskim akcijama, već o ozbiljnoj posvećenosti boljitku društva

Šta ćemo i kako slušati – Muzika 2025.

Priče o snimljenoj budućnosti

Organizatori muzičke konferencije MaMA u Parizu upitali su nekolicinu zanimljivih ljudi iz muzičkog biznisa i srodnih disciplina šta misle na koji način će muzika biti prisutna u našim životima kroz petnaest godina. Dobili su sedam mogućih scenarija o budućem obliku muzičkog sveta 2025. godine

Intervju – Ričard Kenvej, Evropsko superkompjutersko partnerstvo (PRACE)

Evolucija u evropskom ekosistemu

U velikoj evropskoj mreži superkompjutera, koju naučnici danas koriste kako bi predvideli događaje i napravili za ljudski mozak nemoguće proračune, nalazi se i Paradox, superkompjuter iz Laboratorije za primenu računara u nauci Instituta za fiziku u Beogradu

Promocija nauke

Grad nad zemljom

"Vreme nauke" predstavlja pobedničko idejno rešenje Centra za promociju nauke

Monografije – Partibrejkers

Rokenrol kanonizacija

Ova knjiga samim svojim pojavljivanjem notira i podvlači značaj Partibrejkersa koji znatno prevazilazi format "dobrog rokenrol benda"

Godišnjice – Ivo Andrić i Miloš Vidaković

Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra

Nastupajuće, 2011. godine navršava se pola veka otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Tim su povodom već najavljene različite konferencije i manifestacije. Nekako u senci pedesetogodišnjice Nobelove nagrade, ostaje andrićevska – stogodišnjica. Iste godine se, naime, navršava tačno jedno stoleće otkako je Andrić ušao u svet knjige i književnosti. U brojevima 18 i 20 sarajevske Bosanske vile 1911. godine objavljene su Andrićeve pesme; između ova dva izdanja, u broju 19, dakle, objavljena je pesma Miloša Vidakovića u kojoj se zaziva Andrić

Sećanje – 40 godina posle smrti Leonida Šejke

Na putu rđave beskonačnosti

Šejkin Poslednji zapis, napisan uoči same smrti: "Đubrište je za mene imalo značaj prolaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena. Kada bih se vratio životu (životnoj snazi), slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti: po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći, poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve."

Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

Srećna Nova 1948.

Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga

Lari King, barometar svetske politike

Kraj jedne epohe

Rušivši mitove o novinarskom zanatu sin vlasnika restorana i beloruske krojačice uradio je više od 40.000 intervjua sa anonimnim, ali i sa najmoćnijim i najpoznatijim sagovornicima. Svako ko je tokom druge polovine XX veka išta značio, pre ili kasnije pojavio se u emisiji "Lari King Live" na CNN-u

Kultura bez granica

Srpska truba u Albaniji

Nekada su Albanci iz Albanije pravili tajne antene od limenki i tako gledali televiziju i slušali radio-stanice na srpsko-hrvatskom jeziku. Neki pevači iz Srbije su još uvek popularni u Albaniji, a nekada je postojao i način šišanja na – "jugoslovenski"

Na licu mesta – Albanija

Privatna inicijativa i sećanje na tvrda vremena

Do južnog suseda, Albanije, može se doći iz tri pravca: najkraći je od Merdara preko Kuksa upravo izgrađenim autoputem do Tirane, a posle kako gde, malo duži je preko Podgorice na Skadar, ili kroz Makedoniju, preko Struge na Elbasan. Međutim, što bi rekao kolega Vasić, nije baš "higijenski" preko Kosova putovati sa srpskim registarskim tablicama, preko Crne Gore je "potumbavo", a najduže ispade najbolje

Putopis iz Japana

Kišobrani, gavranovi, neon

Hodao sam tri sata u gradu svetala i štektavih vozova i šina i žica nad prugom. Setio sam se najlepše priče o postanku sveta koju znam. Po toj legendi Japan je stvoren božjim smehom. Neboderi su sijali u kiši i maglici iza stanice Šinđuku. Ja sam zijao u njih i smejao se. Kroz staklenu fasadu video se encefalogram jednog lifta koji pada i drugog koji se penje. I bio sam iza stanice Šinđuku. I svetla liftova su išla po pročeljima staklenih zgrada. I bila je kiša. I vozovi su vikali: Ura!

Dečje pitanje

Prebijanje, otimanje i zaštita

Pre nekoliko dana se u hrvatskom "Jutarnjem listu" pojavila informacija da zbog strogih pravila koja važe u nekim zemljama EU, deci više neće biti dozvoljeno da sede u krilu Deda Mrazu i da ih on ljubi i grli

Iz ličnog ugla – Ekonomski pogled

Šta možeš danas, ne ostavljaj za sutra

Građanima treba bolji život u Srbiji 2011.

 

Izjave nedelje za 2010. godinu

Pet je šampiona rubrike "Ljudi vreme", sa po dve izjave. Čast da se popnu na pobedničko postolje izborili su: Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Prošlogodišnji pobednik bio je Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, sa četiri izjave.

Razglednica iz Egipta

Da li ste čuli za Nasera?

Na ulicama Kaira samo u dva dana vaš reporter je video najmanje pedeset Zastavinih vozila, "stojedinica", vidljivo krpljenih i to bukvalno žicom i kanapom. Danas je robna razmena između dve zemlje simboličnih 40 miliona dolara, a mogućnosti su znatno veće, kao što su nekad bile

Ekonomski događaji u 2010.

Neostvarene nade

Nije bilo spektakularnih ekonomskih poteza u nekom pozitivnom smeru, ali, hvala bogu, nije bilo ni često prorokovane katastrofe širih razmera

Srbija 2010.

Deset događaja

Deset događaja – Zemlja Srbija, 2010

Godina naših jubileja u kojoj su zabranili pušenje

Mnogo toga je 2010. bilo u hroničnoj rekonstrukciji, muzeji, vlada, Mišarska ulica... Može li se u Zajednicu za ugalj i čelik bez železnice? Hoće li uslediti 2484. pitanje za EU kandidaturu: "Da li ćete nekad dobiti neku utakmicu u Ligi šampiona, i kako to nameravate da postignete?"

Televizijska realnost 2010

Sjaj i beda VIP statusa

Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove rijaliti formate drže se "VIP" takmičara. Apsurd se krije u činjenici da među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i "poznati" koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti

TV manijak – Šta smo gledali 2010.

Čekajući katastrofu

Svetska ekonomska kriza je u protekloj godini kao posledicu imala porast kontrole televizije u svetu kao i kod nas. Slikovito rečeno, kada je para manje, kontrolu će pojačavati bilo političke stranke na vlasti, bilo finansijeri u komercijalnim medijima

Bertold Breht i svetska ekonomska kriza

U klanici kapitalizma

Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno

Dilma Rusef, prva žena na čelu Brazila

Dama de ferro

Tri godine posle vojnog puča u Brazilu 1964, Rusef se kao mlada studentkinja priključila levičarskoj gradskoj gerili. U toj organizaciji bila je zadužena za planiranje pljačkanja banaka i otmice. Danas se zalaže za veću ulogu države u ključnim privrednim granama