Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu
Prebijanje od žandarma tokom protekle Parade ponosa izvuklo je rođenog brata srpskog premijera iz izabrane ili dogovorene anonimnosti
Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo
Peti oktobar je posle neprimerenih glorifikacija ostao u raljama nipodaštavanja, obezvređivanja i ismevanja svih onih koji su do tog datuma negirali ono za šta se sada zalažu, ali i onih koji su dugo verovali da je Srbija počela da živi od tog datuma
Koji bi normalan vlasnik skinuo najgledaniju emisiju sa programa i prebacio je na neki nepostojeći i negledani kanal? Nijedan. Koji bi vlasnik pečenjare, recimo, objavio da od sutra prodaje jagnjetinu četvrtkom u zoru, dok će u radno vreme nuditi – buđav ‘lebac i suve kosti, jer je baš tu budućnost njegovog biznisa? E sad, kad napraviš sistem gde se normalan vlasnik ponaša nenormalno, to je ta burazerska država
Dok se sukobi zahuktavaju, uz nastavak stradanja civila i neopisivu humanitarnu katastrofu, kraj se ne nazire i pored toga što se u rat uključila moćna koalicija, predvođena najvećom svetskom vojnom silom. I SAD i njeni saveznici pominju da će intervencija trajati bar tri godine
Mada se uveliko priča o sajber-ratovima Amerike i Kine, Irana i Izraela, Rusije protiv Estonije i Gruzije, nijedna dosadašnja aktivnost na mreži ne uklapa se u definiciju rata po Klauzevicu: ne postoji element sile, spremnost jedne strane da svoju volju silom nametne drugoj, niti su definisani jasni politički ciljevi. Uz to, nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen makar jedan ljudski život. Ipak, posledice bitaka u virtuelnom prostoru mogu biti i ovakve: "Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju sa neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje misterija"
Jedni su napadali B92 zbog onoga što je bio nekada, a drugi zbog onoga što je sada i što će tek biti sutra
Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše
Krmaneći između ozbiljnosti i fenseraja, intelektualnih pomodnosti i sjajnog, katarzičnog teatra, Bitef je ostvario solidan domet, što je verovatno najviše čemu imamo pravo da se nadamo
Protekli vikend praktično je bio neprekinuti niz protesta raznih društvenih grupa, iz različitih pobuda
Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio čitav grad
"Veliki investitori posmatraju region kao jedno tržište i samo zajedničkim naporom možemo izgraditi imidž jugoistočne Evrope kao dobre investicione destinacije", rekao je na samitu predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević
"Preduzetnicima je najpotrebniji rani proces validacije, odnosno pronalaženja problema i njegovog rešavanja. Praksa je pokazala da većina startapa propada, ne zato što nisu uspeli da naprave ono što su zamislili, već zato što nisu uspeli da prodaju ono što su napravili"
"Slažem se da postoji veza između društvene odgovornosti i promocije, ali isto tako smatram da je informisanje javnosti o ovoj vrsti aktivnosti važno. Privrednim subjektima je svojstvena konkurencija kad je biznis u pitanju, pa zašto to ne bi bio slučaj i sa društvenom odgovornošću? Od toga koristi može da ima samo društvo, a to nam svima i jeste cilj"
Osam meseci pred parlamentarne izbore postreferendumska Velika Britanija izgleda haotično
Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese
Zašto uprkos celokupnom svom minulom radu Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić neće izaći praznih ruku pred Vladimira Putina – ako dođe
U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića
Drastičan pad očekivanog BDP-a i proboj projektovanog budžetskog deficita nisu samo posledica kišnog vremena i vanrednih izbora u Srbiji. Otuda se više nije imalo kud, nego da se svetskim poveriocima uputi poruka da će se "rezati" i plate i penzije, to jest da će se realno težiti fiskalnoj konsolidaciji putem (u načelu) najgorih, odnosno najrestriktivnijih, direktnih mera
Ne znam da li je Denis Kuljiš, hrvatski novinar, svojim uratkom za neki bosanski sajt, dobio, recimo, stan u beogradskoj Ulici gospodara Vučića, ali toliko su nam ga puta na svaki "minut, dva", pa i duže kad treba, iščitavali kao pokaznu vežbu o tome kako treba pisati o Vučiću, da bi jedan stan bio mali za tako gabaritnog novinara koji je svojim veličanjem Vučića zasenio i doušnikovu naslovnu dojavu o veličini premijerovih testisa
Novi roman Davida Albaharija politički je samo i jedino u onom suštinskom smislu: on se bavi mračnim i kukavnim predelima ljudske duše
Dve skorašnje knjige nemačkih pisaca – obe prevedene i kod nas – na sličan način se bave mesecima koji su prethodili najvećim istorijskim katastrofama XX veka. Knjiga 1913. Leto stoleća autora Florijana Ilijesa govori o godini uoči početka Prvog svetskog rata, dok se Leto trideset devete Vernera Birmana koncentriše na period od marta do novembra 1939. U maniru neobične hronike, prateći veliki broj značajnih ličnosti evropske kulture, Ilijes i Birman nam efektno i sugestivno dočaravaju duh vremena
