Lonac ide na vodu dok se ne razbije, kaže poslovica. Policajci kažu da svako dohaka pre ili kasnije – zbog ovoga, ako ne zbog onoga. Vesko Vukotić bio je državni ubica, mada je radio i u fušu, za svoj račun, tu i tamo, doduše... Sada su ga izvikali za mogućeg "haškog svedoka", ali to je malo verovatno: on je svoje državne zadatke obavljao pre trenutka kad mandat Tribunala počinje da važi; posle toga radio je za sebe, mada je i to zanimljivo...
One su aktivne, sposobne, pojavljuju se u javnosti, poseduju nekretnine, rukovode kompanijama, zarađuju. Istovremeno, one rađaju decu, pevaju, kuvaju, vezu, s muževima razmenjuju nežne poglede i dodire, diče se porodicom. Na nekom drugom mestu one bi pripadale svetu ljubavnih romana, španskih serija i ostalih formi "umetničkog izraza" u kojima je žena ravna kosmičkom stvorenju sposobnom za višestruke uzastopne metamorfoze (domaćica se pretvara u borca za pravdu, borac za pravdu u ljubavnicu, ljubavnica u poslovnu ženu, poslovna žena u kuvaricu...), za istovremeno obavljanje deset različitih aktivnosti i konstantno osmehivanje pride. U zemlji Srbiji, one zaista postoje. I prezivaju se Karić...
U utorak je ceo centar Beograda bio u haosu samo zato – ispalo je – da bi se Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Krsmanović malo prošetali po svežem vazduhu izvan dvorišta Centralnog zatvora. Pravljen je uviđaj na kome se merilo ono što je odavno poznato
Vest da je tim EFF-a nedavno uspešno dešifrovao tajni kôd laserskog kolor štampača Zeroks Dokukolor, potekla je iz hrvatskog časopisa "PC Chip", koji je ovu informaciju završio i jednim praktičnim savetom: vaš besni šef kog ste "anonimno" kritikovali lako će naći krivca. Ili policajac, ili tajni policajac. Ako želite da ostanete anonimni, koristite crno-bele laserske štampače
Gotovina je za večerom pio čuveno špansko crno vino "Markez de Kaseres", izabrao je sto br. 567, koji je bio za četiri osobe, ali pošto je dolazio među poslednjima, posle 21.00, mogao je da bude sam sa svojim pratiocem
Evropska budućnost našeg regiona umnogome zavisi od toga koliko će naše državne institucije imati snage da se uhvate u koštac sa mrežama organizovanog kriminala, koje su jedna od najmračnijih tekovina bivših režima na Balkanu. Teškoće su brojne, ali sva istraživanja ukazuju da je zbog regionalne prirode problema neophodna čvrsta institucionalna saradnja u regionu. Postavlja se pitanje da li će mlade državne institucije zadužene za ovu borbu naučiti lekciju od svojih protivnika i organizovati čvrstu prekograničnu saradnju kojom jedino mogu suziti prostor delovanja različitih kriminalnih grupa. Javna tribina koju je naš nedeljnik organizovao uz pomoć Fondacije "Fridrih Ebert" pokušala je da pruži odgovore na ova pitanja. Na tribini su učestvovali profesor Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za mir i razvoj demokratije, Milan Simić, specijalni izvestilac sa suđenja za organizovani kriminal, i Miloš Vasić, novinar "Vremena". Tribinu je vodila novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
Umesto poljoprivredom, mnogi žitelji Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Slovenije, uspešno se bave iskopavanjem antičkih predmeta. Arheolozi godinama upozoravaju, policija godinama "uporno traga", a biznis već godinama cveta bez većih problema
U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
