Problem je u tome što je sudsko gonjenje najčešće jedina strategija za borbu protiv korupcije. Gonjenje pojedinaca koji se ponašaju protivno pravilima sprečiće samo njih da nastave sa takvim ponašanjem. Potrebno je preispitati čitav sistem da bi problem korupcije bio efikasno rešen
Razumem vladu koja je u jeku krize prosto gladna za bilo kakvim uspehom. Otuda nam se i taj "beli šengen" predstavlja kao neka velelepna tekovina, pa se polomismo u tumačenju značaja tog suštinski tehničkog i protokolarnog pitanja, a da je to nešto što je baš važno ne bi bio povučen iz opticaja ni onaj infantilni izborni slogan – "Šengene beli, Voždovac te želi!"
Moramo imati jasnu vlasničku strukturu da bi se na taj način vodilo računa o klubovima i imovini. Pored toga, državi je u interesu da se sredstva koja se sada izdvajaju za neke klubove usmere u budućnosti u sređivanje objekata, u školski i ženski sport
Komisija za istragu zlostavljanja dece obelodanila je posle devet godina rada da je na hiljade dece decenijama sistematski seksualno, psihički i fizički zlostavljano u prihvatilištima koja je vodila Katolička crkva a nadzirala država. Obe institucije su znale šta se dešava – država je ćutala a Crkva premeštala izgrednike uz najbolje reference
Izbori za Evropski parlament, koji se održavaju između 4. i 7. juna, trebalo bi da, po mišljenju mnogih, virtuelne, nepregledne evropske organe i institucije približe njenim građanima. Upravo zato se radilo na tome da EP, sa kojim stanovnici Unije najlakše mogu da se identifikuju, jer ga oni biraju, dobije veća ovlašćenja, ma koliko mala ona i dalje bila, te da postane deo javne svesti u zemljama članicama EU
Tragedija ovog Muzeja je upravo to što ga i poraženi iz rata i sve političke strukture posle 1990. godine u Srbiji shvataju kao politički simbol, a ne ono što jeste – važna kulturna i istorijska ustanova. Ostvaruje se smišljena, politički motivisana i politički podržana strategija uništavanja jednog (u svetskim razmerama) jedinstvenog muzeja, strategija koja se sprovodi dve decenije uz pasivnu i aktivnu podršku brojnih "srpskih kulturnih radnika", egzekutora ove politike
Čovek koji je mlatio, biće tuđim milionima, ost’o bez svi milioni, i uzeo, sa bombom u ruci, traži vansudsko poravnjanje, za milione koje, veli, njemu duguju
Pošto je "Vreme" prethodne sedmice objavilo video-snimak premlaćivanja štićenika Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci, javilo se mnogo onih koji su imali slična iskustva. Neki su u Crnoj Reci prestali da se drogiraju, neki su i dalje zavisnici, a neki su zavisnost od heroina zamenili zavisnošću od alkohola ili tableta. Neki su u Crnoj Reci boravili kraće, neki duže; neki su batine samo gledali, a neki ih osetili na svojoj koži; neki su se odande vratili sa svim zubima a neki nisu bili te sreće. Iako se delovi njihovih priča razlikuju, svi sagovornici "Vremena" jasno se sećaju sveštenika koji ima "tešku ruku", loše hrane, logoraške atmosfere, oružja i mnogo sličnih stvari
Nemački sindikati sklapaju tarifne ugovore za pojedine oblasti, učestvuju u izboru članova upravnih odbora većih preduzeća, a u slučaju zaoštravanja socijalne borbe odlučuju o stupanju u štrajk
U Duhovno rehabilitacionom centru Crna Reka, čiji je starešina Branislav Peranović, primenjuju se brutalne metode "lečenja". Na snimku koji je načinjen u ovom centru vidi se kako ovisnika prebijaju svim raspoloživim sredstvima; pesnicama, nogama, čak i lopatom. Rad ovog centra blagoslovio je vladika Artemije, a država Srbija im je dala dozvolu za rad. Pored toga što štićenike prebijaju lopatama, postavlja se pitanje imaju li medicina, psihijatrija i zakonodavstvo bilo kakav smisao, ako lekove dozira upravnik centra protojerej Branislav Peranović, koji je studirao poljoprivredu, "medicinske sestre" su ovlašćeni batinaši, a čuvari pitbul terijeri i dobermani
