Blokirane domaće firme duguju oko 2,2 milijarde evra, a državni dug je na polovini godišnjeg bruto društvenog proizvoda. To je osnovni razlog što Vlada ide u rizičnu politiku jačanja dinara, kako bi subvencionisala privredu i građanstvo. A cene i dalje rastu – zbog očajničkog pokušaja i države i svih tržišnih aktera da se nadoknadi, to jest preraspodeli ono što je izgubljeno u prethodne tri godine
Kredibilna ličnost u Irskoj danas je ona koja je u vreme najvećeg uspona "keltskog tigra", kada je nezaposlenost bila četiri odsto, a tržište nekretnina dostizalo astronomske cifre, upozoravala da je takva ekonomska politika neodrživa i da je krah neminovan. A takvih je malo. Irska je već četvrtu godinu u recesiji, većinu banaka je vlada već uzela pod svoje, a od pre nekoliko meseci Evropska centralna banka, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond državu "spasavaju" pozajmicom od 85 milijardi evra, čime Irska deli sudbinu Grčke i Portugala
Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?
Od početka previranja u zemljama Magreba cena nafte tipa "brent" porasla je za 21 odsto i dostigla 120 američkih dolara po barelu, najvišu od leta 2008, a cena lake nafte rekordnih 110 dolara. Ukoliko Libija i Alžir obustave proizvodnju nafte, cena barela "brenta", lako bi mogla da skoči na 220 dolara, izveštavaju svetski, a prenose domaći mediji
Sve nenormalnosti u državi Srbiji postale su normalne, i svi sve znaju, i niko se ne buni, kao što ne protestuje niko, makar onako, iz principa, kada kasirka izgovori ono "komšija, ostaću vam dužna dva dinara"
Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod
U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju
Građanima treba bolji život u Srbiji 2011.
Nije bilo spektakularnih ekonomskih poteza u nekom pozitivnom smeru, ali, hvala bogu, nije bilo ni često prorokovane katastrofe širih razmera
Svi pamtimo crtani film sa sinom Nebojšom u kojem pevac Sofronije, pošto dobije daskom po glavi, kaže: "Velika je glavobolja biti majka." Ko je bio dovoljno hrabar da postane majka u Srbiji, verovatno jako dobro zna o čemu je reč
Četiri jahača apokalipse (MMF, Evropska banka, Brisel i čelična kancelarka Angela Merkel) pregledaju najdraže čedo liberalne ekonomije, koje se našlo u lošem društvu, u grupi PIIGS – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija, i nude mu gorki lek od desetina milijardi evra, uz dijetu
