Dugovečan sam svedok javnog života, posebno medijske scene, i rekao bih da nikad nije bila jadnija, uplašenija i sklonija okretanju ka vetru koji duva iz jednog centra moći. Ne postoji ozbiljna rasprava o pitanjima od opšteg značaja gde bi se sučelila različita mišljenja, a udvorištvo je preraslo granice izdržljivosti
Ne znam da li je Denis Kuljiš, hrvatski novinar, svojim uratkom za neki bosanski sajt, dobio, recimo, stan u beogradskoj Ulici gospodara Vučića, ali toliko su nam ga puta na svaki "minut, dva", pa i duže kad treba, iščitavali kao pokaznu vežbu o tome kako treba pisati o Vučiću, da bi jedan stan bio mali za tako gabaritnog novinara koji je svojim veličanjem Vučića zasenio i doušnikovu naslovnu dojavu o veličini premijerovih testisa
U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama
Srbija je 79. na listi najbogatijih država sveta, ima 100 multimilionera, a prema Indeksu bede je 6. u svetu
U Vukovaru je na snazi potpuna segregacija. Nevidljiva granica deli kafiće na hrvatske i srpske, "branitelji" se ne mešaju sa pripadnicima "agresorskog naroda". Najgore je, međutim, što se srpska i hrvatska deca razdvajaju još od obdaništa, što u školu idu u različitim smenama, uče samo o sebi, a ne o drugima. Čak je i dvorište jednog vrtića razdvojeno žicom, a po nepisanom pravilu hrvatska i srpska deca ne igraju se u istom pesku. Do sada su propali pokušaji da se osnuje nova, zajednička škola. O svemu tome se u ostatku Hrvatske malo zna i čini se da nikoga ne zanima kakav to zalog za budućnost ostavljamo
Moguće je da Rusiji ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je "Agrokor" od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog "Merkatora". No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju "uvek odana Srbija". Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani
Kako je u maloj stanici na Južnom polu prošlog meseca ulovljena još jedna Ajnštajnova ideja i da li je zaista reč o presudno važnom otkriću koje menja našu spoznaju o tome kako je univerzum nastao
"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
Nestranačka ličnost kao ministar ima manje političkog prostora da pravi kompromise ili da obezbeđuje potrebne ustupke od koalicionih partnera. Generalno, problem je u tome što u parlamentarnoj demokratiji, za razliku od predsedničke sa podelom vlasti, ministar ne radi za predsednika vlade ili za vladu, već za glasače. Dakle, pretpostavlja se da je bio, na jedan ili drugi način, biran kako bi za svoj rad odgovarao glasačima na sledećim izborima
Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora
Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"
"Kada bismo tržišnu cenu primenili na javno snabdevanje, cena bi morala da se podigne za 38 odsto, umesto za 11, za koliko je podignuta. Cena struje nije menjana dve godine i četiri meseca, a inflacija u tom periodu bila je 14,1 odsto. Dakle, mi za taj period nismo čak ni inflaciju pokrili, ali to opet zbog tog jakog socijalnog aspekta koji postoji u EPS-u"
