Indolencija i loša ekonomija
"Defanziva i njen umetnički dojam"; VREME 1071
Devizni kurs
Jak dinar i još jače cene
Blokirane domaće firme duguju oko 2,2 milijarde evra, a državni dug je na polovini godišnjeg bruto društvenog proizvoda. To je osnovni razlog što Vlada ide u rizičnu politiku jačanja dinara, kako bi subvencionisala privredu i građanstvo. A cene i dalje rastu – zbog očajničkog pokušaja i države i svih tržišnih aktera da se nadoknadi, to jest preraspodeli ono što je izgubljeno u prethodne tri godine
Kriza u Irskoj
Od kraljevića do prosjaka
Kredibilna ličnost u Irskoj danas je ona koja je u vreme najvećeg uspona "keltskog tigra", kada je nezaposlenost bila četiri odsto, a tržište nekretnina dostizalo astronomske cifre, upozoravala da je takva ekonomska politika neodrživa i da je krah neminovan. A takvih je malo. Irska je već četvrtu godinu u recesiji, većinu banaka je vlada već uzela pod svoje, a od pre nekoliko meseci Evropska centralna banka, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond državu "spasavaju" pozajmicom od 85 milijardi evra, čime Irska deli sudbinu Grčke i Portugala
Kriza evrozone – Grčka
Besan kao Grk
Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
Kultura sećanja – 4. maj 1980.
Josip Broz Tito i njegovo doba
Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?
Naftna kriza
Puni rezervoari i prazni stomaci
Od početka previranja u zemljama Magreba cena nafte tipa "brent" porasla je za 21 odsto i dostigla 120 američkih dolara po barelu, najvišu od leta 2008, a cena lake nafte rekordnih 110 dolara. Ukoliko Libija i Alžir obustave proizvodnju nafte, cena barela "brenta", lako bi mogla da skoči na 220 dolara, izveštavaju svetski, a prenose domaći mediji
Srpsko-evropska posla
Imate li sitno
Sve nenormalnosti u državi Srbiji postale su normalne, i svi sve znaju, i niko se ne buni, kao što ne protestuje niko, makar onako, iz principa, kada kasirka izgovori ono "komšija, ostaću vam dužna dva dinara"
Socijalno pitanje
Juriš na budžet
Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod
Štrajk prosvetnih radnika
Susret na brvnu
U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju
Iz ličnog ugla – Ekonomski pogled
Šta možeš danas, ne ostavljaj za sutra
Građanima treba bolji život u Srbiji 2011.
Ekonomski događaji u 2010.
Neostvarene nade
Nije bilo spektakularnih ekonomskih poteza u nekom pozitivnom smeru, ali, hvala bogu, nije bilo ni često prorokovane katastrofe širih razmera
Teorija i praksa nataliteta
Podizanje dece na zajam
Svi pamtimo crtani film sa sinom Nebojšom u kojem pevac Sofronije, pošto dobije daskom po glavi, kaže: "Velika je glavobolja biti majka." Ko je bio dovoljno hrabar da postane majka u Srbiji, verovatno jako dobro zna o čemu je reč
Irska kriza
Grčka bolest keltskog tigra
Četiri jahača apokalipse (MMF, Evropska banka, Brisel i čelična kancelarka Angela Merkel) pregledaju najdraže čedo liberalne ekonomije, koje se našlo u lošem društvu, u grupi PIIGS – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija, i nude mu gorki lek od desetina milijardi evra, uz dijetu
Umrla Milka Planinc, nekadašnja jugoslovenska premijerka
Promašaj velike štednje
Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu
Navigator
Jutjub praćka za slonove
Intervju – Žan-Žak Vandenhid, analitičar agencije Nielsen
Potrošač je gospodar igre
"Novi alati omogućili su potrošaču da preuzme kontrolu. Kompanije će morati da nauče kako da se nose s tim. Taj proces je nezaustavljiv. Zato garantujem da će za deset godina etičnost i transparentnost biti prirodan način na koji kompanije posluju ili ih neće biti"
Radikalski Udbini arhivi (2)
Gazda-Jezda i Dafina u raljama Službe
Slomovi piramidalnih banaka devedesetih – Jezdimira Vasiljevića i Dafine Milanović – naravno da nisu prošli neprimećeno kod Službe. Štaviše, pametniji operativci hladno su predvideli šta će se desiti i to uredno zabeležili u svojim periodičnim informacijama. Naravno da nije preduzeto ništa: suviše važnih ljudi bilo je upetljano u te bankarske prevare, sa ove, ali i sa one strane zakona i vlasti. Hijene su bile nanjušile debelu crkotinu i počele da kruže oko nje, čekajući da prvo Bengalski Tigar poždere koliko mu treba
Tržište nekretnina u ekonomskoj krizi
Stanogradnja na kvadrat
Prošle jeseni ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je predložio gradnju 20.000 stanova po ceni od oko 750 evra, e da bi građevinska operativa imala šta da radi i da se tržište obogati ponudom jeftinih stanova. Tada je tu ideju ministar životne sredine i prostornog planiranja ocenio kao lepu, ali nemoguću. Isto to, samo malo drugačije sada je "spas građevinske industrije" i najbolji način da veliki broj građana konačno reši svoj "stambeni problem"
O režimu i politici deviznog kursa
Razvoj na kursnim razlikama
Kako je prilično ozbiljno ljuljanje deviznog kursa dinara, krajem prošle i početkom ove godine, očigledno izazvalo značajnu nervozu u privrednim krugovima, a moglo bi se reći i u širokim slojevima stanovništva, "Vreme" je, uz podršku Pravnog fakulteta u Beogradu i Beleksa, prošle sedmice, pod krovom Narodne banke Srbije, organizovalo konferenciju grupe profesionalnih ekonomista i bankara, na kojoj je učinjen pokušaj da se rasvetle neka od krupnih otvorenih pitanja režima i politike deviznog kursa. Iako će o sadržaju ovog panela čitalac moći šire da se obavesti u specijalnom prilogu koji će biti uskoro objavljen na sajtu "Vremena", odlučili smo se da ovde, u jednom sažetku, akcentujemo i uprostimo neka od pitanja i neke od predloga o kojima je bilo reči u raspravi koja je, inače, imala akademski karakter
Izbor "Vremena"
Ličnost 2009 – Milica Delević
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izabrana je za ličnost 2009. godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme." Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu
Deset godina od ubistva Željka Ražnatovića
Arkanova ostavština
Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala
Deca i petarde
Jedan prstić, dva prstića
Kao i svake godine u ovo doba, policija apeluje da građani, posebno mladi, budu krajnje oprezni prilikom korišćenja petardi i ostalih pirotehničkih sredstava. Ova eksplozivna sredstva, kažu, treba kupovati isključivo kod ovlašćenih prodavaca, jer je u suprotnom "opasnost od povređivanja mnogo veća"
Kandidatura
Dugo otkrivanje Evrope
Evropska priča ovde čas previše liči na penušavu propagandu, čas na neko zamorno ideološko ispiranje mozga, a najčešće se zaboravlja da je sve počelo od Zajednice za ugalj i čelik
Intervju – Radovan Jelašić
Katastrofičari u mišjoj rupi
Afirmisanje štednje ne treba da bude kampanjski, nego kontinuirani posao banaka i odraz stava građana da svakog meseca pokušaju da uštede neku minimalnu sumu. Štednja treba da bude pre svega negovanje principa dobre prakse, a ne samo sposobnost da se izdvoji veća količina novca, tvrdi guverner Jelašić