Objašnjenje našeg siromaštva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcioniše itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naročito za političke izbore devedesetih, ali kada je reč o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku
"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"
Parada koja će se povodom Dana pobede održati u Moskvi ove godine označiće poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraženi će biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im se najviši predstavnici potomaka mnogih njihovih saveznika neće pridružiti. Ali još mnogo više oni koji se danas odriču zajedništva borbe protiv najvećeg zla koje je čovečanstvo iznedrilo u 20. veku. Razočaran sam zbog stavova Vašingtona, Londona i Pariza i svih onih koji misle da moraju da ih slušaju. Njihova bruka meni nije uteha. Dobro je što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi predstavljati građane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili protiv nacizma i fašizma, to jest Titove partizane
Stradali Fredi Grej je Afroamerikanac. Gradonačelnica Baltimora je Afroamerikanka. Šef policije je Afroamerikanac. Većina policajaca su Afroamerikanci. Predsednik Obama je Afroamerikanac. Pa ipak, baltimorski slučaj je zapalio novi talas rasnih nereda u SAD
Mehanizam upodobljavanja vlasti po opštinama u Srbiji je naveliko prepoznatljiv, nije Inđija nimalo drugačija. Pretnje, ucene, podmićivanja, obmane, karantini i batinaši, sve su to koloritni detalji srpske verzije višestranačja koja je s vlašću Aleksandra Vučića ušla u svoj zenit
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
Ne treba očekivati da sveci budu bezgrešni, na kraju, i oni su bili ljudi. Ali se nanovo otvara poznata dilema koja zaokuplja laičku javnost – kako može biti svetac onaj koji je ćutao pred zlom? Hana Arent je, pišući o papi Piju XII i njegovom odnosu prema Holokaustu, skovala termin guilt by silence – krivica zbog ćutanja. Da li neko sa takvom vrstom krivice, zatvaranja očiju pred patnjom, zaista treba da bude smernica vernih
On nije jedini, ali jeste najveći lik u istoriji Balkana u kome se tako plodno ukrštaju islamska i pravoslavna tradicija. Svuda drugo se sudaraju, krvare, optužuju – samo u njemu su u skladu. Kao musliman, on je to iskreno i do kraja; kao pravoslavni, ne zaboravlja ko je i ništa ne izdaje. Ovdje se možda skriva, dugoročan i precizan, politički program koji će omogućiti ovim ljudima da se dokopaju državnih formi u kojima će živjeti dobro i slobodno, pa možda i potražiti nešto... U svakom slučaju, da izađu iz scenarija "podijeli pa vladaj" u kojem je njima zapala uloga eksperimentalnih miševa na kojima se iživljava svaka sila koju interesi nanesu preko Balkana
"Slušam Višbon Eš i onda nacrtam seriju crteža koji su posvećeni vitezovima. Čujem neku bezveznu informaciju na TV-u i pretvorim to u još luđi crtež. Dešavalo mi se da u samoposluzi čujem neki narodnjački hit, pa jedva čekam da stignem kući i ovaplotim to na sebi svojstven način. Dopuštam da na mene deluju sve moguće sile. Ne postoji više ništa od čega se ne može napraviti umetnost"
Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja
