Mini intervju – prof. Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu

Miris autoritarnosti na Zapadnom Balkanu

Srbija, jednostranačka država

Udžbenički primer savršene demokratske erozije

Po čemu će se pamtiti period od 2012. do danas? Kako se došlo do brisanog prostora za obesmišljavanje rada i klasičnih političkih institucija i samih izbora? Šta govore poređenja sa prilikama u drugim zemljama bivše Jugoslavije

Intervju – Bora Ćosić, pisac

Nema više »druge Srbije«

"Teško je utvrditi koja je ‘ideologija’ kriva za ovo ili ono. Kada se neko pita kome bi se morao podneti račun za krivi način po kome se danas živi, najpre bi ga trebalo ispostaviti sebi samima. Malo je koja vlast, i ona najnesimpatičnija, došla na vrh bez beslovesne podrške tih istih ljudi što se naknadno pitaju u čemu su se to našli"

Posle »Oluje«

Kome smeta politika Srba u Hrvatskoj

Kada jedna od država ili neki pojedinac pokuša napraviti mali korak za čovjeka, a veliki za srpsko-hrvatsko odnose – kao što su to napravili Anja Šimpraga i Boris Milošević – druga strana odmah krene s retorikom koja izazove kontraefekt

Nuspojave

Đuko moja, pređi na drugoga

Vladimir Đukanović je javno poželeo svojim sugrađanima da im se u Hrvatskoj dogodi baš sve ono što im srdačno žele najekstremniji hrvatski šovinisti i fašisti. Slučajno preklapanje interesa? Ma jok, izbor po srodnosti

Skandal »Otkup knjiga«

Cenzura i poslednji dani

Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo

Ova situacija

Doviđenja u sledećem ratu

Zbog čega službeni srpsko-hrvatski odnosi ostaju zatrovani i poslije četvrt stoljeća od okončanja rata? Zašto su onda i sada u Zagrebu na vlasti drugi ljudi u istoj partiji, a u Beogradu isti ljudi u drugoj partiji? Šta jedni i drugi baštine iz devedesetih i možemo li smoći snagu da deci iskreno priznamo kakav je to bio rat i šta smo tada radili jedni drugima

Intervju – Ljubomir Madžar

Ova vlast će srušiti samu sebe

"Odnos ekonomske politike prema privredi sav je u znaku dominacije politike i vlasti. Naša vlast se u privredu meša daleko više nego u većini drugih zemalja, ima nezdravu sklonost da komanduje u privredi, da vršlja po privredi, a to onda ima za posledicu da bi u raspodeli te podrške, u alokaciji tih sredstava i kreditnih olakšanja moglo da bude grdne pristrasnosti, da miljenici vlasti prođu daleko bolje od onih koji nisu sa vlašću tako čvrsto skopčani"

Ova situacija

Gospodar paralelnog univerzuma

Kako je Čedomir Jovanović sa nekoliko poteza teniskog reketa dao najbolju sliku današnje Srbije? Zašto Uprava za sprečavanje pranja novca etiketira ljude da su strani plaćenici i izdajnici, sasvim u duhu Vučićevog zloglasnog zakona o informisanju iz 1998? I čime se Goran Vesić kandidovao da ga Vojislav Šešelj imenuje za četničkog vojvodu

Rečnik korone u Srbiji

Prilog za istoriju neodgovornosti

Sveopšta napetost, broj obolelih koji nikako ne pada, bes lekara, arogancija vlasti i Kriznog štaba, sumnjiva statistika i čudni rezultati pi-si-ar testova postaju polako deo svakodnevice. U aprilu su nas upozoravali na "novu normalnost" iako smo mi ovde davno zaboravili kako izgleda i stara normalnost. Poštenije je reći da živimo "novu nenormalnost"

Intervju – Katarina Peović, predsednica hrvatskog Radničkog fronta

Hrvatskoj članstvo u EU nije donelo ništa dobro

"Socijalizam je društveni i ekonomski eksperiment koji nam može poslužiti da se odbranimo od posledica nejednakog razvoja i podele na bogatu Evropu centra i siromašne periferije. Mi se u ovom okviru ne možemo razviti, niti dostići bogate zemlje centra. Tzv. slobodna tržišna utakmica odgovara onima koji su već u poziciji moći i reprodukuje globalne nejednakosti"

Samit Evropske unije

I škrtice site, i članice na broju

Posle maratonskih pregovora o načinu raspodele 750 milijardi evra namenjenih za pomoć zemljama ekonomski posrnulim pod pandemijom i sedmogodišnjem budžetu u visini od 1074 milijarde evra, Evropska unija je pokazala ono u čemu je najbolja: da podmiri svačiji prohtev, a da se pritom niko ne naljuti previše. Po više osnova rekordan samit pokazao je, međutim, i da se odnos snaga unutar EU promenio