O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.
Sile statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva. I dok se, istovremeno, svetska populacija približava osmoj milijardi, broj stanovnika Republike Srbije opada dramatičnom stopom
Na protestu u Sarajevu građani su poslali poruku Kristijanu Šmitu da ne žele nametnutu izmenu Izbornog zakona. Visoki predstavnik planira da iskoristi bonska ovlašćenja i nametne izmene ovog zakona, kojima bi se u prvom redu izašlo u susret željama hrvatskih političara
Predsednik Srbije za nešto više od jednog sata nije rekao ništa, što mediji već nisu bili preneli. Lajtmotiv ovog obraćanja naciji bila je mržnja Hrvata prema njemu, i da je njegov prioritet da ode u Jasenovac, a ne u Rovinj, a svaka čast onim Sbima kojima je prioritet Rovinj, a ne Jasenovac
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
"Najveći skandal u modernoj istoriji Hrvatske i Srbije“, "igra sa jednom od najkrvavijih srpskih rana", „vlasti u Hrvatskoj mrze Vučića, ne samo jer je Srbiju učinio ekonomski jačom, već zato što bez zadrške uvek govori o žrtvama srpskog naroda“, „ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali“, „skandalozan i provokativan čin“, „hrvatski beg u istorijski revizionizan i najgore neoustaštvo“, „anticivilizacijski i antipravni čin“…, neke su od rekacija koje se od juče neprekidno vrte u prorežiskim medijima
Predsednik Vlade najmanje nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelo, moj prijatelj i čitalac mojih knjiga, poželeo je da me privatno poseti povodom mog devedesetog rođendana, preda mi orden Tiringije u užem krugu prijatelja i porodice i večera sa mnom u Klubu književnika. E, to tako nije bilo moguće. Iz Nemačke nisu hteli da ga puste bez dvojice naoružanih telohranitelja, Srbija mu je dodelila još dvojicu naših naoružanih bezbednjaka, a morao je da ispuni i još čitav niz protokolarnih zavrzlama da bi sa mnom, sa sve telohraniteljima, proveo nekoliko privatnih sati. Nema privatnosti kada si na određenoj državničkoj funkciji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
Posle prvog poraza Demokratske partije socijalista na parlamentarnim izborima pre nepune dve godine, (trenutno) predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović je ponovo uspostavio kontrolu vlasti koristići besomučne svađe decenijske opozicije. Tim povodom objavljujemo portret „Mila britve“ iz 2018. godine kada je sa mesta premijera po drugi put uskočio u predsedničku fotelju. Ništa se tu promenilo nije
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
Željko Malnar, putnik, avanturista, tragač, putopisac, novinar, jedna od najpopularnijih ličnosti poznog socijalizma u Jugoslaviji, umro je 9. jula 2013. godine
Idemo odmah u centar – apsolutno je neophodno da ponovo bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka, i to u trajanju znatno dužem od predloženih 90 dana, a svi argumenti koji su u javnosti izneti protiv te ideje su isključivo ideološke prirode i lako ih je pobiti u racionalnoj raspravi. S druge strane, model vojnog roka u trajanju od tri meseca, koji je javnosti nagovestio predsednik Aleksandar Vučić, neće rešiti niti jedan problem sa kojim se susreće Vojska Srbije i biće samo trošenje vremena i novca
