Portret savremenika – Borislav Milošević

27.april 2011. Momir Turudić

Stariji i uspešniji brat

Dok se Slobodan Milošević tek uspinjao putem klasičnog partijskog aparatčika, Borislav je već bio "neko". Porodični poznanici kažu da je prema Slobodanu imao neku vrstu očinskog stava čak i kada je on već postao predsednik Srbije, ali i da su odnosi među njima dugo bili hladni zbog Slobodanovog braka sa Mirjanom Marković

Intervju – Tarik Ali, pisac, levičar, aktivista

16.februar 2011. Vladimir Tasić

Demokratija i kapitalizam

"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija"

Arktik

06.oktobar 2010. Slobodan Bubnjević

Rat za medveđu zemlju

Nakon kolonijalnih borbi u XIX veku i svetskih ratova u XX, skoro cela planeta je omeđena. To ne važi za Arktik, koji nikome nije bio naročito privlačan sve dok se nije ispostavilo da u svojoj utrobi skriva 90 milijardi barela nafte, pa sada devet zemalja pretenduje na delove večitog leda

Pogledi – Srbija i NATO

15.septembar 2010. Prof. dr Zoran Dragišić

Strateški dezorijentisana država

Pripadati Evropskoj uniji i istovremeno biti neutralan nije moguće. Naime, EU razvija vlastiti sistem bezbednosti, a u velikoj meri se oslanja na NATO, koji je još uvek jedini efikasan vojno-politički savez na planeti kome pripada većina članica EU

Izbori u SAD

29.oktobar 2008. Duška Anastasijević

Haljine, nakit, recesija i rat

Posle kikseva u kampanji, opterećen Bušovom zaostavštinom, republikanac Džon Mekejn gotovo da nema šanse protiv demokrate Baraka Obame na predsedničkim izborima 4. novembra

Terorizam u pozorištu

28.novembar 2007. Ivan Medenica

Ljubav hladnija od kapitala

Sećanje na "nemačku jesen" iz sredine sedamdesetih godina prošlog veka i sve što je vezano za radikalnu levičarsku grupu "Bader-Majnhof", ove jeseni je u štutgartskom pozorištu artikulisano u ambicioznom višemesečnom pozorišnom projektu pod nazivom Poslednja stanica Štamhajm

Portret savremenika – Amfilohije Radović

26.novembar 2007. Momir Turudić

Ratnik u mantiji

Svi projekti za koje se Amfilohije zalagao prethodnih decenija neslavno su propali. Nestale su Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, razišle su se Srbija i Crna Gora, rasplet na Kosovu se čeka. Svako bi se, pred takvim rezultatima, zapitao da li je negde pogrešio, ali se kod mitropolita Radovića ne primećuju skrušenost i preispitivanje

Spor oko raketa

28.februar 2007. Slobodan Bubnjević

Mlaka verzija hladnog rata

U pozadini sukoba oko američkih projektila u evropskoj zoni ruskog interesa nalazi se, uz vojno-strateška nadmudrivanja, tehnološki problem, ozbiljan koliko i da se jednim metkom pogodi fazan koji leti brzinom većom od 1600 kilometara na čas

Nauka

07.februar 2007. Slobodan Bubnjević

Povratak demona

Da li eksperimentalna realizacija stvorenja koje je pre 140 godina zamislio Džejms Klark Maksvel ugrožava neprikosnoveni Drugi princip termodinamike?

Špijunaža

15.novembar 2006. Miloš Vasić

Odlazak legende hladnog rata

Prošle nedelje umro je Markus Miša Volf, dugogodišnji šef istočnonemačke obaveštajne službe, izuzetno talentovan i sposoban operativac i organizator špijunskih operacija. Preživeo je hladni rat i pad Berlinskog zida uglavnom neoštećen, a umro je kao slobodan čovek. Sa njim je u istoriju otišla epoha velikih operacija, uzaludnih podviga i još uzaludnijih žrtava

I Kandahar i Hag

23.oktobar 2003. Nenad Lj. Stefanović

Hladni tuš iz Haga

Nova optužnica iz Haga, činjenica da se ovde bliže izbori i sklonost glavne haške tužiteljice da listu optuženih koju povremeno dostavlja Beogradu pretvara u beskrajnu traku, učinili su da se politički rizik isporučivanja Hagu ponovo uvećava

Orvelova lista

18.septembar 2003. Prev. B.V

Brat velikog brata

Manje od godinu dana pred smrt, Džordž Orvel, autor 1984 i Životinjske farme, razotkrio je svoju strast prema svojevrsnom lovu na komuniste: napravio je listu prikrivenih komunista iz novinarskih redova i nesmotreno je predao u ruke tajnim agentima. U prvom septembarskom izdanju "The New York Review of Books" Timothy Garton Ash daje jedno novo tumačenje Orvelove liste. "Vreme" će u ovom i naredna dva broja preneti ovaj tekst, zbog novog svetla koje baca na lik i delo slavnog pisca i esejiste

Nuspojave

11.januar 2002. Teofil Pančić

Revolucija „Hladnih Trajni“

Kako je propast Četiri Crne Rupe otkrila nataloženu prljavštinu podsvesti "građanina pokornog", iliti: ispovest broja 40811-620-6-16-304-51-5291288

Raketni štit nepopularan (i) među saveznicima

06.jun 2001. Duška Anastasijević

Strategija na tri ćoška

Casus belli za novi hladni rat nije više Rusija, već upravo nuklearna tehnologija zemalja poput Severne Koreje, Iraka, Irana, Pakistana, sa kojima se, po mišljenju američke administracije, nikad ne zna

Američko-ruski odnosi

04.decembar 2024. Prof. dr Saša Mišić i mr Dragan Živojinović

Pouke Džordža Frosta Kenana

Čuveni američki diplomata i tvorac strategije obuzdavanja SSSR upozoravao je američke političke kreatore na da će širenje NATO na istok imati vrlo negativne posledice po američko-ruske odnose, nazvavši to “strateškom pogreškom epskih razmera”

Geopolitika

27.novembar 2024. Boško Jakšić

Bitka za Evroaziju

Sijeva Kina i Trampova Amerika imaju isti slogan: Učiniti Kinu ponovo velikom, odnosno Učiniti Ameriku ponovo velikom. Vašington, kao i Peking, želi kontrolu nad Evroazijom

Nuspojave

13.novembar 2024. Teofil Pančić

Zašto su bolji za gore (1)

Nekoliko dana pred prve izbore koje će dobiti, Tramp kaže: “mogao bih sada da ubijem čoveka nasred Pete avenije, i opet bih pobedio”. “Mi” se zgražavamo, ali nas pomalo i teši tolika njegova naivnost. On pobeđuje

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije

31.jul 2024. Milan Milošević

San o slobodi Mikisa Teodorakisa (2)

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Duh vremena: Od buntovnika bez razloga do kulturne stagnacije

15.maj 2024. Milan Milošević

Mnogo strasti, a malo ljubavi u životu Marlona Branda, glumačke legende XX veka (2)

Pošto se 3. aprila navršilo 100 godina od rođenja Marlona Branda, prethodnik buntovnika bez razloga i simbol “brutalnosti ili bešćutnosti mladosti”, koji je promenio stil glume u američkom i ne samo američkom filmu, ovog proleća širom sveta, uključujući našu Kinoteku, ponovo se prikazuju njegovi filmovi Divljak, Tramvaj nazvan želja, Na dokovima Njujorka, Viva Zapata, Sajonara, Julije Cezar, Pobuna na brodu Baunti, Jednooki Džek, Kum, Poslednji tango u Parizu, Apokalipsa danas... To možda i nije izuzetak u vreme kulturne stagnacije, u kome kao da svi sada žive u nekoj verziji estetske 1993, ili 1983, ili 1973, ili 1963.

Međunarodni odnosi

11.maj 2024. Redakcija Vremena

Posle posete Sija Evropi: Ista meta, isto odstojanje

Srdačan doček za kineskog predsednika u Beogradu i Budimpešti ne može da zataška duboke razlike između Kine i skoro svih članica EU. Radi se o automobilima budućnosti, velikim tržištima i pretnji carinskim ratom

Francuska

03.april 2024. Ivan Šepić

Državna politika reaktora i centrala

Još od fundamentalnih naučnih istraživanja s početka 20. veka, preko De Golovih posleratnih strateških vizija 50-ih, te prilagođavanja novim energetskim okolnostima s početka 70-ih, Francuska je s vremenom, uz neminovne uspone i padove, postala svetski lider u smislu učešća nuklearne energije u energetskom miksu i među prvima u svetu u domenu najsavremenijih tehnologija u nuklearnoj industriji

Odbrana

25.februar 2024. N.R. (Špigel)

Amerikanci neće večno biti tu: Da li Evropi treba atomska bomba?

Donald Tramp bi mogao da se vrati u Belu kuću, a on barem nije krio da ne želi da vojno štiti Evropu. Nemački nedeljnik Špigel piše da se ne može večno računati na Amerikance i pita se da li EU mora ima svoju vojsku – i svoju atomsku bombu

Bezbednost i politika

13.februar 2024. Saša Janković

Srbija u kandžama Službe

Kadrovi koji ne bi smeli da priđu Službi ni u danu otvorenih vrata, danas njome vedre i oblače. Ono što je nekad bio sadržaj njihovih vlažnih snova, danas je osnovno pravilo o radu. Dalje, Služba radi glatko jer je spoljašnjim kontrolnim mehanizmima, koji treba da prate, reaguju i sprečavaju razne vrste zloupotreba koje se u svakoj tajnoj službi u svetu lako začnu, temeljno promenjena krv i svi unutrašnji organi, i oni samo imaju spoljnu formu parlamentarne kontrole, Zaštitnika građana, suda i drugih nadzornih organa. Termin “oteta država” nije prazna fraza, on ima stvarno značenje i ne dešava se uvek tamo nekom drugom

Na današnji dan

22.decembar 2023. Ivan Ivanji

Od Marije Kiri do Openhajmera: Put do atomske bombe

U decembru pre 125 godina Marija Kiri je otkrila radijum,  a u decembru pre 85 godina Oto Han je dokazao cepanje atomskog jezgra. Njihovi radovi utemeljili su put ka najsmrtonosnijem pronalasku čovečanstva – atomskoj bombi. Razgovarao sam sa jednim od učesnika trke na razvijanju atomskog oružja