Iranski izazov

Nuklearni poker

Uprkos velikim ekonomskim teškoćama, konsolidovane konzervativne snage Irana osećaju se sada dovoljno moćnim da tvrde pazar sa Zapadom i opipavaju mu mišiće, kršeći međunarodne dogovore i sporazume i čikajući ga za ono što u ovom trenutku nijednu svetsku silu ne ostavlja ravnodušnom – nuklearno naoružanje. Prošlonedeljna odluka Ahmedinedžada da teatralno otpečati nuklearni reaktor u Natanzu, nije samo Evropskoj uniji donela diplomatsko poniženje već je pokrenula pravu diplomatsku lavinu u prestonicama od SAD do Evrope, Bliskog i Dalekog istoka

Liban–Sirija

Serija atentata u Bejrutu

Premijer Libana Fuad Sinora izjavio je na konferenciji za novinare posle sednice vlade: "Ubice mogu da nastave da nas ubijaju jednog po jednog, ali mi se nećemo predati"

Zatezanje na Bliskom istoku

Sirijski otisci u Bejrutu

Posle atentata analitičari su bili saglasni da je najverovatnije reč o akciji neke obaveštajne službe i isključili svaku mogućnost da je u pitanju teroristički napad, jer je Hariri imao jako obezbeđenje, a način na koji je atentat izveden ukazuje da je on dugo bio praćen, i verovatno prisluškivan. Sirija je bila najlogičniji izbor za prvog i jedinog osumnjičenog

Iran vs. SAD i EU

Nuklearni neposlušnici

Dobar i loš policajac: Amerika i njeni zapadni saveznici zapravo su na Iranu primenjivali taktiku dobrog i lošeg policajca, u nadi da će ova taktika privoleti Teheran da odustane od ambicije da izradi atomsku bombu. "U tradicionalnoj podeli posla, Amerika je oduvek mahala štapom, dok je EU mahala šargarepom", kaže Metju Ban, stručnjak za nuklearno naoružanje pri Centru za nauku i međunarodne odnose na Univerzitetu Harvard. "Međutim, sada i EU počinje da razmišlja kakvog štapa da se maši"

Meridijani

Sirija i Liban

Iznuđeno povlačenje

Sirijski i libanski predsednik su u ponedeljak dogovorili plan povlačenja, kojim se ne precizira rok do koga sirijske trupe moraju da napuste Liban

Meridijani

Svet – 2002. godine

U Buš-Sadamovoj senci

Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto

Meridijani

Bliski istok

Fabrike samoubica

Za Palestince je možda najubedljiviji argument u korist samoubilačkih napada taj da su oni delotvorni. Ako je cilj bio da se osnaže obespravljeni i da se uzdrma izraelsko društvo, onda su napadi u tome uspeli. Možda Palestinci ne bi imali ništa protiv da se protiv Izraelaca bore konvencionalnim metodama, ali oni nemaju pravu vojsku

Blisko-istočna kriza

Krhka nada za mir

Ni palestinski lider Jaser Arafat ni izraelski premijer Šaron u ovom trenutku ne žele smirivanje; obojica kao da su "dobri" za očuvanje ovakve situacije kontrolisanog nasilja koja neće prerasti u opšti regionalni rat

Bliskoistočna kriza

Poslednji talas nasilja

Obnovljeni sukobi Izraelaca i Palestinaca zamračili su ionako tamne izglede za prekid vatre na kome, treći put, radi američki izaslanik Entoni Zini