Povodom Hamleta
Šest beležaka o pristupu
In memoriam – Džin Vajlder (1933–2016)
Prvi Vili Vonka
Bečki festival
Političko pozorište
Idealni muž Oskara Vajlda, režija Konstantina Bogomolova, Umetničkog pozorišta "Čehov" iz Moskve; Naše nasilje i vaše nasilje, kolektivni rad Olivera Frljića i glumaca Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane
Film – Ratovi zvezda – Buđenje Sile
Nostalgija umire poslednja
Pucnjava i eksplozije su okej, to kad neko nekog nabode na mač, i to je okej. Ako se zakotrlja glava – tim bolje. I glup vic je okej, pod uslovom da je kratak. Ali kad neko priča i pravi se mnogo pametan – e, to je bezveze. Osim što je bezveze, ovaj film je čist marketing, igranje na nostalgiju, na žal za prošlim vremenima i ništa više
Književnost kao predložak za film – Slučaj Patriše Hajsmit
Cena talenta
Film Kerol Toda Hejnsa po mnogim ocenama spada među najbolje filmove ove godine. Petostruko je nominovan za Zlatni globus i jedan je od oskarovskih favorita. Ova drama, snimljena po romanu Cena soli Patriše Hajsmit, samo je najsvežiji egzemplar sjajnog filma snimljenog po proznom predlošku iz pera ove književnice preminule pre dvadeset godina, čija su dela voleli i Hičkok, Vim Venders, Klod Šabrol, Entoni Mingela...
Tribina nedeljnika "Vreme" i foruma ZFD – »20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma«
Loše sa Dejtonom, još gore bez njega
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Podsećanje – Blajnd Vili Džonson (1897–1945)
Niko se ne može sakriti
Gospel bluzer Blajnd Vili Džonson jedan je od najvećih umetnika u popularnoj muzici. Za razliku od svog savremenika Roberta Džonsona, za njega se pouzdano zna da nije prodao dušu đavolu, nego dobrom bogu, pa se uveliko priča da će vaskrsnuti jednog septembra, možda baš na 70. godišnjicu odlaska. Kroz dolinu muka, sledeći svetlo u sebi – njegova ostavština osnova je svega pozitivnog u rokenrolu
TV manijak
Vodopad i Palma
Protekle nedelje šampioni turizma su Jagodina i predsednik skupštine ovog grada Dragan Marković Palma. On je pokrio i domaću i stranu turističku ponudu
Intervju – Rastko Ćirić, profesor, muzičar i autor Rubber Soul Projecta
Izmaštavanje Bitlsa
Koncept The Rubber Soul Projecta zasnovan je na kreativnoj "rekonstrukciji" neobjavljenih pesama Bitlsa koje do sada niko nije čuo. Objavljivanjem novog albuma, nakon dvadeset godina zaokružen je ovaj neobičan konceptualni multimedijski projekat koji se sastoji od rok muzike, knjiga, dugometražnog filma, animiranih i uživo snimljenih spotova, grafičkog dizajna
Fest 2015.
Predlozi za gledanje
Kao i svake godine, "Vreme" donosi izbor filmova sa predstojećeg Festa koje ne bi trebalo da propustite
Lisica i ždral
Rusi i ja II
Kakaia strannaia, nikogda ne byvshaia nastoiashchei zhizn’. Kako je čudan, nikada ne bivajući istinskim život.
Koncert – Džoan Baez u Beogradu
Ima neka tajna veza
Poslednja pesma koju je svirala bila je We Shall Overcome. U doba kad se gotovo sami sebi izvinjavate za svako zrnce idealizma, grupa ljudi slila se u bar jednu veliku stvar koja im je u životu zajednička. Budimo realni: juriš na nebo nije uspeo. Ali, nismo odustali, osvajamo korak po korak
Lični stav – Srbija protiv Islamske države
Još jedan pogrešan rat
Srbija je ulaskom u novu "koaliciju voljnih" predvođenu Barakom Obamom Zapadu htela da potvrdi svoje prozapadno opredeljenje. Za zemlju koja sa sobom vuče istorijsko nasleđe zločina počinjenih nad muslimanima, bolje bi bilo da se u ovom novom globalnom ratu protiv „muslimanskog terora", "zla koji ujedinjuje ceo svet", drži po strani
Lisica i ždral
Kako sam se odvikao od novina
Gde je vreme kad sam čekao voz sa naramkom friške štampe – "Politika", "Jež", "Vjesnik u sredu", "Ilustrovana ", "Start", NIN... Ni nalik nismo ni Dunav stanica ni ja onome što smo bili pre pa manje od pola stoleća
Manifestacije – »Gospojina« u Novom Bečeju
Najveći porodični festival u Srbiji
Znate li zbog čega će i ove godine, za samo četiri dana, 200.000 ljudi doći u malu banatsku opštinu Novi Bečej? Zbog koncerata Džibonija, Halida Bešlića, Riblje čorbe, Miligrama, Zanzibara i Kerbera; takmičenja u pravljenju riblje čorbe, sviranju tamburaša, plivanju; revija zaprega, borilačkih sportova; vojvođanske hrane i vina... Malo li je?
Alternativna istorija rokenrola u Jugoslaviji
Izmišljena tradicija
U kojoj pesmi je Brus Springstin opevao Dorćol, kako je Pink Flojd pravio muziku za nesnimljeni partizanski film Puriše Đorđevića o oslobađanju Beograda, kada je Džo Stramer bio na Kadinjači, šta je jedna Ciganka rekla Džimu Morisonu na beogradskoj železničkoj stanici i ko je sve trebalo da svira na "Titovoj rokenrol reviji", ako i nisu pitanja na koja se može pouzdano odgovoriti, ona, što bi rekao Tomas Braun, ipak nisu izvan svake mogućnosti odgonetanja
Papa u Jerusalimu – Poljubac za patrijarha Vartolomeja
Jedna je hrišćanska krv
Posle susreta vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i pape Franje najvažniji zalog koji su njih dvojica ostavili svojim naslednicima jeste najava proslave 1700. godišnjice Prvog vaseljenskog sabora, Nikejskog, koja pada 2025. godine. Ideja je da se tada upriliči zajednički sabor pravoslavnih i katoličkih velikodostojnika, što bi bez sumnje predstavljao ogroman napredak u ekumenskim odnosima
BIH – Kratka biografija Fahrudina Radončića
Vožd iz Ivangrada
Radončić i ne krije ambiciju da nakon ovogodišnjih izbora postane "bošnjački Vučić". Kako sada stvari stoje, ta ambicija ima velikih izgleda da se ostvari
Protesti u Bosni i Hercegovini
Početak bune protiv dahija
Iako su protesti u najvećoj meri ostali ograničeni na deo Federacije s većinskom bošnjačkom populacijom, nije da oni nisu uticali i na situaciju u kantonima s hrvatskom većinom, odnosno u Republici Srpskoj. Najpre, i tamo je (u Livnu, odnosno Banjaluci, Prijedoru i Bijeljini) bilo protesta, makar i manjih, ali je strah od njihovog širenja vrlo opipljiv. Zvanično tumačenje protesta u Republici Srpskoj jest da je njihov cilj izazivanje nestabilnosti zbog koje bi međunarodna zajednica revidirala Dejton u smislu veće centralizacije. Iz HDZ-a pak tvrde da se želi dokinuti kantone što bi, po njima, već postojeću neravnopravnost Hrvata samo uvećalo. I bošnjački patriotski front je sve više neprijateljski nastrojen prema demonstrantima koje optužuju za urušavanje države BiH. Inicijalna motivacija demonstranata, međutim, isključivo je socijalna, dok posle njihove eskalacije zaista dolazi do račvanja i kad je reč o tumačenju i kad je reč o nastavku protesta
Intervju – Borka Pavićević
Kratka istorija kulturnog trovanja
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
Fenomen skandinavskog krimića – Ju Nesbe
Prljavi Hari sa dalekog severa
Ključ uspeha celog serijala Jua Nesbea o inspektoru Hariju Huleu krije se u ličnosti glavnog junaka. Po mnogo čemu Hari je klasični romantičarski (anti)junak, autodestruktivac sa sopstvenim osebujnim sistemom vrednosti. Već od prvog romana, čim ga upoznamo, on je alkoholičar što je namerio da prestane da pije. Što se pušenja tiče, Hari puši ko Turčin, što se kaže, samo što od pušenja i ne planira da odustane
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Ono što me čini srećnim
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
Drinska regata – Rogačica–Ljubovija
Srbi na mokrom
Sve je išlo svojim tokom, i nizvodno, dok neko nije viknuo, Srbin u vodi, spasioci su se stuštili, ali ne bilo brige, čovek sa šajkačom je samo otreso glavom, i nastavio da se umače u ladnu Drinu, malo dođe sebi